Tokom leta način ishrane se prirodno menja — teška i kalorična jela sve češće zamenjuju lagani obroci puni svežeg voća i povrća. Visoke temperature utiču na apetit, pa organizam spontano traži namirnice koje osvežavaju, hidriraju i daju energiju bez osećaja težine. Upravo zato su letnji meseci period kada sezonsko voće postaje nezaobilazan deo svakodnevne ishrane.
Breskve, kajsije, lubenice, dinje, grožđe i drugo sezonsko voće bogati su vitaminima, mineralima, vlaknima i antioksidansima koji imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja, jačanju imuniteta i zaštiti organizma od štetnih uticaja. Ipak, stručnjaci upozoravaju da čak i zdrave namirnice treba konzumirati umereno.
Iako voće sadrži prirodne šećere, mnogi zaboravljaju da njihov prekomeran unos može uticati na nivo šećera u krvi, naročito kod osoba koje imaju problema sa insulinom, dijabetesom ili viškom kilograma. Upravo zbog toga nije svejedno ni koliko voća jedemo, ni u koje doba dana ga konzumiramo.
Doktorka Veroslava Stanković objasnila je kako pravilno treba unositi voće tokom dana, koje vrste sadrže najviše prirodnog šećera i zbog čega je važno obratiti pažnju na količine, čak i kada je reč o zdravim namirnicama.
"Oko 200 grama voća dnevno je sasvim dovoljno, tom količinom se unosi dovoljna količina svih mineralnih materija koje su nam potrebne i dijetnih vlakana. Ako govorimo o sokovima, sveže ceđenim, to je količina od 120 do 150 mililitara dnevno, ne više. Povrće minimum 400 grama odnosno četiri porcije. Povrće nema šećera, ima mineralnih materija, dijetnih vlakana koja su nam neophodna za zdravlje čitavog organizma", rekla je jednom prilikom za RTS specijalista ishrane dr Veroslava Stanković.
Ona je takođe objasnila i koje su posledice preteranog unosa voća.
"Ukoliko je duži vremenski interval tokom kojeg unosite veću količinu može doći do promene glikoregulacije, odnosno do porasta glikemije, a samim tim može tokom vremena da dovede do pojave gojaznosti, hiperinsulinemije i dijabetesa tipa 2".
Voće koje je puno šećera
"Šljiva i grožđe sadrže najviše šećera, ne uzima se džabe grožđani šećer. Što se tiče lubenice i dinje, neverovatno je da lubenica ima veći glikemijski indeks od dinje, a dinja je naizgled slađa, ali opet ima manju količinu vode od lubenice, tako da je možda preporuka dinja koja ima i veću nutritivnu vrednost u odnosu na lubenicu", rekla je dr Stanković za RTS.
Specijalista ishrane je objasnila i koje voće je teže za varenje i zašto.
"Šljive i kruške spadaju u voće koje je teže za varenje zato što imaju veću količinu dijetnih vlakana. Inače je to izuzetno zdravo voće. Što se tiče kajsije, breskve, oboje su obojeno voće koje ima veliku količinu beta karotena i ostalih fitonutrijenata koji imaju antioksidativnu ulogu. Ne bih zaobišla kupinu, jagoda je već prošla, malina, sve to bobičasto voće koje je prebogato fitonutrijentima, pomaže u borbi protiv karcionoma, slobodnih radikala, za podizanje imuniteta".
