Holesterol je sastavni deo našeg tela, ali ukoliko imate povećan holesterol ovih 25 stvari treba da znate:
1. Holesterol se ne rastvara u krvi, već se prenosi kroz krv pomoću nosača koji se zovu lipoproteini. Postoje dve vrste lipoproteina: lipoproteini niske gustine (LDL), poznati kao „loš holesterol“, i lipoproteini visoke gustine (HDL), poznati kao „dobar holesterol“.
2. Lipoproteini niske gustine se smatraju „lošim holesterolom“ jer doprinose stvaranju plakova holesterola, koji začepljuju arterije i čine ih manje fleksibilnim. Lipoproteini visoke gustine se smatraju „dobrim“ jer pomažu u premeštanju lipoproteina male gustine iz arterija u jetru, gde se razlažu i eliminišu iz tela.
3. Sam holesterol je važan za nas, obavljajući važne funkcije u našem telu. Pomaže u formiranju tkiva i hormona, štiti nerve i podstiče varenje. Štaviše, holesterol pomaže u formiranju strukture svake ćelije u našem telu.
4. Suprotno popularnom verovanju, ne dolazi sav holesterol u našem telu iz hrane koju jedemo. U stvari, većinu (oko 75 procenata) prirodno proizvodi jetra. Preostalih 25 odsto dobijamo iz hrane.
5. U nekim porodicama, visok nivo holesterola je neizbežan zbog nasledne bolesti kao što je porodična hiperholesterolemija. Bolest pogađa 1 od 500 ljudi i može izazvati srčani udar u mladosti.
6. Svake godine visok nivo holesterola dovodi do 2,6 miliona smrti širom sveta.
7. Deca takođe pate od nezdravog nivoa holesterola. Prema istraživanjima, proces akumulacije holesterola u arterijama počinje u detinjstvu.
8. Stručnjaci savetuju ljudima preko 20 godina da proveravaju nivo holesterola svakih 5 godina. Najbolje je da uradite test koji se zove lipoproteinski profil, koji uključuje post od hrane i pića u trajanju od 9 do 12 sati da biste dobili informacije o nivou ukupnog holesterola, LDL, HDL i triglicerida.
9. Ponekad možete saznati o visokom nivou holesterola bez testiranja. Ako imate beli obod oko rožnjače očiju, onda najverovatnije imate visok holesterol. Beli obod oko rožnjače i vidljive masne grudvice ispod kože očnih kapaka su neki od sigurnih znakova akumulacije holesterola.
10. Jaja sadrže oko 180 mg holesterola - ovo je prilično visoko. Međutim, holesterol u jajima ima mali uticaj na nivoe LDL holesterola u krvi.
11. Nizak holesterol može biti jednako loš za vaše zdravlje kao i visok holesterol. Nivo holesterola ispod 160 mg/dl može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući rak. Trudnice sa niskim nivoom holesterola su češće rodile prerano.
12. Visok nivo holesterola izaziva još više zdravstvenih problema. Pored srčanog udara, visok holesterol u krvi može izazvati sve, od otkazivanja bubrega do ciroze jetre, Alchajmerove bolesti i erektilne disfunkcije.
13. Paradoksalno, holesterol je (normalno) odgovoran za vaš libido. Ovo je glavna supstanca uključena u proizvodnju hormona testosterona, estrogena i progesterona.
14. Najviši nivoi holesterola u svetu nalaze se u zemljama zapadne i severne Evrope kao što su Norveška, Island, Velika Britanija i Nemačka, u proseku 215 mg/dL.
15. Iako muškarci imaju viši nivo ukupnog holesterola od žena pre menopauze, nivo holesterola kod žena generalno raste nakon 55. godine i postaje viši od nivoa kod muškaraca.
16. Pored gore navedenih funkcija, holesterol takođe pomaže u zaštiti kože jer je jedan od sastojaka većine hidratantnih krema i drugih proizvoda za negu kože. Štiti kožu od ultraljubičastog oštećenja i neophodan je za proizvodnju vitamina D.
17. Iako obično oko četvrtine ukupnog holesterola u našem telu dolazi iz hrane, otkriveno je da čak i ako čovek uopšte ne konzumira holesterol, jetra je i dalje u stanju da proizvodi holesterol neophodan za telesne funkcije.
18. Većina komercijalnih namirnica, poput pržene hrane i peciva, čipsa, kolača i kolačića, za koje se tvrdi da su bez holesterola, zapravo sadrže trans masti u obliku hidrogenizovanih biljnih ulja, koja povećavaju nivoe „lošeg holesterola“ i smanjuju nivo "dobrog holesterola".
19. Kada holesterol počne da se akumulira u arterijama, one postepeno postaju deblje, tvrđe i čak poprimaju žućkasti izgled holesterola. Kada biste videli kako izgledaju arterije začepljene holesterolom, primetili biste da se čini da su prekrivene debelim slojem putera.
20. Da bi se sprečio rizik povezan sa visokim nivoom holesterola, najčešće se preporučuje promena u ishrani. Vredi povećati unos namirnica koje snižavaju holesterol, kao što su povrće, riba, ovsena kaša, orasi, bademi, maslinovo ulje, pa čak i crna čokolada.
21. Međutim, da biste smanjili nivo „lošeg holesterola“ i povećali nivo „dobrog holesterola“, možete učiniti više od samo da jedete ispravno. Stručnjaci takođe preporučuju da se bavite najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno.
22. Trudnice imaju prirodno veći nivo holesterola od većine žena. Tokom trudnoće, nivo ukupnog holesterola i LDL holesterola dostiže maksimalne nivoe. Visok nivo holesterola je neophodan ne samo za začeće, već i za porođaj.
23. S druge strane, u paru gde i muškarac i žena imaju visok nivo holesterola, veća je verovatnoća da će se pojaviti teškoće u začeću. Na primer, paru može biti potrebno više vremena da zatrudni ako jedan partner ima previsok nivo holesterola.
24. Pored nezdrave ishrane, visokom nivou holesterola u krvi mogu doprineti genetska predispozicija, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje, zloupotreba alkohola i stres.
25. Majčino mleko sadrži mnogo „dobrog holesterola“ i beba lako i efikasno apsorbuje masti iz majčinog mleka. Kod odojčadi, holesterol pomaže u smanjenju rizika od srčanih oboljenja i igra važnu ulogu u razvoju mozga bebe.
