Muškarac čiji je tumor na mozgu osam godina bio neotkriven, sada je progovorio o ključnim znakovima upozorenja na koje svi trebaju obratiti pažnju.
Met Karpenter, autor knjige ‘Putovanje niz zečju rupu: Moj desetogodišnji put s tumorom na mozgu‘, spomenuo je višestruke znakove upozorenja koji su ga trebali podstaći da poseti lekare nakon što njegov tumor 2010. godine nije bio vidljiv na CT-u, piše Dejli mejl.
U januaru 2018. godine, Karpenteru je konačno rečeno da ima izraslinu glioma na mozgu, za koju je bila potrebna hitna operacija.
Sada kaže da je u to vreme sve svoje simptome pripisivao velikom stresu i preteranom radu.
Sigurno vam mogu reći nekoliko znakova i simptoma tumora na mozgu, započeo je Karpenter svoje obraćanje u TikTok videu.
U osam godina, moj tumor na mozgu ostao je neotkriven. Očigledno je postajao sve veći i veći, a nijednom nisam imao glavobolju, čak ni kod mamurluka, ispričao je.
Glavobolje su inače na vrhu popisa simptoma tumora na mozgu, pa se donekle može i razumeti zašto Karpenter nije otišao na pregled.
Zamagljen vid takođe je čest simptom, a Karpenter to nije nikada iskusio.
No nakon CT-a 2010. godine, prošle su dve ili tri godine do prvih simptoma. Tada je primetio da mu govor postaje čudan.
S vremena na vreme izgovarao bih reči čudno. I kada sam trijezan, zaboravio bih kako se određene reči izgovaraju ili šta govorim usred rečenice, kaže Karpenter. No mislio je da samo mora posetiti logopeda.
Još nekoliko godina kasnije, došlo je do promene u njegovom mentalnom zdravlju.
Moje emocionalne reakcije su se prilično poremetile, rekao je.
No i to se moglo drugačije objasniti, a on je smatrao da je sve zbog velikog pritiska na poslu, gde je radio 70-80 sati nedeljno.
"Najveći znak koji sam trebao uzeti u obzir pojavio se tek 2017., godinu dana pre dijagnoze. To se dogodilo kad sam putovao u Ameriku", ispričao je i objasnio da je tokom tog leta sedeo pored jednog irskog para. Zaspao je, a nakon što se probudio, opisao je da je ispuštao neku bizarnu buku i slinio, no nije se mogao pomeriti, a bilo mu je teško i disati.
Pogledao sam par koji je sedeo do mene i sve mi je bilo jasno: izgledali su prestravljeno, dodaje Karpenter.
Tada je rekao sam sebi da se sve dogodilo zbog lošeg sna, ali slična iskustva su se nastavila u mesecima do dijagnoze.
"Ispostavilo se da to nije bila paraliza sna kako sam stalno govorio. Imao sam jake napade, no samo ako sam bio umoran ili pod stresom, tako da sam ih imao dosta. No nastavio sam smišljati isprike, kaže."
Jedan od tih napada pojavio se na radnom sastanku. Osećao se kao da ima moždani udar, a tada je posetio lekara i konačno dobio dijagnozu.
"Najbolji savet koji mogu dati svima koji su zabrinuti za svoje zdravlje: razgovarajte s lekarom. Ako mislite da nešto nije u redu, pitajte. Ja sam trebao pitati puno ranije."
Dijagnoza je postavljena u januaru 2018., a tumor mu je uklonjen dva meseca kasnije. Morao je dabude budan za vreme operacije.
"Deo mozga u kojem se nalazio tumor kontroliše pokrete leve strane mog tela pa nakon operacije tu stranu nisam mogao pokretati. Prvih dana sam mislio da će to biti trajno. Bilo je to stresno razdoblje."
Oporavak u bolnici nakon operacije trajao je oko nedelju dana, a tada mu je rečeno da se neće moći vratiti na posao u bliskoj budućnosti.
Ipak, samo tri meseca kasnije nastavio je raditi pune noćne smene u hostelu za beskućnike. Povrh toga, mesec dana kasnije istrčao je stasu sa preprekama od 16 do 19 km.
Sada i radi i putuje.
