Svi znaju da hrana koju jedemo služi kao izvor energije za naš život. Ali zašto ljudi koji jedu vrlo malo i dalje dobijaju na težini? Koji faktor igra glavnu ulogu u ovom procesu? To je hormon insulin. Evo kako to funkcioniše.
Ispostavilo se da hormon insulin igra ključnu ulogu u gubitku težine, kaže dr Džejson Fung. I ne radi se o tome koliko pažljivo računate broj kalorija koje jedete ili koliko intenzivan je vaš sportski trening. Ako želite da izgubite težinu, važno je da ciljate insulin.
Šta je insulin?
To je hormon koji govori vašem telu da skladišti masti. Dakle, insulin ne dozvoljava telu da sagoreva masti, već ga, naprotiv, akumulira i skladišti (kao šećer) u rezervi.
Ugljeni hidrati u telu se pretvaraju u glikogen. Ovo je lanac molekula glukoze u jetri.
U ovom obliku se šećer skladišti u telu. A kada ga ima previše, vaša jetra počinje da proizvodi lipide i skladišti rezerve masti.
Ali kada osoba ne jede, nivo insulina u telu se smanjuje. I ovo služi kao neka vrsta signala za početak korišćenja akumuliranih resursa tela. Tada počinjemo da koristimo glikogen i masti kao neophodne izvore energije.
Pokušajmo da zamislimo glikogen u obliku frižidera, u koji lako možemo da stavimo hranu i namirnice i da sve to izvadimo u bilo kom trenutku. To je energija iz naše hrane.
Ali mast su kao veliki zamrzivač. Možete staviti više u njega, ali je takođe teže doći do njega.
Ideja je slična: u telu postoje dva skladišta energije. Ali količina prostora u "frižideru" je ograničena, a ako imate previše hrane, šaljete je u svoj "zamrzivač". U ljudskom telu ne postoji poseban rezervoar kalorija. U njemu se deponuju mast i šećer.
Energija u telu je koncentrisana na dva mesta: kalorije stavljamo u „frižider” i vadimo ih po potrebi.
Ali postoji i treći važan faktor: količina hrane koja prolazi iz „frižidera” u „zamrzivač” i nazad.
I onda se postavlja pitanje: Šta kontroliše sva ova kretanja?
Glavni lik ovde je insulin. Ovaj hormon se suprotstavlja razgradnji masti, što znači da sprečava telo da koristi masti kao energiju. Ispostavilo se da ako u telu ima puno insulina, onda se hrana ne može vratiti iz „pregrade zamrzivača“.
Po pravilu, nakon svakog teškog obroka, insulin se diže i daje instrukcije telu da sve višak rezervi premesti u „zamrzivač“. U tome leži problem.
Ako osoba ima visoku insulinsku rezistenciju, zbog čega je nivo insulina u krvi veoma visok, to je kao da je vaš zamrzivač smešten na nepristupačnom mestu i do njega se ne može doći. Ali ako počnete da smanjujete broj kalorija koje unosite, vaše telo će jednostavno reagovati korišćenjem manjeg broja kalorija. Tako to funkcioniše.
I osoba neće početi da gubi višak težine.
(Econet)
