Jedna od najčešćih autoimunih bolesti je psorijaza, za koju još uvek ne postoji lek, te se vodi kao hronično oboljenje kože. Ali, može se dobro držati pod kontrolom određenim medikamentima i stilom života. Zbog samog izgleda kože, osobe koje se suočavaju sa ovom dijagnozom se neretko osećaju frustrirano fizički i mentalno.
Postoje periodi poboljšanja kada je jedva primetna i periodi „akutne“ faze kada dolazi do većih zapaljenja i ispoljavanja po telu.
Kako nastaje?
Ovaj poremećaj je rezultat ubrzanog procesa proizvodnje ćelija. Uobičajene ćelije kože rastu duboko u koži i polako se izdižu na površinu. Na kraju odumiru i otpadaju a životni ciklus im je oko mesec dana.
Kod obolelih, ovaj ciklus je ubrzan i može se završiti za samo nekoliko dana. Zbog toga ćelije kože nemaju vremena da otpadnu i ova brza prekomerna proizvodnja dovodi do nakupljanja ćelija kože i stvaraju se površine zadebljane od mrtvih ćelija.
Može nastati u bilo kojem uzrastu, ali kod većine ljudi dijagnoza se postavlja u odraslom dobu. Prosečna starost je između 15 i 35 godina.
Na kojim mestima na telu se najčešće javlja?
- Ruke (pre svega laktovi);
- Stopala;
- Kolena;
- Vrat;
- Vlasište (i površine po obodima);
- Lice;
- Manje uobičajene vrste pogađaju nokte, usta i područje oko genitalija.
Koji su simpotmi?
- crvene, uzdignute, upaljene mrlje na koži;
- beličasto-srebrne ljuspe ili plakovi na crvenim mrljama;
- suva koža koja može da pukne i krvari;
- svrab i peckanje oko mrlja;
- zadebljani i deformisani nokti;
- bolni, natečeni zglobovi
Spomenuti simptomi se neće manifestovati kod svakog pojedinca. Neki mogu imati potpuno drugačije manifestacije bolesti ako imaju manje uobičajenu vrstu ovogo oboljenja.
Da li je psorijaza zarazna tj. prelazna?
U pitanju je bolest koja nije ni zarazna niti prelazna. Ne može se preneti s jedne osobe na drugu. Dodirivanje psorijatične lezije obolelog neće uzrokovati da razvijete psorijazu.
Važno je da se informišete o ovoj bolesti. Mnogi ljudi smatraju da je bolest prelazna i plaše se direktnog kontakta i korišćenja predmeta koje koristi neko ko ima psorijazu.
Koji su uzroci psorijaze?
Lekarima ni dan danas nije jasno šta uzrokuje ovu bolest. Međutim, zahvaljujući decenijskim istraživanjima, postoji ideja o dva ključna faktora: genetika i imunološki sistem.
Kod autoimunih bolesti organizam praktično napada samog sebe. U slučaju psorijaze, bela krvna zrnca poznata kao T ćelije, greškom napadaju ćelije kože.
Kako bi trebalo da se hrani osoba koja ima psorijazu?
Hrana ne može da izleči psorijazu, ali može da smanji simptome. Ovih pet promena u načinu života mogu vam olakšati simptome:
Ako imate višak kilograma, već sam gubitak težine može umanjiti ozbiljnost stanja. Mršavljenje takođe može učiniti terapije efikasnijim. Nejasno je kako težina utiče na psorijazu, ali to se često u praksi dešava. Čak i ako vaši simptomi ostanu nepromenjeni, gubitak kilograma je uvek koristan za vaše celokupno zdravlje.
Pre svega smanjite unos zasićenih masti. One se nalaze u životinjskim proizvodima – u mesu i mlečnim proizvodima. Povećajte unos nemasnih proteina koji sadrže omega-3 masne kiseline (losos, sardine i škampi). Biljni izvori omega-3 uključuju orahe, lanene semenke i soju.
Određena hrana uzrokuje upalu u organizmu (za više detalja pogledajte članak: Upala i kako je regulisati ishranom). Izbegavanje te hrane može umanjiti izraženost simptoma psorijaze. Ova hrana uključuje:
- crveno meso;
- rafinisani šećer;
- prerađena hrana;
- mlečni proizvodi;
- alkoholna i gazirana pića.
Konzumiranje alkohola može povećati rizik od razbuktavanja bolesti i zato ga treba potpuno izbaciti iz upotrebe.
