Zimske i respiratorne infekcije, posebno virusne poput prehlade i gripa, prati neprijatan i iscrpljujući kašalj. Vrlo često počinje kao suv kašalj, a zatim prerasta u produktivan, kada iskašljavamo sluz.
Kašalj može biti toliko neprijatan da umanjuje kvalitet života, ometa san, izaziva glavobolje…
Predstavljamo tradicionalne lekove protiv suvog i produktivnog kašlja!
Protiv produktivnog kašlja
Majčina dušica
Ekstrakt ove biljke razblažuje bronhijalnu sluz i tako podstiče iskašljavanje. Potvrđena su antibakterijska dejstva povezana sa timolom, komponentom esencijalnog ulja timijana.
Sirup majčine dušice ne smeju da uzimaju deca mlađa od godinu dana, a zbog nedovoljne proverenosti u kliničkim studijama ne treba ga koristiti tokom trudnoće i dojenja.
Veoma je rasprostranjena biljka koja potiče sa Sredozemlja. Čaj od majčine dušice pomaže i kod kašlja, tako što grančicu umočite u šolju vrele vode i ostavite da odstoji na kratko. Ovaj čaj ima i antiseptička svojstva, pa se preporučuje grgljanje grla usled upale.
Koren belog sleza
Koren belog sleza se često koristi za ublažavanje kašlja i iskašljavanje, jer osim što oblaže sluzokožu, pomaže kod promuklosti i upale usne duplje i smanjuje spazam mišića u respiratornom sistemu.
Čaj se može pripremiti i tako što se dve kašičice osušene biljke prelije šoljom vrele vode. Neki preporučuju da se čaj od korena belog sleza prelije sa 2,5 dl hladne ili mlake vode i ostavi oko dva sata, jer će to osloboditi više lekovite sluzi iz korena.
Čaj se procedi, eventualno malo zagreje i pije u malim količinama.
Naime, beli slez (lat. Althaea officinalis) sadrži vlakna rastvorljiva u vodi (biljno mleko) koja efikasno ublažavaju bol u grlu. Istraživanja su pokazala da je ova biljka efikasna kako u ublažavanju zapaljenja sluzokože u ustima i grlu, tako i u lečenju suvog kašlja.
Smatra se bezbednom biljkom u čijoj upotrebi nisu prijavljeni neželjeni efekti. Iako su listovi i cvetovi i koren lekoviti, u korenu je najkorisnije sluzi – 15 odsto u jesen, dok je u listovima i cvetovima 6-9 odsto sluzi. Zdravlju doprinose i pektini, biljni steroli, neka esencijalna ulja, proteini i aminokiseline u korenu, a jestiv je i sirov.
Jagorčevina
To je tradicionalni biljni lek za koji se veruje da ima terapeutski efekat kod produktivnog kašlja i prehlade. Sirup od jagorčevine se koristi za respiratorne probleme.
Saponini iz ove biljke izazivaju pojačano lučenje sluzi u bronhima, ali je i omekšavaju u drugim delovima disajnih puteva, što omogućava lakše iskašljavanje.
Delovanje saponina iz jagorčevine povećava pokretljivost cilijarnih resica bronhijalnog epitela, što stimuliše uklanjanje sluzi. Sirup koriste i deca, ali trudnice treba da ga izbegavaju.
Pomaže i čaj od agorčevine, ali se mora piti polako, na gutljaje, kako bi se iskoristile sve dobre osobine biljke. I čaj i sirup se često mešaju sa drugim biljem kako bi bili efikasniji.
Najčešće se mešaju sa majčinom dušicom, korenom belog sleza, semenom anisa i islandskom mahovinom. Razni sirupi od peršuna koji se mogu kupiti u apotekama sadrže i propolis ili vitamin C.
Protiv suvog kašlja
Islandski lišaj
Jedan je od najpoznatijih tradicionalnih lekova za suzbijanje suvog kašlja jer sadrži polisaharide rastvorljive u vodi (uglavnom lišajeve i izolihene i gorku lišajevu kiselinu) koji oblažu, vlaže i štite sluzokožu usta i grla, deluju protivupalno i smanjuju iritaciju kašlja.
Sirup od islandskog lišaja pomaže i kod upale grla, promuklosti i upale grla, bronhijalnog katara, velikog kašlja, plućnih oboljenja, a pomaže i u ublažavanju simptoma prehlade kod onih koji su joj skloni, čak i pri najmanjim vremenskim promenama.
U apotekama se islandski lišaj prodaje kao sirup, tablete, pastile i čaj. Čaj se priprema tako što se 2 g čaja prelije sa 250 ml vrele vode i ostavi da odstoji, proceđeni čaj se pije tri puta dnevno.
Islandski lišaj (lat. Cetraria islandica L.) je lekovit prvenstveno zbog sluzi, odnosno polisaharida i gorkih materija. Aromatične lišajeve kiseline su izuzetno gorke i deluju slično antibioticima.
Klinička studija je dokazala prednosti usninske kiseline iz ove biljke za naše zdravlje.
Bokvica
Takođe potiskuje refleks kašlja i pomaže kod suvog i iritantnog kašlja. Sluz i aukubin iz listova bokvice igraju značajnu ulogu u stvaranju tankog zaštitnog sloja u ustima i grlu koji ublažava neprijatne simptome.
Bokvica (lat. Plantago, koji se naziva i bokvica) je tradicionalna lekovita biljka koja se koristi u medicini od davnina jer je jedna od najčešćih biljaka na livadama, raste pored puteva, u rovovima, planinama, pašnjacima, vlažnim plodnim zemljištima.
Razlikuju se po obliku listova i cvetu (veliki plantain, kopljast i srednji). Listovi bokvice su izuzetno bogati provitaminom A, vitaminima C i K, limunskom kiselinom, kalijumom, enzimima i glikozidom aukubinom.
Listovi se mogu jesti sirovi (u salati) ili se mogu kratko kuvati, iako se u narodnoj medicini koristio za zarastanje rana, zaustavljanje krvarenja i izlučivanje sluzi, u savremenoj fitoterapiji se najčešće koristi za ublažavanje kašlja i ublažavanje zapaljenja sluzokože usne duplje i ždrela.
Čaj od bokvice pospešuje izbacivanje sekreta iz pluća i nosa i umiruje nadraženu sluzokožu sa suvim kašljem. Često je teško odrediti vrstu kašlja, pa nećete pogrešiti ako uzmete sirup od bokvice.
Ako dodate esencijalno ulje mente pojačaćete njegovo antiseptičko dejstvo, a ako u čaj dodate sveže ceđeni limun ili pomorandžu, formiraće se poseban enzim mirozinaza koji pojačava antibakterijsko dejstvo platana, koji pomaže kod nekih drugih zdravstvenih tegoba.
Saponini u bokvici deluju kao prirodni antihistaminici. Žvakanje svežih listova bokvice takođe će ublažiti tegobe u ustima, a tu je i još jedna dodatna prednost – plantain stvara averziju prema pušenju i smanjuje potrebu organizma za nikotinom.
