Prosečan ljudski želudac može da obradi između litar i jedan i po litar hrane pre nego što dobije potrebu da je povrati, ali može da se rastegne da primi četiri puta toliko hrane pre nego što dođe do pucanja.
Hrana može da ide u samo dva pravca, dalje u sistem za varenje ili nazad, odakle je i došla, kroz povraćanje.
Prejedanje može da prouzrokuje loše varenje, kada se stomačna kiselina uzburka ka jednjaku. Želudac je otporan na kiselinu, ali jednjak nije. Takođe, tada telo ulaže više energije u varenje, što nas čini veoma umornim ili iscrpljenim.
Želudac se širi
Želudac se proširi preko svoje normalne veličine da bi se prilagodio na veću količinu hrane. Povećani želudac počinje da pritiska druge organe, te dovodi do nelagode.
Zbog toga, osećamo se umorno, pospano i letargično.
Takođe može doći do borbe da držite oči otvorene zbog skoka nivoa glukoze od hrane koju ste pojeli.
Kardiolozi izričiti: Ako želite da vam srce bude zdravo, ove namirnice odmah izbacite iz ishrane!
Da li želudac može da pukne od prejedanja? Nažalost, može. Navodno postoji slučaj gde je želudac postao toliko veliki da je pukao od količine hrane koja se nalazila u njemu. Jedna 23-godišnjakinja je imala 2.500 ml u svom želucu pa je želudac toliko natekao da je činio većinu njenog abdomena, od rebara do karlice.
Nadutost
Kada gutamo hranu, uz zalogajte gutamo i vazduh, a to je još izraženije ako uz obrok pijemo neki gazirani napitak. Dok vazduh koji smo uneli na taj način ne izbacimo, stomak će biti neprijatno pun i nadut.
Da bismo to sprečili, najvažnije je jesti sporije.
Ako je šteta već učinjena, bilo bi dobro da malo prošetamo nakon obilnog obroka ili da pijemo malo vode kako bismo stimulisali rad creva.
Da biste smršali, prvo morate da prevarite mozak: Siguran put ka vitkoj liniji!
Vrućina
Pri unosu previše hrane, metabolizm "poludi" u pokušaju da sagori kalorije viška.
Zbog toga, možda imate osećaj kao da je neko uključio grejanje ili kao da ste u sauni, a zapravo samo odmarate na kauču.
Pošto je već dotle došlo, ne možete da uradite mnogo toga, ali imajte na umu da je to samo privremeno i da kada hrana počne da se vari, rad srca i telesna temperatura će se vratiti u normalu. Najbolje što možete da uradite je da se istuširate ili legnete dok vam ne bude bolje.
Kreće kiselina
Da bi se hrana u želucu probavila, on stvara klorovodičnu, odnosno solnu kiselinu. Ako se doista prejedeš, kiselina se može popeti do jednjaka i od toga dobijamo žgaravicu. Kad jedemo previše masne hrane poput pizze i cheeseburgera, pogotovo ako imamo osjetljiv želudac, lako možemo dobiti žgaravicu. Napušemo se Želudac stvara i plinove i od toga se osjećamo naphunuto i nelagodno.
Metabolizam ubrzava
Metabolizam se ubrzava nakon prejedenja jer ubrzano pokušava da potroši sve te dodatne kalorije. Rezultat toga je nalet vrućine , znojenje ili čak vrtoglavica.
Lošiji san
Naš unutrašnji dnevni sat koji kontroliše naše cirkadijalni ritam spavanja, utiče na povišeni nivo hormona povezanog sa spavanjem i gladi u jednom delu dana i zatim na njihov nagli pad. Kad se prejedemo, taj prirodni hormonalni ritam se narušava, te ne možemo zaspati.
Dugotrajni učinci prejedanja:
Kad jedemo, deo unete hrane, naše telo troši kao svoje pogonsko gorivo, do se ostatak pretvara u salo.
Kad jedemo više kalorija nego što trošimo, stvaramo masne zalihe, te je gojenje neminovno. Gojaznost sa sobom povlači i hronične zdravstvene probleme i povevaća rizik od tumora.
Prejedanje, pogotovo ako unosimo nezdravu hranu, negativno utiče na probavn sistem.
Svi mi imamo limitiranu količinu probavnih enzima, te što više pojedemo, duže traje varenje.
Doktor Nestorović: Evo kako da izbegnete prejedanje i smanjite kilažu!
