Ishrana je veoma važna za zdravlje i ukoliko se pravilno izdravo hranimo, unoseći namirnice bogate hranljivim materijama i vitaminima smanjujemo i rizik od raznih oboljenja.
Otkrićemo vam osam korisnih saveta nutricionista kada je ishrana u pitanju.
Kafa je dobra za zdravlje
Kafa je kod mnogih omiljeni napitak i ako je konzumiramo umereno nema štetnih učinaka na zdravlje.
Kafa smanjuje rizik od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, dijabetesa tipa 2 ili bolesti srca. Više naučnih studija je dokazalo da kafa smanjuje rizik od raka naročito debelog creva, dojke i jetre.
Jelo je stvar ličnosti
Ishrana utiče na naš organizam više od bilo kojeg drugog faktora. Saveti za ishranu i trendovi su individualni i ne deluju na svakog čoveka na isti način.
Naime, naši geni određuju hoće li da nam štetiti nešto što drugome odgovara i drži ga zdravim. Zbog toga je vrlo važno da pazimo koje hranjive materije unosimo u određenim životnim razdobljima. Jedino tada je moguć dugačak i zdrav život za svaku od nas.
Voće i povrće su zdravi
Tri pojma objašnjavaju zato je važno da svakodnevno jedemo pet porcija različitih vrsta voća i povrća: sekundarne biljne materije, balastne materije i prirodne vitamine.
Naučnici su otkrili da sekundarne biljne materije štite od raka, smanjuju rizik od bolesti srca i krvih sudova, te smanjuju štetu na ćelijama.
Balastne materije imaju pozitivan učinak na funkciju creva, a imaju i važnu ulogu u izmeni ugljenih hidrata i masnoća. I vitamini učestvuju u izmeni materija u organizmu. Pošto ih naše telo ne može proizvoditi, nego ih moramo uneti putem ishrane, jako je važno da se zdravo hranimo. Nedostatak vitamina može lošte da utiče po zdravlje.
Masnoću treba umereno konzumirati
Masnoće su bitan izvor energije za ljudsko telo. Ljudi koji unose u organizam masnoće, neće se nužno ugojiti sve dok jedu zdrave masnoće.
Orašasti plodovi i avokado su izvor zdravih nezasićenih masnih kiselina. Kombinacija šećera, belančevina i masnoća je odlučujuća. Ali, treba voditi računa da umereno unosimo masnoće: maksimalno 25 do 30 odsto celokupne unesene dnevne energije treba se sastojati od masnoća.
Kod soli važi: manje je više!
Količina soli koju dodajemo u jela povezana je s dobrim ukusom. A dobar ukus je nagrada koja nas tera da jedemo slane namirnice. Fatalno je sledeće: konzumiranje kuhinjske soli je preterano porasla. Proporcionalno tome povećava se broj oboljenja krvnih sudova, moždanih udara i infarkta.
Stoga, nutricionisti preporučuju da drastično smanjimo dnevni unos soli.
"Masnoća" koja snižava rizik od bolesti srca za 48%: Što pre neka postane deo vaše ishrane!
Gde se nalazi većina soli?
Čak 35 odsto soli krije se u proizvodima od žitarica - poput hleba, peciva i slatkih peciva, a 25 odsto u mesnim i suhomesnatim proizvodima.
Zdravo, zdravije, mediteranski
Mediteranska ishrana je puna važnim hranjivim materijama i vitaminima. Poboljšava rad probave, smanjuje nivo holesterola i šećera u krvi, te smanjuje rizik od raka, bolesti srca i krvnih sudova.
Bobice sadrže blagotvorne moći
Bobičasto voće je bogato vitaminima, mineralima, balastnim materijama te brojnim sekundarnim biljnim materijam, naročito crne ribizle.
Ima puno vitamina C i E, gvožđa, kalijuma, kalcijuma, jača imunitet, srce i krvne sudove, te podstiče rast kostiju.
Borovnice takođe sadrže puno vitamina C i E te podstiču stvaranje krvi. Maline sadrže važne minerale – poput kalijuma, gvožđa, magnezijuma i fosfora. Podstiču rast kostiju, poboljšavaju probavu i pomažu kod proliva – zbog pektina koji sadrže.
Pirinač vam ispadne lepljiv i bezukusan: Kada ga kuvate sigurno pravite ovih 5 grešaka!
