Sudbinska vožnja autobusom

Od obične krojačice do žive ikone: Kako je Roza promenila istoriju! (FOTO)

Ne smeš da osećaš strah zbog stvari koje činiš kada znaš da si u pravu, tvrdila je Roza Parks
Vip priča 06.02.2017. - 14:19h Autor: Zadovoljna.hr
Foto: Profimedia

Roza Parks je najbolji dokaz da najmanji potez otpora može da promeni svet. Sve je počelo 1. decembra 1955. godine kada se ova dama iz Montgomerija vraćala s posla iz jedne robne kuće.

 

Ušla je u klasični južnjački autobus onoga vremena koji je bio podeljen na mesta rezervisana za belce i ona za Afroamerikance. Kada su se sva mesta za belce popunila, vozač autobusa po imenu Džejms F. Blejk je naredio 32-godišnjoj Rozi da ustane i ustupi svoje mesto. Ali ona je to odbila.

 

"Ne smeš da osećaš strah zbog stvari koje činiš kada znaš da si u pravu", tvrdila je.

 

Zbog građanskog čina neposlušnosti odmah je pozvana policija, a Roza Parks je uhapšena i optužena za kršenje segregacijskih zakona.

 

Iza večitog osmeha krije se tužna porodična priča: Slavna pevačica ne želi da se ovo sazna! (FOTO)

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Ikona bez posla

 

Rozino suđenje dovelo je do bojkota autobuskog saobraćaja u Montgomeriju, kao i do jednog od najmasovnijih pokreta protiv rasne segregacije na čelu s Martinom Luterom Kingom Džuniorom.

 

"Nisam ni znala da pišem istoriju. Bilo mi je jednostavno dosta odustajanja", ovim rečima je Roza Parks kasnije objasnila svoje porive za slavni čin.

 

U sred Drugog svetskog rata bila optužena za kolaboraciju: Kako je Čerčil pomogao Koko Šanel! (FOTO)

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Iako je ćerka stolara i učiteljice postala američka ikona, to nije bio kraj njenim problemima. Medijska izloženost pretvorila ju je u laku metu, pa je ubrzo dobila otkaz i bila prisiljena da se preseli sa suprugom i krene ispočetka.

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Tiha moć

 

Neko vreme je radila kao domaćica u jednom hotelu za Afroamerikance, a više godina radila je i kao krojačica. Afroamerički kongresmen Džon Konuers zaposlio ju je u svojoj kancelariji 1965. godine gde je radila u administraciji sve do penzije 1988. godine.

 

Nakon toga se najviše bavila dobrotvornim radom za svoj Institut Roza i Rejmond za samozapošljavanje koji je pokrenula u sećanje na svog supruga, a izdala je i memoare "Tiha moć" i autobiografiju "Moja priča".

 

Da je Roza imala značajni uticaj na svet, dokazala je njena sahrana 2005. godine na kojoj se pojavio veliki broj zvaničnika i drugih gostiju. Sahrana se prenosila na televiziji, a govori su trajali čak sedam sati.

 

"Želim da budem zapamćena kao osoba koja je želela da bude slobodna... kako bi i drugi bili slobodni", izjavila je svojevremeno Roza.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs