Od kad postoji pa sve do danas, britanska kraljevska porodica ne prestaje da intrigira javnost zanimljivim životnim pričama svojih članova. Intrige, prevare, preljube, ali i tragedije vremenom su ispliavale, a jedna od onih koji su imali težak život pun tragedija jeste princeza Alis od Batenberga, majka princa Filipa.
Alis od Batebenga rođena je 1885. godine u dvorcu Vindzor, kao praunuka kraljice Viktorije i jedno od četvoro dece. Odgajana je kao britanska princeza iako su njeni roditelji, princeza Viktorija od Hesena i Rajne i princ Luis od Batenberga bili Nemci.
Od rođenja je bila gluvonema, ali to je nije sprečilo da nauči da čita sa usana, najpre engleski i nemački, a kada se udala i grčki i francuski. Imala je snažnu volju za učenjem i snalaženjem u životu, poput njene bake.
"Vidite, ako Alis ne čuje i ne razume o čemu govorimo, bitno je da to ne ponavljamo. Tako će se bolje koncentrisati kako bi se snašla i to će joj kasnije pomoći u životu", navodno je govorila njena baka, princeza Alis od Velike Britanije, po kojoj je i dobila ime.
Za princa Andreja od Grčke i Danske udala se 1903. godine, kada se iz Vindzorske palate preselila u Atinu. Bili su vrlo imućna porodica, a pretpostavlja se da je samo za venčanje od ruskog cara i carice princeza Alis dobila tijaru u današnjoj vrednosti od 14 miliona američkih dolara.
Princeza Alis i grčki princ Andrej, četvrti sin grčkog kralja Georgisa, imali su petoro dece, od čega samo jednog sina - princa Filipa.
Njihov brak nije bio idiličan, a ogorčena zbog lošeg ponašanja svog supruga, princeza Alis je svog naslednika poslala na školovanje u Englesku.
Tako se princ Filip već sa deset godina, našao sam, okružen daljom rodbinom u novoj zemlji, koju je kasnije prihvatio kao svoju domovinu.
Posle izbijanja Prvog svetskog rata, grčka vlada je podržavala sile Antante, ali kralj Konstantin I, brat princa Andreja, 1917. godine bio je prisiljen da abdicira sa prestola u korist mlađeg sina Aleksandra zbog svojih pronemačkih stavova i sukoba s grčkom vladom. Takp je kraljevska porodica proterana iz Grčke.
Kada se sve malo primirilo, vratili su se u Grčku, ali ubrzo nakon toga princ Andrej uhapšen je i optužen za loš rezultat u Grčko-turskom ratu, u kojem je njegova zemlja izgubila veliki deo teritorija. Kriza u porodici ponovo navodi princezu Alis na beg. Ovoga puta s decom je pobegla u Pariz. Njen brak s princem Andrejom već je i pre toga bio u krizi, a ovo ih je dodatno razdvojilo.
Nasilan i zlonameran suprug na kraju je do svoje smrti živeo u Monte Karlu, a preminuo je u 62. godini.
NE PROPUSTITE
Šizofrenija i pomoć Sigmunda Frojda
Kada se udala princeza Alis prihvatila pravoslavlje i okrenula se veri, i to fanatično. Nakon što su prognani iz Grčke, stanje joj se pogoršalo i dijagnostikovana joj je šizofrenija, a 1930. godine završila je na psihijatriji u Švajcarskoj gde ju je, prema dostupnim dokumentima, lečio čuveni Sigmund Frojd.
"Moja jadna Alis u prilično je nenormalnom stanju. Ima vizije Hrista i tvrdi da će uskoro poslati Božju poruku svetu", pisala je u svojim pismima tih davnih vremena Viktorija od Hesena i Rajne, majka princeze Alis.
U sanatorijum je odvedena prisilno, a tim doktora, na čelu s Frojdom, podvrgao ju je agresivnim tretmanima lečenja.
"Frojd je došao do zaključka da su verske zablude princeze Alis proizvod seksualne frustracije i preporučio joj je rendgensko zračenje jajnika kako bi joj smanjio libido i podvrgao elektrošokovima", izveštavao je u to vreme The Psychologist.
Pretpostavlja se da je njegovo lečenje kod princeze Alis zapravo trebalo da izazove ranu menopauzu.
U tim godinama porodica ju je potpuno zaboravila, ćerke su se udale za nemačke političare, pristalice nacističkog pokreta, a istovremeno, kako su se zahuktavali odnosi i započeo Drugi svetski rat, princ Filip priključio se britanskoj mornarici. Grčko-britanska kraljevska porodica bila je rasuta po svetu, na suprotnim stranama zaraćenih sila.
Ponovo su se spojili tek na sahrani princeze Sesilije. Sa sinom se tako prvi put videla tek 1937. godine, na sahrani svoje ćerke, a Filipove sestre, koja je sa suprugom i dvoje dece poginula u avionskoj nesreći.
Njen hendikep od rođenja, neuspeli brak, a na kraju i nikakva veza s porodicom i ratno stanje u Evropi okrenuli su je veri. Kada je puštena iz mentalne ustanove, iako se nikada nije zavetovala, princeza Alis potpuno se posvetila veri i pomaganju unesrećenima i samoinicijativno je oblačila odoru časne sestre, po čemu je kasnije bila prepoznatljiva.
Osnovala je humanitarno udruženje Marta i Meri, u kojem je podučavala medicinske sestre i zbrinjavala obolele i stradale. Ali, stigma zbog mentalne bolesti i želja da se zaštiti privatnost kraljevske porodice ostavili su Alis gotovo napuštenom i skrivenom.
Toksičan i napet odnos sa sinom
Sa svojim jedinim sinom, princem Filipom, princeza Alis navodno je imala vrlo napet odnos. Mnogo neslaganja, svađa i oscilacija obeležilo je većinu njihovih susreta. Godine 1947. majka i sin ponovo su se sastali povodom njegovog venčanja s kraljicom Elizabetom u Londonu. Princ Filip je tad postao britanski državljanin i odrekao se prava na presto Grčke i Danske i uzeo je majčino prezime Mauntbaten.
Kruže priče da je princ Filip naredio da se verenički prsten za Elizabetu napravi od dragulja sa ranije pomenute tijare njegove majke, koja potiče iz ruskog carstva.
Kako gotovo celog života nije imao majku pored sebe, a u podsvest mu se uvukla scena njenog odvođenja na prisilno lečenje, princ Filip sa Alis nikada nije razvio odnos kakav imaju ostali sinovi i majke.
"Ona je meni samo tehnički majka", navodno je jednom prilikom izjavio princ Filip, misleći pritom na to kako ga je donela na svet, a nakon toga nije bilo značajnih pomaka u njihovom odnosu.
Na samrti je svom sinu ostavila poruku u kojoj je pisalo:
"Dragi Filipe, budi hrabar i zapamti - nikada te neću napustiti. Uvek me potraži kada ti bude teško. S ljubavlju, tvoja stara majka."
Iako je umrla u kraljevskoj palati u Londonu, Alis je po svojoj želji sahranjena u ruskoj pravoslavnoj crkvi svete Marije Magdalene u Jerusalimu 1988. godine.
