Kralj Čarls III. nije imao srećno detinjstvo, a zna se i ko je bio kriv za to – prvenstveno njegov otac princ Filip.
Naime, zna se kako je kraljica Elizabeta II. oduvek imala više volje da se bavi državnim poslovima nego porodicom, pa je svog prvorođenog sina zapostavljala i prepuštala ga na čuvanje dadiljama. Ipak, iako mu nije pridavala pažnju, puno gori odnos prema malom Čarlsu imao je njegov otac princ Filip.
Podsetimo, Filip je takođe imao teško detinjstvo. Njegova porodica je proterana iz Grčke, izgubio je bogatstvo i titule, a onda i deo članova porodice. Na kraju je završio u egzilu u Danskoj i potom Engleskoj, gde je upoznao buduću kraljicu Elizabetu II. Bio je poznat kao strogi vojnik posvećen mornarici te je verovao kako je strogo odgajanje ključno za vaspitavanje pravih muškaraca – pa je Čarlsa naterao u internat u najosetljivim dečijim godinama.
Ali, nije uzeo u obzir narav svog sina. Naime, Čarls je oduvek bio krhko dete, zaljubljeno u glumu i umetnost. Voleo je toplinu doma i svoju baku Kraljicu Majku koja ga je najviše volela.
Njegov otac s druge strane je smatrao da je za njegov razvoj najbolje da napusti vrtove Bakingemske palate i pet godina provede u internatu na severu Škotske, Gordonstounu, a koji je i on sam pohađao kao dečak. Ispostavilo se da će tih pet godina u toj vojnoj školi za dečake biti najgorih pet godina u životu mladog Čarlsa.
Kada je tamo stigao, naišao je na omalovažavanje i zlostavljanje svojih vršnjaka. Nije imao nikakav poseban tretman na račun toga što je princ, a čak su i njegovi profesori bili okrutni prema njemu.
Često su ga tukli, a on je nebrojeno puta molio svoju majku Elizabetu da mu dopusti da se vrati kući. Iako je kraljica u jednom trenutku odlučila da popusti sinu i vrati ga u toplinu doma, jer je videla koliko Gordonstoun loše utiče na njegovu psihu, princ Filip se usprotivio.
Tada je skoro došlo do razvoda kraljice i Filipa jer je princ rekao Elizabeti da će se razvesti od nje ako mu ne dozvoli od Čarlsa napravi muškarca na način na koji on smatra prikladnim. Tako je Čarls ipak morao da prihvati očevu volji i da ostane u Škotskoj. Nakon 5 godina, rekao je kako je celo iskustvo bilo pakleno.
Zna se i da je taj period obeležio Čarlsa sve do danas. Nikada nije uspeo da oprosti svom ocu, a njihov odnos je sve do smrti princa Filipa bio veoma hladan. Takođe je zamerio i Elizabeti što je dopustila da mu se dogodi takva trauma. Kasnije je i sam ponovio greške u odgajanju svojih sinova, jer je i sam bio hladan i rezerviran, a očito je preneo taj obrazac vaspitanja iz svog detinjstva na Vilijama i Harija.
