Prošlo je već gotovo pet decenija otkako je ugledni rok kritičar Džon Landau napisao: "Noćas sam ugledao budućnost rokenrola, a ime joj je Brus Springstin".
Bilo je to nakon što je 9. maja 1974. gledao njegov nastup na Univerzitetu Harvard. U međuvremenu se puno toga dogodilo i u roku i u njegovom životu, ali jedna stvar je konstantna - i sa 73 godine na leđima slavni roker ne posustaje.
Nedavno je objavio novi album prikladnog naziva "Only the Strong Survive" (u prevodu: Samo snažni opstaju), sa svojim obradama soul hitova iz šezdesetih i sedamdesetih koje je slušao u mladosti. Sledeće godine kreće i na veliku svetsku turneju, a u Evropu dolazi u aprilu. Iako, barem za sada, nije u planu da nastupi u našoj zemlji, nema sumnje da će otići da ga vide i naši obožavatelji.
Najbliži nam je 18. aprila, kada nastupa u Beču, na stadionu Ernst Happel, 23. aprila je na Olimpijskom stadionu u Minhenu, a dva dana kasnije u Monci.
U doba kad ga je Landau proglasio budućnošću roka, imao je samo 25 godina i iako popularan među studentima, bio je još daleko od toga da postane zvezda. Na Harvardu je sa svojim E Street Bandom nastupao kao predgrupa pevačici Boni Rait, a tek su posle došli hvaljeni albumi u platinastim tiražama, status heroja radničkog roka, hitovi kao što su "Darkness On The Edge Of The Town", "Born To Run", "Hungry Heart", a s njima i novac s kojim nije znao da se nosi pa se i dugo nakon što se proslavio, ustručavao da živi u luksuzu koji je od tada mogao da priušti. Umesto u skupe restorane, i dalje je, kao i pre nego što je počeo da zarađuje, odlazio po hot dog u Max‘s Bar & Grill u Long Branču ili na picu u piceriju Federici u obližnjem Friholdu. Posle je, naravno, uvideo da bogatstvo nije baš tako teško podneti kako je na početku mislio, ali nešto nije promenio - svoju radnu etiku, što je i očekivano kada se znalo u kakvoj je sredini odrastao.
Rođen je 23. septembra 1949. u gradiću Long Branču u državi Nju Džerzi, u delu uz obalu Atlantskog okeana koji obično nazivaju Džerzi Šor. Sastoji se od niza uglavnom turističkih gradića s promenadama i zabavnim parkovima u koje najčešće dolaze dobrostojeći Njujorčani kao i Kanađani iz Kvebeka. Ali, njegovi koreni daleko su skromniji. Njegov otac Daglas Springstin, poznat pod nadimkom Dač zbog holandskog porekla, bio je vozač autobusa, ali kako je patio od depresija, često je ostajao bez posla. Uvele bi najčešće sedeo u mraku u kuhinji, ćutao, pio pivo i pušio, a svaki sinovljev pokušaj da pričaju obično bi se završavao svađom. Majka Adel En Zerili, koja je radila kao sekretarica, bila je prema Brusovim rečima glavna hraniteljka porodice. Posle Brusa, Dač i En dobili su dve ćerke, Virdžinju i Pamelu.
Ljubavni život rok legende
Dok su mu se dešavala čuda u profesionalnom životu, njegov privatni život bio je u rasulu. Išao je iz jedne veze u drugu, ali se ni uz jednu devojku nije uspio skrasiti - ili bolje reći nijedna žena nije mogla da ga podnese na duže staze. Neko vreme se zabavljao s prelepom Dianom Lozito, koja ga je ostavila kad je shvatila da će muzika uvek biti na prvom mestu u njegovom životu. Bio je u vezi i s manekenkom Karen Darvin, zatim s fotografkinjom Lin Goldsmit, pa s glumicom Džojs Hajser, ali ni s jednom se nije dugo zadržao.
Njegov odnos prema ženama najbolje je opisala upravo Džojs Hajser: "Brus misli da moram da budem s njim kad me poželi, a kad me ne želi, treba da nestanem."
On je sam pak mislio da je našao onu pravu kad je u videospotu benda 38 Special video glumicu Džulijanu Filips. U to vreme je već bio snimio svoje i komercijalno i muzički najuspešnije albume, među kojima su "Darkness on the Edge of Town" 1978., "The River" 1980., "Nebraska" 1982., "Born in the U.S.A." 1984... Nastupao je u rasprodanim dvoranama i na stadionima, zarađivao milione dolara, mogao je da priušti šta god da je ikada želeo - roditeljima je, na primer, kupio najveću kuću koju je našao u oglasima, a kad se i sam privikao na to da je bogat, počeo je da skuplja skupe stare automobile. Glumici i modelu Džulijani Filips, s kojom se upoznao u oktobru 1984., imponovalo je što se sviđa takvoj rok zvezdi. Brzo su započeli svoju vezu, a u martu sledeće godine su se venčali. Ali, vrlo brzo se pokazalo da, bez obzira na prvobitnu zaljubljenost, nisu jedno za drugo. On je bio potpuno posvećen muzici, a Džulijana, koja je pre nego što ga je upoznala izgradila uspešnu manekensku karijeru i za jedno pojavljivanje na reviji dobijala i po nekoliko hiljada dolara, nije želela da živi u njegovoj senci.
Razdvajala ih je i razlika u godinama, ona je bila 11 godina mlađa i, kao i mnogi mladi ljudi, nije uvek imala razumevanja za njegovu opsednutost muzikom, očaj kada na albumu nije mogao da postigne zvuk koji je zamislio, euforiju kad bi bio zadovoljan novom pesmom, stanja iscrpljenosti u koja bi zapadao tokom fizički iscrpljujućih turneja na kojima bi mu koncerti trajali od tri do četiri sata.
Naravno, i razdvojenost zbog njegovih svirki uzela je svoj danak, a krah braka i potom emocionalno isto tako iscrpljujući razvod uticali su na Brusa u mnog većoj meri nego što je bio u stanju da podnese. On i Džulijana su se rastali 1988., a brakorazvodni proces okončan je 1989. U to je vreme, doduše, Springstin već bio u drugoj, pokazaće se, mnogo trajnijoj vezi.
I pre nego što je upoznao Džulijanu, sprijateljio se s pevačicom Pati Skialfom, koju je pozvao da se pridruži njegovom bendu kao prateći vokal. Neko se vreme govorkalo da su u vezi, ali glasine su se utišale kada je započeo vezu sa Džulijanom. Ponovo su se sreli kad ju je, u periodu kada mu je brak već bio nepopravljivo narušen, pozvao da mu se pridruži na turneji na kojoj je promovisao album "Tunnel of Love", nadahnut njegovim ljubavnim problemima. Pati se prvo nećkala jer je u to vreme htela da snimi samostalni album, ali pristala je da nastupa s njim kad joj je rekao da turneja neće dugo trajati.
Do njenog kraja njih dvoje već su bili ljubavni par, a kad je okončan njegov razvod, počeli su zajedno da žive. Sve se naizgled dogodilo brzo pa su dežurni dušobrižnici digli graju da je Springstin ostavio ženu zbog Pati, a nju pak proglasili razaračicom brakova.
NE PROPUSTITE
"Čudno je društvo u kojem neko sebi uzima za pravo da ljudima govori koga smeju, a koga ne smeju da vole. Možda je sve to kod mene jedna velika zbrka, ali takav je život. Ne osvrćem se na to što drugi ljudi misle", izjavio je Springstin.
S Pati je prvo vreme živeo u Nju Džerziju, a potom su se preselili u Los Anđeles i 1990. dobili prvo dete, sina Evana Džejmsa. Sledeće godine venčali su se u svom domu u L.A-u. Iste godine Pati je rodila ćerku Džesiku Rae, a njihovo treće dete, sin Samjuel Rajan, rođen je 1994.
"Prošao sam kroz razvod koji je bio težak i bolan pa sam se plašio novog braka. Nebrojeno puta sam sebi rekao kako je venčani list samo komad papira koji nije bitan ako se dvoje voli, ali posle sam shvatio da nije tako. Brak je nešto sasvoim drugo od zajedničkog života. S brakom na neki način zauzmete svoje mesto u društvu, steknete neku vrstu društvene prihvaćenosti. I meni i Pati to nešto znači", objasnio je posle zašto su odlučili da ozakone vezu.
Kad su deca trebala da krenu u školu, njih dvoje se vratilo u Nju Džerzi jer su ih hteli zaštititi od paparava i omogućiti im što je moguće više - normalno odrastanje. Kupili su veliko imanje na kojem su uzgajali konje pa su deca odrastala okružena prirodom, sa komšijama koji ih nisu uznemiravali, bez paparaca iza svakog ugla. I sve troje su, kažu svi koji ih poznaju, dobro vaspitani i pristojni mladi ljudi. Ćerka Džesika je uspešna sportistkinja koja je na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. osvojila srebrnu medalju u preponskom jahanju, Sem je postao vatrogasac, a Evan muzičar koji ponekad nastupa sa svojim slavnim ocem na istoj pozornici. Brus i Pati ove su godine, kada je Samova devojka rodila ćerku, postali baba i deda.
Kad nije na turneji, Brus Springstin sa suprugom često prati konjička takmičenja na kojima nastupa njegova ćerka. Sledeće godine, doduše, biće stalno na putu, barem dok ne završi s koncertima na kojima će promovisati novi album "Only the Strong Survive". I na njima će, već se sada zna, i dalje svirati tri ili četiri sata te na pozornici davati sve od sebe, do poslednjeg atoma snage. Drukčije i ne zna.
