Neverovatno

ŽENU IZBACIO IZ AUTOMOBILA U POKRETU, PREGAZIO TRENERA: Za njega kažu da je najomraženiji teniser sveta - evo zašto!

Operisao lice, istetovirao se, nabildovao se - sve je uradio da ne

Vip priča
Autor:
Marselo Rios, Foto: Profimedia

U januaru 2019., punih 15 godina nakon što se penzionisao sa svega 27 godina, El Chino je izašao na jedan od terena teniske akademije slavnog Nika Bolitijerija. Protivnik mu je bio Meksikanac Sesar Ramirez, 15 godina mlađi teniser koji nikad u karijeri nije napravio neki značajniji rezultat. Najbolji plasman mu je bio 391. mesto na ATP listi u februaru 2012.

Iako vizuelno totalno drugačiji - istetoviran i nabildan s kozjom bradicom neodoljivo je podsećao na kultnog glumca Danija Treja - Marselo Rios zadržao je jednu od svojih osobina koje su ga krasile kad je bio deo teniskog vrha.

Premda je u pitanju bio samo nekakav bezvezni revijalni meč, Rios je u svakom trenutku odisao tom svojom prepoznatljivom arogancijom i razmetljivošću, kao da je zaustavio vreme i kao da je i dalje 1998. kad je bio prvi igrač sveta. Na teren je izašao u crnom kratkom šortsu, sivoj majici bez rukava, s kapom navučenom naopačke i sa sunčanim naočarima.

Marselo Rios
foto: Profimedia

Odbio je da se zagreje i odmah je krenuti u akciju. Na trenutke su se mogli videti bljeskovi nekih prošlih vremena, onih kad je uništavao teniske legende poput Agasija, Korde, Safina, Ivaniševića....

U jednom je trenutku vratio je vreme, a onda ipak više nije mogao izdržati i pokazao je zašto je najveći luđak svetskog tenisa.

S vremena na vreme Rios je izvlačio nemoguće udarce, savršeno precizno je pogađao forhend dijagonale i paralele. Bekend je već nešto teže išao, jer nabildani gornji deo torza ga je sprečavao da bude pokretljiv i okretan kao što je to bio nekad. Dvoručni bekend udarci prštali su na sve strane, samo nisu odlazili tamo gde su morali.

No, malobrojna publika, većinom klinci koji nisu ni znali ko to upravo igra pred njihovim očima, videli su da je u pitanju majstor. Čovek, čije loptice, kako je rekao sam Ramirez tog dana, ''jako čudno lete i još čudnije odskaču.''

Nakon što je odigrao jedan dobar poen, teatralno je podignuo levu ruku i poljubio je svoj biceps. Kao da je pobedio u finalu nekog Grand Slam Turnira, a ne dobio gem u smešnom meču protiv netalentovanog Meksikanca. Ali, bilo je to jače od njega.

Marselo Rios
foto: Profimedia

Tada se dogodio trenutak kad su svi oni koji su gledali meč, a nisu imali pojma ko je taj neobični Čileanac, shvatili ko je pravi Marselo Rios. El Čino, ili Kinez, kako su zvali Riosa, ugledao je Džimija Arijasa, u osamdesetim solidnog igrača, a danas ESPN-ov komentatora za tenis i direktora ove Akademije, kako posmatra meč i odmah je dotrčao do njega.

Besan, počeo je urlati na zbunjenog Amerikanca. Zamerio mu je što je Arijas pre 21 godinu, u aprilu 1998. izjavio kako Rios nije zaslužio da bude broj 1 jer nikad nije osvojio Grand Slam. Premda je prošlo više od dve decenije od toga, Rios nikad nije zaboravio da je Arijas ''pričao sranja'' o njemu i umalo nije došlo do tuče. Arijas se samo pokupio, nije želeo da da još više povoda Riosu za fizički obračun.

Dok se Rios šepurio i sebi u bradu nastavio da vređa Arijasa, Amerikanac se požalio lokalnom novinaru da svaki put kad vidi Riosa, dogodi se neki sukob.

"Uvek stvara probleme, imam osećaj da me maltretira svaki put kad me vidi!" To je bio pravi Marselo Rios, takav je bio celu svoju karijeru. Bahat, prgav, pun prezira prema svakom.

Nasilnik koji je ponižavao slabije od sebe, a onda se pojavio Marfi Džensen.

Postoji legenda da se niko na ATP touru nije zamerao ludom Čileancu, ali da je svima bila puna kapa njegovog ponašanja. Navodno je Rios znao unerediti WC i mrtav hladan sve ostaviti da to neko drugi počisti. Vređao je, ismevao i ponižavao kolege, a najviše je maltretirao one koji nisu imali hrabrosti da mu se suprostave.

Marselo Rios
foto: Profimedia

Sve dok jednog dana nije naleteo na Marfija Džensena, američku mrcinu od skoro dva metra kojem je bukvalno pukao film. Nikad to nije dokazano, ali tako se pričalo po Touru, da je Rios, kad je Marfi krenuo prema njemu, odustao od tučnjave i ponižen se pokrio ušima.

Marselo Rios je za brojne stručnjake bio najtalentovaniji teniser koji je ikad u ruke uzeo reket, ali luda glava, nemoguć karakter i prgava narav u saradnji s brojnim ozledama učinili su da se o njemu priča uglavnom kao čudnom i divljem Čileancu koji je, eto, iskoristio vakuum u svetskom tenisu krajem devedesetih i ni kriv ni dužan zaseo na broj 1 i tako postao i ostao jedini svetski broj 1 bez Grand Slama.

Ali, nije trebalo tako da se desi. Teniseri su posebna sorta sportista. Samotnjaci, individualci naviknuti na samoću čitav svoj život. Avion, hotel, teren i tako svake nedelje skoro 365 dana u godini. Sami ili s trenerom. Torba s reketima i kofer s nešto odeće i to je uglavnom to.

Svako od njih je na neki način, više ili manje, poseban, ekscentričan. Samo je razlika kako tumačimo ekscentričnost i na koji način je teniseri koriste kako bi kanalisali oono što se gomila u njima.

Džon Makenro je bio nešto najluđe što se pojavilo u tenisu, ali Big Mak je izvodeći ludosti na terenima samo izbacivao frustracije nagomilane u detinjstvu i kroz agresiju se samo koncentrisao da bi što bolje igrao. Kad bi se dobro ispucao, igrao bi bolje.

Međutim, razlika između Makenroa i Riosa je ta što je Amerikanac uglavnom divljao na terenu vodeći bitku sam sa sobom i sa svojim demonima. Rios je vodio rat protiv svih: navijača, novinara, protivnika, a takav se rat ne može dobiti.

Bio je čudo od deteta i slutio je da će postići velike uspehe

Marselo Rios je rođen 26. decembra u Santijagu, glavnom gradu Čilea. Poznat pod nadimcima El Čino (Kinez) u martu 1998. postao je prvi latinoamerički igrač koji je postao prvi igrač sveta. Tu je poziciji držao šest nedelja. Sa svojih 175 centimetara najniži je igrač koji je ikad bio broj 1, a kao jedan od retkih se može pohvaliti da je bio prvi i kao junior i kao senior.

Bio je prvi igrač koji je osvojio sva tri turnira Masters serije na zemlji (Monte Carlo, Rim i Hamburg) od uvođenja Masters turnira 1990.

Svoj posljednji turnir na Touru je odigrao na Roland Garrosu 2003., a od profesionalnog tenisa se konačno oprostio godinu dana kasnije. Godine 2006. je počeo nastupati na Senior Touru, a s obzirom na to da je tada imao samo 31 godinu, nije imao pravu konkurenciju i seo je na prvo mesto.

Mnogi teniski veterani su negodovali jer su smatrali da Riosu u toj konkurenciji ne bi smeo biti jer je puno mlađi od svih ostalih. Kad se posvađao s nekoliko teniskih legendi, demonstrativno je raskrstio sa Senior Tourom i jedno je vreme igrao revijalne mečeve, da bi se nekoliko godina kasnije pojavio u ulozi savetnika reprezentacije Čilea. Ni ta avantura nije potrajala, jer su mu na žulj stali njegovi najveći neprijatelji - novinari.

Prezirao je sve, a najviše novinare

"Razumem da se mnogi ljudi ne slažu s onim što sam rekao, ali smeta mi što novinari toliko lažu i niko ih ne zaustavlja. Došao sam da pomognem reprezentaciji, a ne da zaradim od toga", rekao je tada Rios i napustio je stručni štab. Pre četiri godine je bombastično najavio povratak, ali srećom, od toga nije bilo ništa.

Puno godina kasnije u razgovoru za jednu čileansku televiziju pokušao je objasniti što je sve pošlo po zlu i zbog čega nikad nije napravio ono što je prema svom talentu morao.

"To što sam postao broj 1 s 23 godine nije bilo dobro za mene. To me učinilo poznatijim. Tada je u moj život ušao šoubiznis, brojne laži i najmanje je bilo važno jesam li pobedio u nekom meču ili ne. Bila su bitna samo sranja o meni. Tako su znali napisati da sam pre nekih mečeva znao ostati vani, u diskotekama do tri, četiri ujutro. Zabadaju previše nos u moj privatni život. Uostalom, ako sam ostao vani do ranih jutarnjih sati to je moja stvar, ne njihova", rekao je Rios pa je nastavio:

''Prihvatio sam to dosta agresivno. Niko te ne uči da budeš idol. Niko me to nije učio. Sa samo 21 godinom bio sam Bog u Čileu, u zemlji u kojoj nema idola. Voleo bih da sam postao broj 1 s 28 godina. Tada sam bio zreliji, Kad sam imao 23, sve je bilo prebrzo, preintenzivno. Iskreno, nikad nisam voleo život tenisera. Volio sam igrati, trenirati i takmičiti se, ali taj život, stalna putovanja, pakovanje, samački život, to nisam voleo."

Rios je počeo igrati tenis s 11 godina u blizini njegove kuće. Kako je sam rekao, škola mu nikad nije bila draga, nije mogao mirno sedeti nekoliko sati, ali s reketom u ruci bio je jedan od najtalentovanijih klinaca u istoriji.

Neki su ga obožavali, bio je uzor klincu Federeru, ali većina ga je mrzela. Posebno Nastase i Englezi

S 18 godina, kad je shvatio da nema pravu konkurenciju među vršnjacima, otišao je u profesionalce. Već u prvoj seniorskoj sezoni, 1994., upao je u 100 najboljih igrača sveta, a prve naslove je osvojio godinu dana kasnije. Izgledalo je da je celi svet pod njegovim nogama i da mu je samo nebo granica.

"Nisu na Touru svi isti, neki imaju drugačiji humor od drugih. Teniser kojeg sam najviše voleo gledati bio je Marselo Rios. Mislim da je mogao biti jedan od najvećih svih vremena. Sećam se kad je trebao igrati protiv Tomasa Mastera na zemlji. Na konferenciji za novinare pre meča su ga novinari pitali kako misli da pobedi Tomasa koji je do tada u karijeri izgubio jedan ili dva meča na zemlji.

Rios je samo rekao: "Može biti srećan ako uhvati koji gem." Idući dan ga je Rios pomeo. Bio je neverovatan. Obožavao sam da ga gledam, nisam voleo da igram protiv njega, ali bio ga je užitak gledati", o Riosu je rekao bivši švedski teniser Tomas Johanson, a legendarni Pat Kaš se složio da je Čileanac premalo napravio s obzirom na to koliko je trebao:

"Rios je jedan od najtalentovanijih igrača koje sam ikada video. Voleo sam ga gledati. Bio je briljantan. Nažalost, nije potvrdio svoj potencijal. Definitivno za njega možemo reći da je izgubljen talenat. Obožavao sam ga gledati. Bio je briljantan. Mogao je pogađati svaki deo terena. Mislio sam da se može kontorlisati kao Makenro, ali nažalost, to nije bilo tako. Bio sam razočaran što nije ispunio sav potencijal'', rekao je Australijanac pa je dodao da se za razliku od mnogih, dobro slagao s Čileancem:

''Znam da ga mnogi teniseri nisu voleli, to je sigurno, ali nas dvojica smo se dobro slagali. Uvek smo se dobro zabavljali. Uživali bismo kad bismo zajedno trenirali i mislim da je cenio to što sam bio dobar prema njemu. Barem mislim tako.''

Kad je Rodžer Federer tek počinjao, najdraži igrač mu je bio Marselo Rios. "Sviđa mi se Rios. Sviđa mi se njegova igra. Kad igra dobro, zabavno ga je gledati. Zato što je on drugačiji tip čoveka", pre 22 godine rekao je Federer.

Rios i kad je igrao najbolji tenis u karijeri, kad je osvajao turnire i kad je seo na prvo mesto, nikad nije pokazivao da mu je stalo, izgledao je da igra bez radosti, kao da ga neko tera da igra. Ignorisao je i sopstvene navijače, a novinare je, kako smo rekli, prezirao.

Oko sebe je izgradio jak obrambeni zid, a štit koji ga je čuvao bila je arogancija i prezir prema svima. Mnogima to nije odgovaralo, ponajviše slavnom Iliju Nastasiju.

"On je najgori kreten kojeg sam ikada upoznao. Današnji igrači verovatno imaju isto mišljenje o njemu. Pitajte sve igrače što misle o Riosu, dobit ćete isti odgovor. Kad neko deci ne daje autograme, to je za mene sranje. Tako može postupiti samo p**a od čoveka'', rekao je slavni Rumun, a kad su ga pitali što misli o Riosovoj igri nastavio je:

"Baš me briga za njegovu igru. Ne gledam ga. Za mene je on idiot. Nikad u životu za nekog tenisera nešto slično nisam rekao, ali za sve postoji prvi put. Mislim da je on najgora stvar koja se dogodila tenisu. Nije zaslužio biti broj 1. Ne zavidim ostalim igračima što moraju deliti svlačionicu s nekim poput njega. Žao mi je što ovo govorim, ali on je stvarno najgori."

Sports Illustrated ga je naslovio kao najomraženiju osobu u svetu tenisa, a posebno nepopularan je bio u Engleskoj. Nakon što je izgubio u prvom kolu Vimbledona, engleske novinare je šokirao rekavši da je turnir precenjen i da je trava za krave, a ne podloga za igranje tenisa.

"Trava je za krave, ne za tenis. Stvarno je dosadna. Ne shvatam Vimbldon i igranje na travi kao važnu stvar. Igranje na travi nije tenis", ispalo je Rios zabezeknutim novinarima. Na Vimbldonu je napravio još jedan skandal. Dok su čekali red za ručak u kantini, rekao je Moniki Seleš da "makne svoju debelu g**u s puta.''

Bio je diskvalifikovan s Mercedes-Benz Cupa u Los Anđelesu zbog verbalnog zlostavljanja sudije, premda se kasnije branio da psovke nije rekao sudiji, nego sebi.

Nikad nije imao previše poštovanja ni prema legendama tenisa pa se tako obrušio i na legendarnog Argentinca Giljerma Vilasa: "Već neko vreme me upoređuju s Vilasom. Dosadno mi je to. Ne poznajem ga. Sve što znam je da je on bio broj 2, a da sam ja broj 1."

Jednom prilikom je pod nerazjašnjenim okolnostima autom pregazio svog kondicijskog trenera Manuela Astorgu i teško mu je povredio nogu. Naravno da je Astorga nakon toga na sudu pobegao Riosa, a svoju drugu suprugu Mariju Larain je skoro ubio izbacivši je iz automobila u pokretu.

Usledio je buran i medijski jako popraćen razvod u Čileu, ali ni tada Rios nije pokazao kajanje. Jednostavno, nije ga bilo briga. Tokom turnira u Rimu udario je šakom u glavu tamošnjeg taksistu, a onda se fizički sukobio s policajcem koji ga je priveo.

Na otvaranju Olimpijskih igara u Sidneju trebao je nositi zastavu svoje zemlje, ali je to odbio samo dan pre ceremonije jer je čileanskom olimpijskom odboru zamerio što njegovi roditelji nisu bili deo delegacije. Pišao je po ljudima u WC-u jednog restorana, a nemali skandal je izazvao i kad se kupao go u bazenu jednog hotela.

U poslednjih nekoliko godina se fizički dosta promenio. Nabildovao je telo, oslikao čitavo telo tetovažama i napravio je nekoliko operacija lica.

"Kad sam igrao, nikad nisam koristio zaštitne kreme. Sunce mi je s***lo lice. Lice mi je bilo prepuno brazdi, nisam mogao zatvoriti oči. Spavao sam otvorenih očiju, ali sad je sve u redu", pričao je.

Možda je promenio telo, ali karakter nije. Prošle godine je optužio Pamelu Jiles, čileansku zastupnicu, da ga je pokušala silovati kad je imao samo 14 godina. Tokom prvog talasa pandemije kovida složio se kontroverznom izjavom predsednika Filipina Rodriga Dutertea koji je rekao da bi svakog ko krši mere trebalo ubiti.

"Ne znam kakva je vlast na Filipinima, ali siguran sam da ubijanjem dvoje ljudi koji ne poštuju karantin niko drugi to ne bi učinio. To je moj stav", rekao je Rios, a onda je Novaka Đokovića proglasio ''kraljem idiota'' zbog odbijanja vakcinacije tokom afere u Australiji početkom ove godine.

"Zaista je glupo to što Đoković radi, odustaje od borbe da postane najbolji teniser u istoriji zbog vakcine. Ne znam stvarno šta je njegov razlog, ali ako želiš biti najbolji svih vremena i odustaneš od toga zbog vakcine, onda si kralj idiota. Đoković je previše arogantan lik. U početku sam mislio da se boji vakcine, ali u pitanju je samo njegova arogancija," rekao je Rios u aprilu ove godine u intervjuu za La Terceru.

Nedavno je otkrio da boluje od Aspergerova sindroma, što je neka vrsta blažeg oblika autizma.

"Moja je porodica doprinela bolesti, ali oni nisu bili presudni. Od svoje osme godina sam stalno putovao sam i osuđen sam bio da sam rešavam sve probleme u životu. Sam samcat sam odrastao u džungli i znam kako se svet odnosio prema meni. Mnogi su govorili kako nemam filter. To nije tačno. Stvar je jednostavna, kad mi je pomoć bila potrebna, vapio sam za njom, ali nisam je dobio ni od koga'', priznao je Rios i na neki način je s tom izjavom objasnio mnogo toga.

Rekao je kako nikad nije koristio teške droge, da je pušio samo marihuanu i da je jednom probao ekstazi. Ipak, rekao je da je imao ogromnih problema s alkoholom i kad je prestao piti, da je zbog teskobe uzimao 12 miligrama Rivotrila (lijek koji se daje epileptičarima) dnevno.

"Danas idem kod psihijatra. Želim se očistiti od svega. Nadam se da ću uspeti u tome."

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...