Džejms Hant je imao 17 godina kada se spremao za svoju profesionalnu karijeru u medicini. Roditelji Suzan i Valis uštedeli su pet hiljada funti kojima je trebalo da plate njegov medicinski fakultet i čitava porodica se radovala tome da će Džejms krenuti akademskim putem.
Kao dete voleo je tenis, skvoš i skijanje. Svirao je trubu, voleo je životinje i bio je sasvim običan mladić. Za volan je prvi put u životu seo na komšijski traktor tokom letnjih praznika, ali nije se baš proslavio jer nije imao snage stiskati kvačilo i menjati brzine pa je brzo odustao. Par meseci pre 18. rođendana, nakon što je položio vozački, otišao je preko leta u okolinu Silverstonea kod Krisa Ridgea, svog teniskog partnera.
Njegov brat Simon je u garaži popravljao neki stari Mini i pripremao ga za trku tog vikenda. Pozvao je Džejmsa i Čarlsa da mu se pridruže za vikend i Hant je prvi put u životu uživo video kako izgledaju autotrke. I nešto se u njemu promenilo.
Kad se vratio kući, roditeljima je rekao da ga medicina više ne zanima i da želi postati vozač trka. Zamolio ih je da mu daju pola od onih 5000 funti da može kupiti Mini i krenuti s trkama, ali je dobio kratko i jasno "Ne!". Hant se zaposlio i radio dva posla paralelno kako bi imao novca za trke, kupio je nekakav stari Mini i krenuo u svet autotrka o kojima nije imao blage veze.
S 22 godine u milionima
Lord Aleksandar-Fermor Hesket imao je samo pet godina kad je nasledio titulu barona nakon što mu je preminuo otac. Mladi Lord Hesket živeo je život kakav se i očekivao od 22-godišnjeg besramno bogatog klinca. Išao je sa žurke na žurku, trošio novac na sve na šta ga ne bi trebalo trošiti, a s 22 godine našao se na jednom skupom venčanju na kojem je upoznao izvesnog Antonija Horsleja, nebitnog vozača autotrka te se s njim zapio.
Par viskija kasnije Hesket je Horsleju prodao Mercedes u kojem je došao na venčanje. Horsleju se jako svideo i na licu mesta su, dobro podmazani, dogovorili prodaju. Sve bi bilo uredu da drugi dan Horsleja nije nazvala Hesketova besna majka i rekla mu da želi nazad svoj automobil.
"Pomislio sam da je taj tip totalna budala, ali mi se svideo. Našli smo se drugi dan i brzo smo se sprijateljili”, rekao je Horslej koji se počeo intenzivno družiti s Hesketom i 1972. godine mu predložio sjajnu ideju da osnuju tim u Formuli 3 i krenu u ozbiljno trkanje kako bi imali šta da rade preko vikenda.
Hesket je, naravno, pristao.
Džejms Hant, koji je i dalje radio kao konj da skupi dovoljno novca, dotad se već godinama trkao, ali uz redovna razočaranja. Njegovom Miniju bilo je zabranjeno trkanje zbog kršenja pravila nakon čega ga je napustio njegov timski kolega Džastin Fraj.
Odlučan da nastavi s trkom, Hant je s 21 godinom ušao u Formulu Ford za koju je bolid platio 300 funti. Godinu dana kasnije dobio je mesto u bolidu u Formuli 3. Redovno je bio pri vrhu, čak je i dobio nagradu za jednog od najperspektivnijih mladih vozača, a pobedio je na tri trke. Dobio je priliku u Formuli 2 u kojoj dve godine nije napravio ništa, a dobio je i nadimak “Hunt the Shunt” jer je stalno razbijao bolide.
Pao je nazad u Formulu 3 u kojoj ga je usred sezone 1972. godine STP-March otpustio zbog kršenja timskih pravila. Hant je bio pred krajem karijere i razmišljao o traženju novog običnog posla smatrajući da mu trke jednostavno nisu bile suđene. Skoro je i poginuo nakon što je na jednoj trci njegov bolid završio u jezeru. Na sreću, nije imao sigurnosne pojaseve jer za njih nije imao novca pa se nekako izvukao iz bolida.
“Sigurnosni pojasevi tad još nisu bili obvezni i ja ih nisam imao. Da sam bio vezan tog dana, verovatno bih se utopio. Ovako sam ostao živ jer nisam bio vezan”, prepričao je kasnije Hant.
Horsleju i Hesketu, blago rečeno, nije išlo. Horslej je te sezone već dvaput razbio bolida i tražili su još jednog vozača koji bi im malo pomogao. Na trci u Belgiji Horslej je upoznao Hanta i ponudio mu mesto u njegovom timu.
"Video sam ga još 1969. dok je vozio u Ford seriji. Niste morali puno znati o trkama da shvatite da se jedan bolid jednostavno drugačije kreće stazom od ostalih. Imao je ono nešto, neku auru talenta oko sebe i samopouzdanje koje ni u jednom trenutku nije dovodio u pitanje”, prepričao je Horslej čiji je predlog Hant prihvatio pa su do kraja sezone bili timske kolege u Hesket Rejsingu.
Hesketov tim bio je putujući cirkus. Na trke su dolazili u Rols Rojsu, pili su šampanjac nezavisno od rezultata, a spavali su u hotelima s pet zvezdica. U njih nisu odlazili bez zgodnih devojaka, a Hantu su na odelo ušili frazu “Seks - doručak šampiona”.
Formula 3 preskupa, 'ajmo u Formulu 1!
Seksa je bilo jako puno, šampionskih dana jako malo, a Hant i Horslej su na pola sezone skršili oba bolida. Shvativši da to možda nije za njega, Horslej je pozvao Hesketa na ručak na kojem su se zapili i rekao mu da više neće voziti nego da će brinuti za Hantovu karijeru.
"Formula je u šezdesetima i sedamdesetima bila potpuno drugačija nego danas. U njoj su mogli učestvovati entuzijastični amateri koji su imali love, a ne kao danas. Mi smo u Formuli 3 imali jednu šasiju i dve getribe i na to smo trošili oko 50 hiljada funti. Danas je Formula 3 skuplja deset puta”, prepričao je Hesket.
Do kraja sezone Huntu je iznajmio Marčov bolid iz Formule 2 koji je ovaj razbio, a nakon njega i Surtees iz Formule 2 koji je Hant također razbio. Sledeće godine ušli su u Formulu 2 u kojoj su se takmičili Niki Lauda i Roni Peterson, koji će uskoro dobiti priliku u F1. Hant je na prvoj od tri trke južnoameričkog prvenstva F2 serije odmah razbio bolida i tim bio pred velikom odlukom.
Ako im nije išlo u Formuli 3, još manje u Formuli 2, koja je bila “logična” odluka? Naravno, poslati Hesket Rejsing u - Formulu 1! Lord Hesket zaključio je da učestvovanje u Formuli 1 nije mnogo skuplje od ove zezancije u nižim ligama pa je kupio Marč 731 i Hesket Rejsing je debitovao u Formuli 1 1973. godine ni manje ni više nego u Monte Karlu.
Hesket, čovek od 130 kilograma, stigao je u Monako u belom odelu s hordom manekenki koje su bile smeštene na njegovoj 50-metarskoj jahti na koju je doleteo helikopterom. Hant i njegovi ljudi u bokseve su stigli u Rols Rojsu i cirkus je službeno mogao početi pred očima čitavog sveta.
Iako ih niko nije ozbiljno doživljavao, Hesket je bio solidan. Bez sponzora na bolidu, s medvedićem u logotipu tima i zelenim morskim konjicom na bolidu, Hant je u prvoj trci u Monaku bio šesti dok mu motor nije otkazao, a najbolji rezultat sezone bilo je drugo mesto u SAD-u. I dok je redovno proslavljao s Hesketom, Horslejem i ostalima, Hant je imao i drugu stranu.
"Bilo je trka pre kojih ne bi bio s nama nego kod kuće kod roditelja. Želeo se odmoriti, a patio je nekad i od jakih glavobolja, ali nije želeo da ide kod lekara da mu ne kažu da je nešto ozbiljno i da se ne može takmičiti. Znao je biti jako pod stresom pre trka, a često je i povraćao. Ja mislim da on nije ni voleo da bude vozač, ali je voleo sve ono što ide uz to”, rekao je Horslej.
Za sledeću sezonu Hesket je napravio vlastiti bolid, ali on nije bio toliko uspešan iako je Hant u njemu pomeo konkurenciju na neslužbenoj trci u Silverstoneu. No, boemski život Hesketa i Hanta završio je 1975. godine. Iako je uživao, Hesketa je život u Formuli 1 ipak previše koštao da bi dugoročno mogao gurati tu priču pa se povukao na kraju sezone. Hant je završio na četvrtome mestu s 33 boda, 31.5 manje od svetskog prvaka Nikija Laude.
“Nisam više mogao, bilo je preskupo. A nisam želeo ni zadržavati Džejmsa, tog neverovatnog talenta, u nekompetitivnom bolidu. Bilo je zabavno, bilo je ludo, ali došao je kraj”, prepričao je Hesket godinama kasnije.
Tako je Hantova vozačka karijera još jednom došla pred zid. Očajnički je tražio mesto u gridu i ko zna da li bi ga našao da Emerson Fitipaldi nije iznenada napustio McLaren kako bi otišao da vozi s bratom Copersucar-Fittipaldi. Bez drugih rešenja, McLaren je na nagovor Marlborova čoveka Džona Hogana potpisao Džejmsa Hanta za sezonu 1976. za samo 200.000 funti.
Bos na poslovnim sastancima
I to nakon dugih pregovora jer Hant nije želeo slediti stroga korporativna pravila poput onih da na službene večere mora dolaziti u odelu. Hantu to nije padalo na pamet i jedva je nagovorio ljude iz McLarena da tu i takve stavke izbace iz ugovora i onda je potpisao.
“Mi organizujemo sastanak sa svim ljudima iz tima, sponzorima i svima, a eto Džejmsa u farmerkama, običnoj majici i potpuno bosog. Smeje se, rukuje se sa svima, a svi redom padaju na njegov šarm. Bio je neverovatan”, prepričao je Hogan.
Do te 1976. godine Džejms Hant bio je jedna od zvezda Formule 1 iako nije bio toliko uspešan na stazi. Atraktivnog izgleda, plave kose i velike harizme, Hant je punio naslovnice časopisa nevezanih s Formulom 1, a u novinama su tokom sezona izlazile njegove fotografije s hotelskih bazena u društvu brojnih lepotica.
Formula je u tim godinama bila dijametralno suprotna današnjoj. Za početak, bila je strašno opasna. U sezoni 1975. poginuo je Mark Donohue, još dva vozača poginula su godinu dana ranije, a 1973. također dva. Osim toga, vozači su imali puno više međusobne interakcije, bili su otkačeniji i opušteniji i sve skupa nekako je bilo bliže običnim ljudima nego što je danas.
Kad je došao u McLaren, Hantu je sve došlo na svoje mesto. To je bio bolid koji mu je trebao da pokaže svu raskoš svojeg talenta u jednoj od najdramatičnijih sezona u istoriji Formule 1. Huntovi nastupi u Hesketu nisu bili nezapaženi, ali uglavnom se sumnjalo u to da u kompetitivnom bolidu može biti dovoljno dobar kroz čitavu sezonu.
Hant je slavio na prve dve neslužbene trke 1976. da bi na onoj prvoj u Brazilu u zadnjoj minuti uzeo pole-position ispred Nikija Laude s kojim će, pokazat će se, voditi jednu od najdramatičnijih, a po mnogima i najdramatičniju sezonu u isroriji Formule 1.
Iako je startao prvi, Hant je u Brazilu odustao nakon što mu je zapela papučica gasa i završio je u ogradi. U Južnoj Africi je bio drugi da bi se u SAD-u sudario s Depaillerom i morao odustati. U Španiji ga je Lauda prestigao odmah na startu, ali se Hant uspeo vratiti i stigao je do prve pobede u sezoni da bi mu je sudije oduzele jer su otkrili da je njegov bolid bio 18 milimetara preširok.
McLaren se žalio da je to bilo zbog širenja guma zbog vrućine tokom trke i pobeda mu je vraćena tek dva meseca kasnije. Ali, to će tek biti početak neviđene drame. U pauzama između raskalašenog života, neprospavanih noći i feštanja, Hant je te sezone dobro vozio, ali nije imao sreće.
U Belgiji mu je otkazao menjač, u Monaku čitav motor i nakon šeste trke sezone fantastični Niki Lauda imao je 33 boda prednosti ispred Britanca. Lauda je u tih šest trka četiri puta pobedio i dvaput bio drugi. Bio je nezaustavljiv.
Ričard Barton mu platio razvod
Hant je u sezonu ušao nakon razvoda od supruge Suzi Miler koju je oženio 1974. godine. Suzi ga je ostavila zbog nešto veće zvezde, glumca Ričarda Bartona koji je podmirio Hantov deo razvoda braka od 820.000 funti i to mesec dana nakon što se drugi put razveo od Elizabet Tejlor.
“Starome uopšte nije bilo krivo. Čuo sam od više njegovih prijatelja da na dan venčanja nije bio siguran je li to pametna ideja tako da mu je laknulo kad je Suzi zatražila razvod”, rekao je Hantov sin Fredi.
Hant je drugu pobedu u sezoni upisao u Francuskoj u kojoj je Lauda morao odustati da bi u Brands Hatchu izletio sa staze na startu nakon masovnog sudara. Dok se staza čistila, Hant je seo u rezervni bolid i, nakon što je trka ponovo počela, pobedio. Ferari Nikija Laude se žalio tvrdeći da je to bilo protiv pravila iako je njihov drugi vozač Regazoni na isti način nastavio i završio trku.
U jednoj od najkontroverznijih epizoda, vodstvo Formule 1 naknadno je diskvalifikovalo Hanta i pobedu uručilo drugoplasiranom Laudi koji je uoči Velike nagrade Nemačke imao ionako veliku prednost. Rivalstvo Hanta i Laude te sezone bilo je jedno od najvećih svih vremena. Nisu mogle postojati dve suprotnije ličnosti od Džejmsa i Nikija.
Hant, plejboj, koji je više od trka voleo devojke, alkohol i drogu, koji je tulumario noć pre trke i drugi dan pobeđivao i studiozni Lauda, čovek mašina, kojega su zanimale samo pobede i koji je trkama i pobeđivanju podredio sve. Nije bilo ničega čega se Lauda, “Kompjuter”, kako su ga zvali, bojao. Čitav svet pratio je njihovo rivalstvo, želeli su da se ne vole, ali Lauda i Hant bili su jako dobri prijatelji.
"Kad sam prvi put došao u London u Formuli 3, Džejms mi je pokazao grad, pomogao mi je da učim engleski i, naravno, izveo me u grad. Tad se tek pokušavao probiti kroz Formulu 3, ja sam bio bolji, ali me svejedno vodio svugde sa sobom", rekao je Niki Lauda i dodao:
"Zajedno smo feštali tokom naših karijera iako ja nisam pio koliko i on. Ja sam znao kad mi je dosta, ali on nije. K vragu, možda sam zbog toga propustio prilike kod nekih zgodnih devojaka. Verujte mi, on nije. Nisam ga mogao pratiti, ma, niko nije. Džejms je bio rok zvezda, kao neki lik s Vudstoka. Niko nikad u istoriji nije bio kao on niti će biti. Bio je veliki frajer, ali je bio izuzetno fer vozač."
Ključan trenutak sezone dogodio se 1976. godine na Velikoj nagradi Nemačke. Trka se vozila na zloglasnom Nordschleifeu, zastrašujućoj 22.8 kilometara dugoj stazi kroz livade, šume i 300 metara visinske razlike. Nisu je bez razloga zvali “Zeleni pakao”.
U nedeljama uoči trke, Lauda je pozivao na ukidanje VN Nemačke na toj stazi upozorivši da jednostavno nema dovoljno sigurnosnog osoblja koje bi se rasporedilo oko tako duge staze. Lauda je pozivao na bojkot staze, ali su vozači ipak odlučili da nastupe.
Hant je osvojio pole position, kiša je padala čitav dan, ali je stala uoči utrke. U drugom krugu Laudi je otkazala zudnja suspenzija zbog čega je izleteo sa staze, zabio se u ogradu, a bolid se raspao i zapalio.
Odbio se nazad na stazu i tad je na njega naletio Bret Lunger. Laudi je od siline prvog udarca kaciga pala s glave, ostao je zarobljen u bolidu i doslovno je živ gorio. U pomoć mu je potrčao Arturo Merzario koji se zaustavio kraj njega i izvukao ga iz bolida.
Na opšte čuđenje, Lauda je stao na noge i odšetao sa staze da bi nakon toga pao u komu. U bolnici je nekim čudom preživeo. Austrijanac je ostao bez većeg dela desnoga uha, bez kose na desnoj strani glave, obrva i očnih kapaka koji su mu rekonstruisani.
Hant je pobedio na Nordschleifeu, u Austriji je bio četvrti, a u Holandiji je također pobedio. Laude nije bilo i Britanac je smanjio zaostatak na samo dva boda. Naslov prvaka trebao je biti samo formalnost za Hanta budući da je u zadnjih šest trka morao skupiti par bodova da prestigne Austrijanca.
Senzacioalan povratak Laude
No, onda je došla senzacionalna vest da se Niki Lauda vraća na Veliku nagradu Italije, samo šest nedelja nakon što je bio u komi. Pojavio se na press-konferenciji u Monzi deformiranog lica, bez pola uveta i zamotane glave kako bi prekrio rane i rekao da će se trkati.
Šokirao je i Ferari koji za njega uopšte nije imao bolid pa ga je brže-bolje dobavio. Senzacionalno, Lauda je osvojio četvrto mesto, a Hant je izleteo. Ipak, Lauda više nije bio isti iako je to pokušao sakriti.
“Pričalo se o tom mom neverovatnom rezultatu, ali ja sam skrivao istinu. Bio sam prestravljen na treningu. Proliv. Povraćanje. Srce mi je strahovito lupalo. Biti prestrašen nije opcija u ovom poslu. Rekao sam sebi "Ne možeš voziti ovakav". Trebalo mi je vremena da dođem k sebi u bolidu i kad sam prešao tu neku liniju, osećao sam da sam se vratio”, rekao je Lauda par godina kasnije.
“Njegova trka tog dana govori sama za sebe. Čovek je izašao iz groba i šest nedelja kasnije osvojio četvrto mesto na Grand Prixu. To je zaista fascinantno”, rekao je Hant koji je tek nakon te trke saznao da je diskvalifikovan s trke u Brands Hatču i da je ta pobeda uručena Laudi.
Hant je bio besan. Na večeru uoči trke u Kanadi došao je u farmerkama i majici, a nakon toga je izašao napolje i, kako kažu svedoci, uništio se od alkohola i koječega. Na trku je sledeći dan došao u istoj odeći, presvukao se i pobedio, a Lauda je bio osmi. Na sledećoj trci u SAD-u Hant je opet bio nezaustavljiv i pobedio, dok je Lauda osvojio treće mesto.
O njihovom fenomenalnom rivalstvu 2013. godine snimljen je fantastičan film “Rush”. Hantov sin Fredie smatra da su neverovatne vožnje njegovog oca u Kanadi i SAD-u nepravedno izostavljene iz scenarija.
“Stari je najbolje trke odvezao u Kanadi i drugoj trci u SAD-u i mislim da se premalo naglasilo u filmu koliko je u njima bio dobar. Pitao sam to redatelja Rona Hovarda, a on mi je rekao da je to izostavio jer ljudi ne bi verovali koliko je dobar bio. Stvarno glup odgovor”, rekao je Fredi.
Šokantan finiš sezone
Dramatičnije nije moglo. Odluka o prvaku sveta trebala je pasti u Japanu, na Fuji Speedwayu kraj Tokija, a Lauda je imao tri boda prednosti ispred Hanta. Bodovi su se delili za prvih šest mesta po principu 9-6-4-3-2-1 i Hant je morao osvojiti tri boda više od Laude. Ako bi bili izjednačeni, Hunt bi uzeo naslov zbog većeg broja pobeda (6:5).
U to što je Džejsm Hant radio uoči najvažnije trke u njegovoj karijeri zaista je teško poverovati. No, oni koji su tamo bili, a neki su i učestvovali, posvedočili su kako je Britanac provodio zadnje sate pre VN Japana.
Hant je odseo u hotelu Hilton u centru Tokija u kojemu je, kakve li slučajnosti, odselo 35 hostesa British Airwaysa koje su čekale sledeći let. Legenda kaže da je Džejms Hant svih 35 pozvao u svoj luksuzni apartman, naručio hektolitre alkohola i desetke grama trave i kokaina i proslavljao čitavu noć.
Devojke bi ujutro otišle na letove, a poslepodne bi došle nove. I tako svako veče pre odlučujuće trke. Uostalom, Hant je jednom rekao da je spavao s 5000 žena u životu.
“Nije legenda. To su mi iz prve ruke ispričali ljudi koji su bili tamo. Ove od sinoć pre bi otišle, a drugi dan bi došle nove. I tako u krug. To za 5000 žena baš nisam siguran. To je previše, čak i za mog starog, a i sumnjam da je baš brojao. No, sigurno se radilo o stotinama, možda i koja hiljada devojaka. Bio je jako zgodan, šarmantan i svi su ga voleli”, rekao je Fredi Hant.
Niko nije očekivao da je Hant sposoban nakon takvih noći napraviti ono što je trebalo da osvoji naslov, ali takvom liku jednostavno je moralo svanuti. Nakon što su ga diskvalifikovali u Velikoj Britaniji, nakon što je njegov najveći konkurent bukvalno ustao iz mrtvih i vratio se trkama, Džejms Hant trebao je nekakvu pomoć nakon što je u kvalifikacijama bio drugi, a Lauda odmah iza njega.
Hantovska priprema za trku
Pomoć je stigla u vidu japanske hostese i nečuvenog proloma oblaka na dan trke. Dok su se ostali vozači pripremali za trku, Hant je uhvaćen u WC-u kako se, s kombinezonom skinutim do kolena, se***a s hostesom pre nego što će sesti u bolid. Kad je u njega seo, kiša je jako padala čitav dan, a kad je trka počela, nebo se otvorilo.
Apsolutno ništa se nije videlo od kiše, koja se slivala po stazi toliko jako da su neki vozači pre starta predlagali da se otkaže. No, nastavila se, ali Niki Lauda u tome više nije želeo da učestvuje. Na kraju drugoga kruga Lauda je svoj Ferari odvezao u boks i odbio da učestvuje u trci za koju je jednostavno mislio da je previše opasna.
Da par meseci ranije nije skoro poginuo na Nordschleifeu, možda bi i nastavio, ali ovako nije bio spreman rizikovati. Hantu, jasno, nije padalo na pamet da odustane. S Laudom izvan trke, Hantu su trebala samo tri boda, odnosno četvrto mesto da postane svetskim prvakom. Bio je na prvome mestu, a iza njega je bio timski kolega Mas koji mu je čuvao leđa, ali je izleteo.
Hantu su gume počele otkazivati pa su ga 11 krugova pre kraja prestigli Depallier i Andretti. Sve je i dalje bilo dobro jer je držao treće mesto, a uskoro i drugo nakon što je Depailleru pukla guma. No, ubrzo se isto dogodilo i Hantu koji je morao u boks.
Dva kruga pre kraja bio je peti, ali su Džones i Regazoni ispred njega jedva uspevali ostati na stazi s istrošenim gumama i Hant je obojicu uspeo prestići i osvojiti treće mesto, a samim time i naslov svetskog prvaka.
Ali, Hant nije imao pojma koji je. U čitavom tom haosu i kiši dobijao je oprečne informacije dok je prolazio kroz startnu ravninu jer radioveze s boksom u to vreme nije bilo. Završio je krug iza pobednika Marija Andretija i kad je došao u cilj bio je besan na tim jer je smatrao da ga je loša taktika koštala naslova.
Nije verovao da je prvak
Svi su skakali oko njega i govorili mu da je svetski prvak, ali Hant nije želeo da veruje. Previše je preokreta bilo u ovoj sezoni da bi mogao početi slaviti. Tražio je neki papir na kojemu se vidi konačni poredak i vikao je “Dajte mi dokaz!”.
Neko mu je donio dokaz na kojemu je pisao 3. Džejms Hant (McLaren), ali i dalje nije verovao. Tek kad su mu sudije i direktor trke rekli da je sve u redu i da nema nikakvih žalbi, Hant je prihvatio da je uspeo i odmah zatražio piće. Bio je to antiklimaktični kraj dramatične sezone.
“Želeo sam biti potpuno siguran. Nisam želeo slaviti i misliti da sam svetski prvak da bi mi onda neko rekao da nisam zbog tog i tog razloga, a bilo je barem 300 razloga da nešto krene u pogrešnom pravcu. Tek kad sam pogledao sve zapisnike i kad su mi potvrdili da je to zaista i konačni poredak počeo sam delomično verovati da sam prvak”, rekao je Hant nakon trke i dodao:
“Kad sam stao na postolje kraj Andretija, samo sam čekao da me neko odvuče od tamo i kaže mi da nisam prvak. Signali iz bokseva su bili zbunjujući. Rekli su mi da sam četvrti, a znao sam da sam u jednom trenutku prošao trećeg. Poznavajući koliko su nepouzdani bili čitavu sezonu, ništa im nisam verovao. Kad sam završio razgovore s novinarima, izašao sam napolje i bio je mrkli mrak. Nigde nikoga. Nikoga nije bilo da mi oduzme to treće mesto. Tek tada sam poverovao da sam prvak sveta!"
Lauda nije imao pojma kako je trka završila dok nije došao na aerodrom. Kad je odustao od trke, kratko se čuo s ljudima iz Ferarija koji su bili ljuti na njega što se nije takmičio. Enzo Ferari urlao je na njega preko telefona i kad je shvatio da ga niko nije pitao kako se oseća, Lauda je uzeo ženu za ruku i otišao na aerodrom. Tek je tamo na televiziji video da je ostao bez titule.
48 sati ludila
I dok je Lauda bio na putu kući, u Tokiju je počela fešta kakvi se ne pamte. Uz Hanta, najveći dobitnik bio je Džon Hogan, šef Marlborova marketinga. Njemu je bilo svejedno ko će biti svetski prvak jer je Marlboro sponzorisao i Hanta i Laudu. Ali, Hant je bio idealan muškarac za Marlborovu kampanju i idealno zaštitno lice proizvoda. Naročito nakon što je Lauda ostao bez pola lica.
Žurka nije stajala sledećih 48 sati. I Hogan i Hant poslali su devojke kući. I one su znale što sledi. Pridružio im se i Bari Šin, novi svetski prvak u motociklizmu, i o njihovom slavlju pričalo se godinama.
Hogan se pobrinuo da bude alkohola i hrane koliko god treba, da navrate i devojke, a i da bude raznog praha, zlu ne trebalo. Hant je u tih 48 sati sodome i gomore spavao četiri sata, a takav mamuran, izubijan od alkohola, droge i seksa pojavio se na prijemu u britanskoj ambasadi.
Dres kod je, jasno, postojao, ali napravio se izuzetak za svetskog prvaka koji je došao u flekavoj odeći i jedva stajao na nogama koliko je bio pijan. Vratili su se u Hilton gde se Hant morao družiti s Marlborovim direktorima, ali je izgledao kao duh.
“Pili smo dva dana bez prestanka. Odspavao je par sati, ali to mu, naravno, nije pomoglo. Ostalog se ne sećam”, rekao je Hogan.
Hant je za povratak kući imao kartu u ekonomskoj klasi u kojoj je uvek letio, ali mu je Japan Airlines za nagradu to promenio u biznis-klasu. To je značilo da let može čekati u loungeu za one s biznis-kartama. Pijani Hant u lounge bar je upao s ogromnom plišanom gorilom koja je imala činele na rukama i kojima je Hant neumorno mlatio satima čekajući let.
Popio sav alkohol pa išao u biznis-klasu po još
Po dolasku u avion, Hanta je na stepenicama lično dočekao kapetan pokazavši mu njegovo mesto u biznis-klasi. Hant nije želeo ni čuti, nego je želeo leteti s mehaničarima i ostalim članovima tima u ekonomskoj klasi. Alkohola je u ekonomskoj nestalo nakon par sati. Videvši da je vrag odneo šalu, Hant je iskoristio svoju biznis-kartu da bi od tamo dovukao još pića i cirkus se nastavio.
Kako je let odmicao, svi su polako zaspali. Šin je nagovarao stjuardese da odu u WC, a Hantu je bilo dosadno pa se vratio u biznis-klasu na večeru s kapetanom i ostalima. Paralelno je pio pivo i vino, a stujardese su trčale od kuhinje do stola kako bi stigle napuniti čaše.
“Bio je to potpuno bizaran let po svim kriterijima, ali baš svi u tom džambo džetu su bili presrećni. Kad smo sleteli , Džejms je proživljavao najgori mamurluk u životu i ničeg se nije sećao”, prepričao je Hogan.
Hant je jedva silazio niz stepenice pred masu fotoreportera i više od 2000 navijača koji su ga dočekali na aerodromu. Došli su i roditelji koji su ga grlili onakvog nikakvog , a tu je bila i Džejn Birbeck, sad i službeno njegova devojka koja se pravila da se proteklih 48 i nešto više sati nije dogodilo.
U danima koji su sledili razvlačili su ga na sve strane. Na većinu večera i sastanaka Hant je dolazio u farmerkama, majici i japankama u nadi da ga neće pustiti i da se neće moći pojaviti. Ali, Hant je sad bio svetska megazvezda i, što se organizatora ticalo, mogao je doći i go, svejedno bi ga pustili. U čitavom tom haosu Hant se setio svojeg velikog rivala.
"Žao mi je što sam na onakav način osvojio naslov. Žao mi je zbog svih ostalih momaka što se ta trka morala voziti u onakvim uslovima. Iskreno, jako sam želeo osvojiti taj naslov i drago mi je da sam uspeo jer sam ga zaslužio. Ali, najpoštenije bi bilo da smo ja i Niki mogli da podelimo titulu”, rekao je Hant.
Razulareno slavlje i dani zabave bili su svojevrsni kraj Hantove karijere. Vozio je za McLaren još dve godine da bi 1979. prešao u Wolf. Nije mu išlo, imao je dosta problema s bolidom, a jako ga je potresla i pogibija Ronieja Petersona godinu dana ranije. Hant je rekao - dosta je.
U godinama nakon vozačke karijere, Hant je nastavio svojim životnim stilom, a zarađivao je kao komentator trka na BBC-ju. To je radio isto onako kako je vozio - izuzetno talentirano, duhovito i do zla boga zabavno. Vređao je kolege vozače kad je mislio da ne voze dobro, govorio je u eter da su budale, a publiku je to strašno zabavljalo.
Skrasio se kad je upoznao ljubav svog života
Nije želeo da se njegov glas emitira u Južnoj Africi zbog apartheida, ali nije to mogao zaustaviti pa je deo zarade od komentiranja dao aktivistima u JAR-u koji su se borili za prava crnaca. Pokušao se vratiti 1980. godine, ali je povratak propao.
Godine 1982. upoznao je Sarah Lomaks i oženio je 1983. Ali, to je bila veza prepuna trzavica, Hant je jednom čak i uhapšen zbog navodnog napada na Sarah iako je kasnije pušten, ali njegov životni stil ga je uništavao i iznutra i u odnosu s porodicom. Nestalo je i novca i Hant je - propao.
“Ostali smo u kontaktu nakon njegove karijere. Viđali smo se redovno i jednom sam mu rekao da ne može ovako dalje i da mora nešto promeniti. Ručali smo u Londonu i rekao sam mu "Daj se saberi i dovedi se u red"," prisetio se Lauda.
Za divno čudo, Hant ga je poslušao. Nakon što se razišao s Lomax, u zimu 1989. u restoranu u Vimbldonu, u kojem je živeo, tad 35-godišnji Džejms upoznao je 18 godina mlađu Helen Dajson. Krio je vezu od svojih prijatelja, ona od roditelja, ali Hant je ponovo bio srećan.
Ovu trku nije želeo da izgubi. Zbog Helen je ostavio pića, droge i žurke i počeo je živeti normalno. Vozio se okolo biciklom, postao je pristojan i imao je najobičniji kamionet Austin A35. Nakon što je kroz i preko njega prošlo 5000 žena, hektolitri alkohola i kilogrami i kilogrami droge, Hant se skrasio.
“Poslušao me. Tri, četiri godine živeo je sasvim normalno. Bio je vedar, obožavao je Helen i radovao se životu s njom”, rekao je Lauda.
Odlučan da s njom provede ostatak života, Hant ju je nazvao 14. juna 1993. godine i zaprosio je. Helen je, naravno, rekla “Da”, a presrećni Hant obavestio je prijatelje i legao u krevet. Više se nikad nije probudio.
Džejms Hant preminuo je u snu u noći na 15. juna 1993. godine. Nakon svega što je u životu radio, hiljade sati u bolidu koji su tad bili jako opasni i razularenih zabava, preminuo je od strašno jakog srčanog udara, piše index.hr