„Transatlantik“ je serija koja prikazuje spasavanje evropskih intelektualaca i umetnika od nacista. Ova Netfliksova serija je rađena po kultnom filmu "Kazablanka".
Američki novinar Varijan Fraj je 1940. došao u Marsej kako bi pomogao Evropljanima koji beže od nacista. Radio je u ime Komiteta za hitne slučajeve, a finansirala ga je bogata Amerikanka Meri Džejn Gold.
Njima je pošlo za rukom da pomognu da se 2.000 ljudi domogne slobode.
Među njima su bili neki od najznačajnijih evropskih intelektualaca i umetnika – Hana Arent, kao i slikari Maks Šagal, Maks Ernst, Marsel Dišan. Ti begunci će kasnije ostaviti duboki trag u umetičkom svetu Sjedinjenih Američkih Država.
Ko je bila Meri Džejn Gold?
Za mnoge je Meri Džejn Gold izgledala kao površna bogata plavuša. Mogla je sebi da priušti da živi kako god je želela. Ali tokom Drugog svetskog rata, Gold je odlučila da se pridruži Varijanu Fraju i spasilačkom komitetu kako bi spasila hiljade ugroženih ljudi.
Meri je odvajala velika finansijska sredstva kako bi olakšala bekstvo umetnicima, ali je i svoj život dovodila u opasnost.
Odrasla je u bogataškoj porodici
Rođena je 12. avgusta 1909. godine u Čikagu. Rodila se u bogataškoj porodica i živela je u luksuzu. Bila je unuka čoveka koji se obogatio tako što je izumeo prvi radijator od livenog gvožđa. 1930-ih u Parizu kada je bila velika ekonomska kriza, Meri je kupila stan u najprestižnijem kvartu, kao i privatni avion da putuje po Evropi.
Sve se promenilo početkom Drugog svetskog rata
U septembru 1939. godine, sve se promenilo kada je Nemačka napala Poljsku. Tada su ozvaničili početak Drugog svetskog rata.
Shvatajući u kakvoj je situaciji Evropa koja strada od nacistiške Nemačke, Meri Džejn Gold je osećala veliku empatiju i poželela da pomogne ljudima koji stradaju. Svoj privatni avion je poklonila vojnicima Francuske.
1940. je napustila Pariz i otišla u Marsej, grad na jugu Francuske.
Ali Gold je imala susret tokom svog putovanja koji ju je ubedio da ostane. Na putu za Marsej upoznala je Mirijam Devenport, Amerikanku koja živi u Francuskoj. Kada su stigli u Marsej, Devenport je odlučila da ostane da pomogne izbeglicama da pobegnu iz zemlje, a Gold je odlučila da ostane pored nje. Ubrzo su upoznali Variana Fraja, urednika i novinara sa istom idejom.
Borili su se protiv istrebljenja Jevreja
Pročulo se o nacističkim namerama i planovima. Fraj i Gold su saznali da nacisti žele da istrebe Jevreje i pisali su članke o antisemitskim idejama.
Kako su stvari postajale sve strašnije, Fraj se pridružio 200 drugih Amerikanaca kako bi formirali Komitet za hitno spasavanje (ERC) nakon što je Pariz pao 1940. da bi pomogao izbeglicama iz rata. Organizacija je imala podršku Elenor Ruzvelt — ako ne i zvaničnu podršku vlade SAD, koja je još uvek bila neutralna — i Fraj je tog avgusta stigao u Marsej sa 3.000 dolara i spiskom od 200 izbeglica.
Kada se pojavila Glod, Fraju se nije dopala jer je delovala kao razmažena bogatašica koja hoće da bude u centru pažnje. Međutim, prihvatio je njen novac koji je ona izdvojila za izbeglice i tako je krenula njihova saradnja.
Meri Džejn Gold je bila mnogo više od razmažene bogatašice
Nije Meri bila samo razmažena bogatašica. Ona je toj organizaciji dala 3.000 dolara (otprilike 60.000 dolara u današnjoj valuti) za finansiranje evakuacije siromašnijih izbeglica.
Gold i Davenport su takođe intervjuisali ljude koji su pokušavali da pobegnu iz zemlje kako bi utvrdili ko je u najvećoj opasnosti. Iako su spasili nekoliko umetnika, kao što su Mark Šagal i Maks Ernst, oni su takođe nastojali da pomognu običnim ljudima.
Gold je šarmirala komandanta francuskog logora i oslobodila taoce
Fraj je zamolio Gold da iskoristi svoje „ženske lukavštine“ kako bi oslobodila četiri momka koja su bila zatočena u koncentracionom logoru Le Vernet. Gold je znala da je komandant francuskog logora ozloglašeni ženskaroš, pa se obukla i otišla da razgovara s njim.
Komandant je pristao da pusti zatvorenike - ako bi Gold večerala sa njim. Bio je toliko postiđen da je brzo pristao da pusti zatvorenike, bez pitanja. Gold, Fraj i ostali su se suočili i sa drugim opasnostima. Histori Net izveštava da su ona i Fraj uhapšeni dva puta.
Meri Džejn je umrla 1997.
Njen novac je pomogao da se olakša Frajova misija. Njih dvoje su pomogli između 1.500 i 2.000 ljudi da pobegnu iz Francuske i pomogli su još oko 2.000 na druge načine. Spasili su umetnike i intelektualce poput Hane Arent, Žaka Lipšica i Andre Bretona, kao i druge koji su bili u opasnosti od nacista. Posle toga, oboje su živeli mirnim životom.
Gold se vratila u Francusku i provela svoje poslednje dane živeći na francuskoj rivijeri, blizu Marseja gde je provela tu kritičnu godinu 1940-1941.
Njih dvoje su ostali u kontaktu do kraja Frajevog života 1967. i duboko su cenili ulogu koju su imali u životima jedno drugog. U jednom od poslednjih pisama koje mu je Gold ikada napisala, rekla mu je: „Pa, delili smo naše najbolje sate života, prijatelju. Kad bih se rodila, opet bih isto."
