Nova godina je vreme kad se svi prepustimo čaroliji - svetlucavim ukrasima, čestitkama, porodičnim okupljanjima, ukusnoj hrani i, naravno, poklonima. A ko bolje donosi poklone od omiljenog dečjeg lika - Deda Mraza.
Zato je i jedna od nezaobilaznih tema svakog decembra, koja izaziva pomešana osećanja među roditeljima, pitanje: da li i kada deci treba reći da Deda Mraz ne postoji? S jedne strane, neki smatraju da je laganje deci, čak i kad je reč o ovom bezazlenom mitu, potencijalno štetno. S druge strane, veći broj njih se s nostalgijom priseća svog bezbrižnog detinjstva i želi svojim mališanima da pruži isti taj osećaj čarolije koji su oni onomad imali. A šta kaže nauka? Šta za dečji razvoj, razvijanje poverenja i mašte znači verovanje u Deda Mraza?
Argumenti "protiv"
Jedan od glavnih argumenata protiv podržavanja mita o Deda Mrazu jeste mogućnost narušavanja poverenja između dece i roditelja. Kad mališani naposletku otkriju da on u stvari nije stvaran lik, neki počnu da sumnjaju i u druge tvrdnje svojih roditelja, ali se to, na sreću, ne dešava prečesto. Ipak, stručnjaci sugerišu da se ovakve situacije mogu kontrolisati iskrenim razgovorom prilagođenim uzrastu.
Kad dete počne da postavlja pitanja poput: "Kako Deda Mraz stigne da obiđe ceo svet i da podeli toliko poklona?", roditelji mogu da iskoristite priliku za objašnjenje zašto su podržavali verovanje u tu priču, naglašavajući važnost radovanju novogodišnjim praznicima. Istraživanja pokazuju da deca već od malih nogu počinju da razvijaju sposobnost razlikovanja stvarnog od izmišljenog. Bogata mašta može da podstakne njihov mentalni razvoj, a klinci s bogatim fantazijama često bolje razumeju granicu između stvarnog i nestvarnog.
Argumenti "za"
S druge strane, verovanje u Deda Mraza sa sobom nosi dve glavne prednosti: radost života i pozitivan uticaj na ponašanje. Mnogim roditeljima nije teško da uoče oduševljenje na dečjim licima dok iščekuju dolazak poklona pod jelku ili dok od dedice s belom bradom primaju paketiće. Osim toga, ideja da Deda "prati ko je bio dobar, a ko nevaljao" može i te kako da motiviše decu na bolje ponašanje, barem kratkoročno. Rezultati su pokazali da su mališani pod njegovim tajnim "nadzorom" bili mnogo poslušniji.
Zaključak - šta je najbolje za dete
Iako ima puno razloga "za" i "protiv", naučna istraživanja ne pokazuju da bi verovanje u Deda Mraza moglo na bilo koji način da našteti deci. Mališani imaju prirodnu sposobnost razlikovanja stvarnog od izmišljenog, a ključ je u tome da se roditelji potrude da klinci razumeju da je reč o tradiciji koja ima svoj smisao. Njihov najvažniji zadatak jeste da razumno odreaguju na onaj trenutak kad deca otkriju pravu istinu o Deda Mrazu.
Iako taj momenat može da bude pomalo razočaravajući, deca obično dolaze do zaključka da čarolija može da postoji i na mnogo drugih načina - kroz porodične običaje, zajedništvo, ljubav i radost darivanja. Za kraj, roditeljima koji žele da održe čaroliju novogodišnjih praznika psiholozi savetuju da se poigraju detetovom maštom uživajući u prazničnim ritualima, a istovremeno im omogućujući da postepeno dobiju svest o stvarnosti. Na kraju krajeva, svi mi smo bez ikakvih posledica u jednom momentu otkrili da se iza kostima Deda Mraza kriju tata, komšija ili neki drugi čika, pa smo se i dalje radovali primanju paketića. A šta za dete može biti radosnije od toga!
