Zorica iz Smedereva je ceo svoj radni vek provela u Austriji, daleko od rodnog kraja. Poput mnogih žena sa Balkana, koje su otišle u inostranstvo u potrazi za boljim životom, i ona dolazi iz homoljskog gastarbajterskog sela. U potrazi za sigurnijom budućnošću, napustila je domovinu i godinama vredno radila kako bi sebi i svojoj porodici obezbedila pristojan život. Danas, nakon 30 godina rada u Austriji, živi od penzije koju je stekla, ali nosi sa sobom i teret prošlosti i propuštenih trenutaka.
Od siromaštva do blagostanja
„Sećam se bede, ovde u selu. Nismo imali pare, jedva smo namicali dinar na dinar, pa smo muž i ja odlučili da odemo u Austriju“, priča Zorica. Odluka da se napusti domovina nije bila laka, ali je bila nužna. U tuđini su radili vredno i odricali se, svaki zarađeni dinar slali su nazad u zavičaj.
S vremenom su uspeli da steknu imovinu, a najveći ponos im je raskošna kuća koju su podigli na svom imanju. „Sad smo stekli veliko bogatstvo i sve je na dugme“, kaže Zorica, aludirajući na savremene uređaje i luksuz koji ih sada okružuje. Ipak, iza svega toga krije se tuga – jer nije sve u materijalnom.
Cena uspeha – propušteno vreme s decom
Iako je finansijski uspela, Zorica priznaje da nije srećna. Godine koje je provela u radu i štednji ostavile su neizbrisiv trag na njenom srcu.
„Propustila sam dečije rođendane, lepe momente, čuvali su ih baba i deda“, kaže sa setom u glasu.
Njeni sinovi odrasli su bez nje, odgajali su ih baka i deda u rodnom selu, dok su ona i suprug radili u inostranstvu. Radili su sve to za njih, da im pruže bolju budućnost, ali je cena bila previsoka – emocionalna distanca i osećaj praznine koji je danas proganja.
Pismo sinovima – majčina neizrečena bol
Zorica je odlučila da svoje emocije pretoči u pismo koje je napisala sinovima. „Sinovi moji, majka vas je željna ostala...“ – rečenica koja nosi težinu svih godina koje su proveli razdvojeni.
Ovo pismo nije samo izraz majčine tuge, već i poruka svim onima koji su napustili domovinu u potrazi za boljim životom. Mnogi od njih stekli su bogatstvo, ali su izgubili dragocene trenutke sa porodicom. Ostavili su svoje srce u domovini dok su se trudili da obezbede bolju budućnost.
Da li je vredelo?
Zorica danas živi u kući o kojoj je sanjala, sa svim materijalnim dobrima koja su joj nekada bila nezamisliva. Ipak, nostalgija i propušteni trenuci ne mogu se nadoknaditi novcem.
Njena priča je primer dileme s kojom se suočavaju mnogi gastarbajteri – da li je vredelo? Da li je bogatstvo dovoljna uteha za izgubljene godine sa porodicom? Zorica nije sigurna u odgovor, ali zna jedno – srce joj je ostalo u domovini, zajedno sa propuštenim trenucima koje više nikada neće moći da vrati.
Život u tuđini nikome nije lak, ljudi zbog toga snose svakakve posledice, naročito kada je u pitanju razdvojena porodica
