Prema rečima dr Gorana Vukomanovića, pedijatra Dečije univerzitetske klinike Tiršova studija je temeljno sprovedena, i pokazala je iznenađujuće rezultate.
“Očigledan je nedostatak u edukaciji majki u pogledu ishrane beba u prvim godinama života.
Zabrinjavajuće je prerano i prečesto uvođenje slatkiša i grickalica u ishranu beba. Podatak da 69 odsto majki mališanima daje da probaju gazirana pića pre navršenih 17 meseci je zaista za veliku brigu, imajući u vidu brojne nezdrave efekte gaziranih napitaka kod dece”, ističe dr Vukomanović.
Kako kaže davanje ovih vrsta namirnica tako maloj deci neprihvatljivo i opasno. Naš istaknuti pedijatar pojasnio je i da bi pored prevencije uvođenja nezdrave hrane, pažnju trebalo posvetiti prevenciji preranog uvođenja kravljeg mleka. Ono, kako kaže dr Vukomanović, nije preporučljivo za ishranu dece mlađe od tri godine.
Majke nemaju saznanja o pravilnom trajanju dojenja
Kada je reč o dojenju, istraživanje je pokazalo da je većina majki (9 od deset majki) dojila decu u nekom periodu njihovog razvoja, kao i da prepoznaje značaj i benefite ove vrste ishrane. Gotovo sve učesnice u istraživanju (98 odsto) smatraju da je dojenje zdravo, dok jedna četvrtina njih veruje da ono pomaže u zbližavanju majke i deteta.
Ipak, većina ispitanica prekinula je dojenje pre nego što im je dete navršilo sedam meseci (oko 54 odsto).
“Jasno je da majke nemaju svest o neposrednim i udaljenim prednostima majčinog mleka, ali ni saznanja o pravilnom trajanju dojenja. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije i većine pedijatrijskih udruženja i regulatornih tela Eropske unije i SAD glasi da je dojenje u prvih šest meseci života najbolje za bebu. Takođe, sasvim je jasno da bebe treba dojiti barem prvih 12 meseci, a još bolje ako se dojenje produži i u drugoj godini života”, osvrnuo se na rezultate istraživanje dr Vukomanović.
Podatak da 59 odsto majki decu uopšte nije dojilo ili prestalo da doji usled nedostatka mleka, pedijatar, objašnjava nedovoljnom edukacijom majki.
“Nedostatak majčinog mleka je retka medicinska indikacija. Mislim da je i ovde nedovoljna informisanost, zapravo neznanje glavni uzrok za prekid dojenja”, podvlači dr Vukomanović.
Istraživanje je pokazalo i da većina mama (62 odsto) u Srbiji koristi adaptirano mleko u ishrani dece, bilo kao dopunu dojenju (40 odsto) ili kao osnov ishrane (22 odsto). Njih oko 38 odsto nikada nije koristilo bebi formule u ishrani mališana. To su majke koje hrane ili su hranile decu isključivo svojim mlekom.
Čvrsta hrana oko šestog meseca
Period pre šestog meseca meseca, otkrile su ispitanice, za većinu majki (63 odsto) je preloman trenutak kada prvi put uvode čvrstu hranu – počinju najčešće sa šargarepom (49 odsto), jabukom (38 odsto) i krompirom (38 odsto).
U svakodnevnoj ishrani mališana najviše je zastupljeno voće i povrće (37 odsto), nešto manje mlečni proizvodi (30 odsto ) i meso (26 odsto), dok slatkiši, grickalice i brza hrana čine oko 7 odsto dečije ishrane. Riba je, s druge strane, mnogo manje zastupljena. Samo 12 odsto najmlađih ribu jede češće od jednom nedeljno.
Istraživanje je pokazalo da deca iz urbanih sredina nešto kasnije počinju da konzumiraju grickalice, slatkiše i brzu hranu, u odnosu na vršnjake iz ruralnih krajeva. Zaposlene mame, očekivano, češće posežu za lako dostupnom hranom.
