Da li ste pokušali da smirite vaše dete koje se ponaša kao da je u njega ušao sam đavo? Da li ste to dete grlili, ljubili, pokušavali da ga mirnim glasom "dozovete pameti"? Da li ste uradili sve što je u vašoj moći pre nego što ste i sami izgubili živce i počeli iz sve snage da vičete na dete da se smiri, što je uslovilo još veći napad besa kod istog tog deteta?
Jeste?! Da. Pa... razumemo vas. I mi smo bili u istoj situaciji dok nismo shvatili jednu stvar: dete plače i nervira se s razlogom.
NE PROPUSTITE
Evo mog ličnog primera: Kada sam rodila ćerku, rodila sam pravog malog poslušnog anđela. Sa njom je svaki roditeljski trik uspevao. Ona je naredbe slušala i izvršavala odmah - bez pogovora. Biti roditelj takvom detetu je bila milina. A onda sam rodila sina: dete koje plače i histeriše na sve...
"Znaš, neka deca se jednostavno rode bezobrazna i histerična," jednom prilikom mi je rekla drugarica kada sam pokušavala da smirim svog uznemirenog sina na javnom mestu.
Nakon burnog dana odlučila sam da pročitam sve što može da dođe do mojih ruka o roditeljstvu i vaspitanju. Bilo mi je nerealno da jednostavno ne mogu da doprem do svog deteta. A onda sam negde u nekoj knjizi pročitala: dete ne plače i ne histeriše bez razloga!
I tada sam se postidela. Sramota me da priznam, ali stvarno sam poverovala da je moje dete rođeno bezobrazno. U stvari, on je samo hteo nešto, a nije znao to da kanališe, objasni meni slepoj do očiju.
Nije prošlo dugo, a ja sam dobila priliku da isprobam novu roditeljsku tehniku smirivanja sina.
On i ćerka su se igrali u njihovoj sobi, a onda sam čula dobro poznati plač i dreku. Otišla sam u sobu, on je bio zaslepljen suzama i vrištao je. Uzela sam ga za ruku i rekla mu: "Ajde da se zagrlimo sada". Zagrlio me i ja sam ga pitala :" Kako da ti pomognem? Uradiću sve da ti pomognem, samo mi kaži šta je bilo."
I dalje plačući on mi je pokazao komad plastike koji se nalazio u njegovoj ruci, a zatim nešto ispod kreveta. Ispostavilo se da je odlomio deo automobilčića, a potom je njegova sestra prošla pored njega, slučajno šutnuvši nogom ostatak igračke ispod kreveta.
"Zbog toga plačeš? Popraviću to za sekund," rekla sam. Isti momenat kada sam dohvatila automobil i sastavila odlomljeni deo, on se smirio, pa čak i izvinio sestri zbog vike.
Tada je imao 4 godine. Danas ima deset i mogu vam reći da su se napadi plača i histerije javljali do 6 godine, a onda je jednostavno shvatio da neki problemi mogu da se reše i bez drame.
Najvažnije od svega je: kada dete histeriše, mora da shvatite da za to ima neki opravdan razlog. Možda je to za vas sitnica, ali njemu je tragedija. Pomozite mu da reši problem i histerija će nestati.
(Stil.kurir.rs)
