7 fraza koje je najbolje izbegavati tokom napada besa kod dece: Evo šta reći umesto njih

Izlivi besa su normalan deo razvoja deteta, ali to ne znači da se s njima lako nositi. Kada dete plače, vrišti ili se baca na pod, sasvim je prirodno da se roditelji, ili bake i deke,  osete preplavljeno i nesigurno u pogledu toga kako da reaguju. Međutim, određene reakcije mogu detetu otežati da se oseti shvaćenim i da nauči kako da upravlja svojim emocijama.

1. Nije to ništa strašno

Odrasloj osobi, slomljen keks ili trenutak kada treba krenuti iz parka mogu delovati beznačajno. Međutim, za malo dete, ta frustracija može biti ogromna. Ako mu kažete da „nije ništa strašno”, dete se može osetiti neshvaćenim.

Šta reći umesto toga: „Vidim da si baš uznemiren što se keks slomio.”

Nije potrebno da se slažete sa detetovom reakcijom da biste uvažili ono što ono oseća. Imenovanje emocija pomaže deci da ih prepoznaju i razumeju.

2. Odmah prestani da plačeš

Plač je način izražavanja uznemirenosti. Zahtev da dete prestane sa plačem ne uči ga nužno kako da upravlja svojim osećanjima, a može i dodatno povećati napetost u situaciji koja je za dete već dovoljno teška.

Šta reći umesto toga: „U redu je plakati. Tu sam, uz tebe.”

Nije potrebno da odmah rešite sve probleme. Ponekad je dovoljno samo biti u blizini, govoriti nežnim tonom i pružiti utehu. Ipak, poštujte želju deteta ukoliko u tom trenutku ne želi zagrljaj.

3. Ako nastaviš tako, odlazim

Pretnje odlaskom ili uskraćivanje naklonosti mogu pojačati osećaj nesigurnosti kod deteta. Tokom izliva besa, dete mora da zna da može da se osloni na odraslu osobu, čak i kada postoje jasne granice u pogledu njegovog ponašanja.

Šta reći umesto toga: „Tu sam da ti pomognem. Hajde da sačekamo dok se malo ne smiriš.”

4. Zato što ja tako kažem i tačka

Postoje trenuci kada odgovor jednostavno mora biti „ne”. Ne možemo uvek kupiti novu igračku, ostati duže u parku ili dozvoliti detetu da radi šta god poželi. Problem nije u postavljanju granica, već u pretvaranju svakog neslaganja u borbu za moć.

Šta reći umesto toga: „Znam da želiš još da se igraš, ali sada je vreme da krenemo.”

Pružanje kratkog i jasnog objašnjenja,  prilagođenog uzrastu deteta, može mu pomoći da razume situaciju.

5. „Ti si uvek takav”

Etiketiranje deteta kao „plačljivka”, „dosadnog” ili „razmaženog” može dovesti do toga da dete počne da doživljava sebe kroz svoje ponašanje. Štaviše, upotreba reči kao što su „uvek” ili „nikad” pretvara jedan konkretan, izolovan događaj u opštu karakteristiku.

Šta reći umesto toga: „Danas ti je baš teško da prihvatiš da ne možemo duže da ostanemo.”

Fokusirajte se na ono što se dešava, a ne na to kakvo je vaše dete. To vam omogućava da se pozabavite određenim ponašanjem, a da ga pritom ne pripišete detetu kao trajnu osobinu ličnosti.

6. „Velika deca ne rade takve stvari”

Poređenje deteta sa drugima, ili govorenje da je „preveliko” da bi plakalo, može dodati osećaj stida emociji sa kojom dete tek uči kako da se nosi.

Šta reći umesto toga: „Znam da si ljut. Hajde da nađemo način da to izraziš, a da nikoga ne povrediš.”

Sposobnost regulisanja emocija razvija se postepeno. Umesto da zahtevate nivo samokontrole koji dete još uvek nije usvojilo, možete ga, korak po korak, učiti alternativnim načinima ponašanja.

7. „Ako još jednom udariš, videćeš šta će biti”

Kada izliv besa uključuje udaranje, grizenje ili šutiranje, intervencija je neophodna. Međutim, nejasne pretnje ne objašnjavaju koje ponašanje treba promeniti, niti kako to učiniti.

Šta reći umesto toga: „Imaš pravo da budeš ljut, ali neću dozvoliti da udaraš. Pomoći ću ti da prestaneš.”

Ako je potrebno, sklonite dete iz te situacije kako biste osigurali bezbednost svih prisutnih. Čvrsto održite postavljenu granicu, bez pribegavanja udaranju ili vikanju. Prihvatanje emocija nikada ne znači dopuštanje opasnog ponašanja.

Šta činiti tokom napada besa,a šta izbegavati

Pored toga što treba da pazite na reči koje koristite, postoji nekoliko strategija koje vam mogu pomoći da se nosite sa ovakvim trenucima.

Šta činiti:

• Ostanite što je moguće smireniji. Govorite polako i koristite kratke rečenice. Ako osetite da ćete i sami izgubiti prisebnost, napravite kratku pauzu, pod uslovom da je dete u bezbednom okruženju.
• Osigurajte bezbednost deteta. Uklonite sve opasne predmete i intervenišite ako dete pokuša da povredi sebe ili nekog drugog.
• Priznajte detetova osećanja, ali istovremeno zadržite postavljene granice. Možete pokazati razumevanje za detetov bes, a da pritom ne menjate odluku koja je neophodna.
• Kada se dete smiri, razgovarajte o tome šta se dogodilo i predložite mu druge načine na koje može da izrazi svoju frustraciju.
• Obratite pažnju na to da li se napadi besa javljaju kada je dete gladno, umorno ili previše uznemireno (prestimulisano).
• Predviđanje ovih okidača može pomoći u sprečavanju nekih od ovih ispada.

Šta izbegavati:

• Povišavanje glasa radi uspostavljanja kontrole.
• Davanje dugih, iscrpnih objašnjenja dok je dete veoma uznemireno.Pretnje uskraćivanjem ljubavi ili posramljivanje deteta pred drugima.
• Dopuštanje detetu da udara druge ili se ponaša opasno, samo da biste ga ućutkali i zaustavili plač.
• Očekivanje od sebe da u svakom trenutku budete savršeno mirni. I odrasli prave greške, a situaciju uvek možete naknadno razjasniti ili „popraviti”.