6 znakova da odgajate zdravo dete koje nije sebično: Psiholozi su saglasni u ovome

Svi znamo kako jedno samopouzdano četvorogodišnje dete ponekad „izaziva” želju kod odraslih da mu kažu: „Ćuti i ne pravi se toliko važan!” Ali to je znak da odgajate zdravo dete.

Vi kažete: „Zato što sam ja tako rekla/rekao, dakle – tako mora biti.”

A detetov neizbežan odgovor je: „Zašto?”

Vaš mališan je žedan objašnjenja. Dete ne bi trebalo da prihvata informacije „zdravo za gotovo”; trebalo bi da nauči da dođe do suštine stvari i da razmišlja svojom glavom.

To će mu u odraslom dobu poslužiti kao štit – štitiće ga od manipulacije, pomoći mu da kaže „ne” bez osećanja krivice, kao i da ne pokušava da „spasava” one kojima to nije potrebno.

2. Ne plaši se da kaže „ne” i odbrani svoje granice

Dete mirno odbija nešto, čak i ako to nije zgodno za odraslu osobu ili vršnjake – ali je zato u skladu sa njegovim potrebama. Može reći:

„Ne želim sada da delim ovu igračku.”

„Ne volim kada me ljudi grle bez dozvole.”

Oni koji su skloniji strogim shvatanjima mogli bi pomisliti: „Kako se samo usuđuje!”

Zapravo, pred nama je zdravo ponašanje, bez anksioznosti, kao i adekvatno razumevanje sopstvenih prava – bez nepotrebnih neuroza.

Molim vas, nemojte „slomiti” decu, već podržite njihovo pravo na sopstveno mišljenje i osećanja.

3. Pokazuje istrajnost, umesto da samo pokorno sledi uputstva

Dete ne bi trebalo slepo da izvršava naloge; veoma je poželjno objasniti mu zašto nešto treba da uradi.

Ako se ne slaže, ono će izneti svoje argumente (čak i ako to čini na svoj, dečji način). Spremno je da uloži napor kako bi ostvarilo svoje ciljeve i dobilo ono što želi – ne iz straha od kazne, već vođeno unutrašnjom motivacijom.

4. Donosi odluke i preuzima odgovornost za njih

Dopuštate svom detetu da pravi izbore primerene njegovom uzrastu: koju majicu da obuče, koju knjigu da čita, u koju sekciju ili klub da se uključi. Ona uviđaju posledice svojih odluka (kako dobre, tako i loše) i uče da se nose s njima, umesto da prebacuju krivicu na druge.

Ne pokušavajte da ih poštedite svake sitne neprijatnosti. Omogućite im da se osećaju samostalno i sigurno u sebe.

5. Zna kako da izrazi emocije, pa čak i one negativne

Dete ne mora da potiskuje bes, ogorčenost ili razočaranje. Odlično je ako ga naučite da govori o njima:

„Ljut sam jer...”

„Povređen sam kada...”

Nemojte zabranjivati ova osećanja frazama poput „Ne plači!” ili „Ne smeš da se ljutiš!”, već pomozite detetu da ih imenuje i pronađe prihvatljiv način da ih izrazi.

6. Radoznalo je i ne plaši se grešaka

Neka neuspehe doživljava ne kao smak sveta, već kao lekcije i iskustvo koje će mu kasnije koristiti. Dete sa radošću istražuje sve novo, postavlja mnoštvo pitanja o tome kako svet funkcioniše, a složeni izazovi u njegovim očima bude nestašan sjaj.

Ne zaboravite da pohvalite dete za uložen trud, a ne samo za postignuća i dobre rezultate.