Priča Tatjane Obradović, nesebične hraniteljke iz Čačka, i male Nađe, devojčice leptira, vraća veru u dobrotu i snagu ljudske ljubavi. Njihova neraskidiva veza traje već četiri godine, a uskoro bi mogla da dobije i zvaničnu potvrdu – završetak postupka usvojenja.
Sudbinski susret
Nađa je u Tatjanin život ušla pre skoro četiri godine, kada je kao beba stara svega 15 meseci ostavljena u bolnici. Tatjana, koja je tada radila na odeljenju dečije hirurgije, nije imala dilemu – želela je da pruži ljubav i dom tom nemoćnom biću.
– Imala sam samo jednu želju – da pomognem detetu koje je ostavljeno i prepušteno sudbini. Postala sam hraniteljka kako bih mogla da je uzmem i donesem kući – priseća se Tatjana.
Porodica srca
Iako već ima troje dece i četvoro unučića, Nađa je postala nezamenljiv deo porodice. Tatjanina svakodnevica sada je posvećena upravo njoj, jer Nađa boluje od retke i teške bolesti – bulozne epidermolize, poznate i kao „bolest dece leptira“.
– Naš put je pun izazova, bola, borbe i brige, ali i nade. Verujem da će biti bolje, jer svako dete zaslužuje ljubav, pažnju i priliku za srećnije detinjstvo – kaže Tatjana.
Nađin život daleko je od bezbrižnog. Svakodnevna nega zahteva sate pažljive brige – od kupanja do menjanja skupih flastera koji štite njenu osetljivu kožu. I pored toga, ona ide u vrtić i druži se sa svojim vršnjacima, pokušavajući da živi što normalnije detinjstvo.
Borba za lek i bolje sutra
Tatjana neumorno apeluje da se ubrza dolazak genske terapije, koja može poboljšati stanje dece leptira.
– Trenutno terapiju primaju Nađa i Helena, a obećano je da će još šestoro mališana uskoro započeti lečenje. Ova bolest ne staje – svakim danom je stanje gore nego juče. Zato je neophodno da terapija što pre stigne do sve dece obolele od dermolize – ističe Tatjana.
Nagrada je svaki Nađin osmeh
Za svoju nesebičnu požrtvovanost i ljubav, Tatjana Obradović dobila je brojna priznanja – od Plakete za najplemenitiji podvig i Decembarske nagrade grada Čačka do prestižne nagrade koja nosi ime Milunke Savić i Zlatne medalje za zasluge povodom Dana državnosti Srbije.
Ipak, za nju je najveća nagrada nešto sasvim drugo.
– Svaki Nađin osmeh i svaki trenutak kada vidim da je srećna – to je moje najveće priznanje. Želim da sva deca leptiri imaju život sa što manje bola i brige – poručuje Tatjana, žena ogromnog srca, koja je devojčici pružila ono najvažnije – dom, sigurnost i neizmernu ljubav.
