Kao najstariji, prvorođeni, sin Stefana Nemanje, Vukan Nemanjić je mogao očekivati da će biti određen za naslednika srpskog prestola, ali to se nije dogodilo. On je pred kraj očeve vladavine dobio upravu nad Zetom, ali je po povlačenju sa vlasti Nemanja rešio da presto prepusti svom srednjem sinu – Stefanu.
Ova odluka sigurno je razbesnela Vukana, ali nije izazvala otvoreni sukob među braćom sve dok je Nemanja bio živ. Vukan je kao veliki knez zadržao Zetu, Trebinje, Toplicu i Hvosno i po ugledu na ranije vladare u Zeti, počeo da se predstavlja kao “kralj kraljevstva Dalmacije i Dioklitije”.
Sve se pormenilo nakon smrti Stefana Nemanje.
NE PROPUSTITE
Čovek koji je želeo da bude kralj
Izgleda da je Vukan razlaz Stefana i njegove žene Evdokije oko 1201. godine iskoristio da pokaže otvoreno neslaganje sa bratom.
Pošto je Stefan optužio svoju ženu za prevaru i skinuo je golu, isterao ju je iz dvora samo u košulji. Ona je sklonište potražila kod Vukana, koji ju je lepo dočekao i dalje opravio u Drač. Vukan je Stefanu zamerio što je isterao Evdokiju, jer je upravo ona bila deo mirovnog ugovora na osnovu kojeg je Stefan postao naslednik umesto Vukana. Braća su krenula u rat jedan protiv drugog.
Vukana je podržao hrvatsko-ugarski kralj Emerik, a Stefana bugarski kralj Kalojan.
Rat između braće koji je usledio doneo je u Rašku glad, bolest i velike ljudske žrtve. Uz pomoć Ugara Vukan je došao do vlast, dok se Stefan Nemanjić verovatno sklonio u Bugarsku.
Vukan je kao veliki župan vladao Srbijom bar dve godine. Pritisnut od Bugara koji su podržavali njegovog brata i ostavljen od oslavljenih Ugara, 1204. ili 1205. morao je da odstupi sa vlasti. Izgleda da je među braćom postignut neki sporazum jer je Vukanu na upravu ostavljena Zeta.
U februaru 1208. Sava Nemanjić je došao u Srbiju i doneo očevo telo, kako bi bilo sahranjeno u Studenici. Prema pisanju Save prenošenje kovčega Svetog Simeona dogodilo se na zahtev oba njegova starija brata, a u narodu postoji predanje da su se Vukan i Stefan, nad očevim telom, konačno izmirili.
Istina je pak, po svoj prilici, daleko prozaičnija.
Misteriozni kraj nesuđenog kralja
Istorijski izvori ne slažu se u potpunosti sa narodnim predanjem oko toga da su se zavađena braća pomirila. Pre će biti da je Vukan prihvatio primirje da bi svom nasledniku – Đorđu omogućio vladavinu Zetom.
Stefan se vratio na presto, ojačao zemlju i uskoro učvrstio granice Srbije. Nakon što je od pape dobio krunu, krunisan za kralja Srbije 1217. godine.
Vukanu se, da druge strane, ubrzo gubi svaki trag u istoriji. Već u leto 1208. godine Vukаn je umro ili bаr nije bio nа vlаsti u Zeti što svedoči podаtаk dа se tаdа kаo knez ove oblаsti pominje njegov sin.
Neki istoričari idu tako daleko da navode da je moguće i da je uklonjen. O njegovoj smrti nema zabeleženih podataka, a ne zna se sa sigurnošću ni gde je sahranjen, mada je njegov grob verovatno u manastiru Morača.
I tako je, pomalo nepravedno, nesuđenog kralja Srbije, zadesila najstrašnija sudbina – zaborav.
(Stil/ISTORIJSKI ZABAVNIK)
