Stefan Nemanja, poznat i kao Sveti Simeon, je bio veliki župan Raške, rodonačelnik vladarske dinastije Nemanjića i tvorac moćne srpske države u Srednjem veku.
Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara i, zajedno sa sinom Savom, jednim od utemeljivača Srpske pravoslavne crkve jer se borio protiv bogumila i jer je pravoslavlje, po uzoru na Vizantiju, uspostavio kao državnu religiju.
Nakon što je učvrstio državu, Stefan Nemanja se pridružio svom najmlađem sinu - Svetom Savi, i zamonašio se 1196. godine. Isto je učinila i njegova žena Ana koja je dobila monaško ime Anastasija.
Predanje kaže da su otac i sin provodili dane i noći u molitvi. Neumorno su radili i iz temelja 1198. godine obnovili Hilandar koji je danas jedno od najsvetijih mesta pravoslavlja na svetu. Osim ovog manastira, Sveti Simeon je podigao i Đurđeve Stupove i Studenicu i bio dobrotvor i ktitor velikog broja drugih crkava i manastira.
Preminuo je kao monah Simeon u dubokoj starosti u manastiru Hilandar, 1199. godine.
Sveti Sava je preneo očeve posmrtne ostatke 1208. godine u Rašku, da bi nad njima izmirio svoju stariju braću Stefana i Vukana koji su se borili za vlast.
Mošti Svetog Simeona danas se nalaze u njegovoj zadužbini Studenici.
Dok o Stefanu Nemanji znamo skoro sve, o Ani, majci Svetog Save, zna se veoma malo.
Spomen o samoj Ani, vrlo je štur i protivrečan. Tokom vekova priča o njoj gradila se više na osnovu predanja nego na osnovu materijalnih i pisanih izvora kojih o njoj skoro da i nema.
Naverovatnije je bila plemenitog porekla, ali se ne zna da li je bila vizantijska ili grčka plemkinja, a legenda čak tvrdi i da je bila francuska princeza. Možda je najbolje držati se zapisa Ilariona Ruvarca koji je srpsku vladarku naslovio kao "Ana nepoznatog roda".
Njeni sinovi - Sveti Sava i Stefan Nemanjić, koji su napisali opsežne biografije Stefana Nemanje, svog oca, o majci Ani daju vrlo šture podatke. Oni su zabeležili ono što se u Evropi toga doba i tražilo od žene, a to je da je Ana bila "dobra supruga, nežna mati, pobožna i milosrdna gospođa“.
Ovo odsustvo pisanja o majci, objašnjava se duhom srednjeg veka u kome je muškarac stub porodice pa i društva, a pisci koji su ujedno bili i monasi koji su kod žene poštovali samo smerno ponašanje pred svetom, nežnost prema porodici i poslušnost prema suprugu.
Majka kraljeva
Monah Teodosije koji je napisao žitije Svetog Save, o ženidbi Stafana Nemanje piše: "Taj spomenuti muž, blagočestiv, bogobojažljiv, ništeljubiv, hrabrošću i vojnom veštinom sjajan kao niko drugi, svima dobrima na zemlji u sreći veoma izobilan, a uz to vrlinom, bezbolnošću i pravdom, milošću i krotošću ukrašen, uze po zakonu, sebi ženu po imenu Ana".
Rastko Nemanjić ili Sveti Sava u žitiju svoga oca navodi da osim "žene svoje (Ane) Bogom danoga prvoga venca... Ne bi učesnik drugog braka". Ovo znači da se Stefan Nemanja ženio samo jednom i u braku sa Anom proveo ceo svoj životni vek.
Danas se puzdano zna da su Stefan Nemanja i Ana imali tri sina - Vukana, Stefana i Rastka. Monah Teodosije u žitiju Svetog Save piše da posle Stefanovog rođenja Ana i Nemanja dugo nisu imali dece.
"Mnogo vremena prođe i ne rodi više pomenuta blagočestiva Ana. Radi toga bejahu oboje u tuzi i žalosti jer im duše mnogo željaše da dožive još jedno dete", piše Teodosije.
Prema Teodosiju, vladarski par je imao i ćerke ali ne zna se koliko njih. Zabeležene su Jefimija, koja se udala za vladara Soluna, Elena, udata za bugarskog kralja Ivana Asena, i ćerka nepoznatog imena koja je bila majka bugarskog cara Konstantina I.
Pratila je muža do kraja
Izvesno je da je Ana u stopu pratila svog supruga Stefana Nemanju čak i kada je on rešio da napusti svetovnu vlast i posveti se duhovnom svetu. Ana se zamonašila istog dana kada i Stefan Nemanja.
Na praznik Blagovesti, 25. marta 1196. godine Stefan Nemanja je postao monah Simeon, a Ana je postala monahinja Anastasija. Smatra se da je tada imala više od 70 godina i da je monaške dane provodila u manastiru Presvete Bogorodice u Kuršumliji blizu Toplice.
Zna se da je monahinja Anastasija preminula pre 1200. godine jer je u tada arhimandrit Sava sastavljao pravila za ponašanje studeničkih monaha, kada je zabeležio da je monahinja Anastasija preminula.
Do skora se nije verovalo da je Ana sahranjena u priprati Bogorodičine crkve koja je deo manastira Studenica koja je i zadužbina njenog muža. Novim istraživanjima pouzdano se otkrilo da to zaista jeste njen grob.
