Ketlin Folbig, nekada je bila okarakterisana kao najgori serijski ubica Australije, sve optužbe su ukazivale da je ubila svoje 4 dece. A onda, na osnovnu neverovatnih dokaza - pomilovana je posle 20 godina robije. Smatra da je ova odluka trijumf nauke i istine jer je nedavna istraga navela naučnike da provere da li je smrt dece mogla doći i prirodnim putem.
Od malih nogu doživljavala je stražne stvari
Biološki otac Ketlin Folbig, Tomas Džon „Tafi“ Briton, ubio je njenu majku, Ketlin Mej Donovan 8. januara 1969. i to sa 24 uboda! Ketlin je tada imala svega18 meseci. Njen otac je uhapšen dan nakon ubistva, odslužio je 15 godina zatvora, pre nego što je deportovan u Englesku. Tada, još kao beba, postala je štićenik države i smeštena je u hraniteljsku porodicu. A potom je 1970. smeštena u dečiji dom Bidura. Da bi se posle nekoliko meseci, konačno, nastanila u jednu porodicu, koja je već imala ćerku Leu. Danas je Ketlin smatra svojom sestrom. Već sa 15 godina se udala za Krega Gibsona Folbinga 1987, a posle tragedija koje su ih snašle, razveli su se 2000.
Kako joj se život pretvorio u pakao?
Prvobitno je osuđena pod preptpostavkom da je ugušila svoje sinove Kejleba i Patrika kao i ćerke Saru i Loru. Uhapšena je 2001. i osuđena 2003. godine na 40 godina sa periodom neuslovnog otpusta od 30 godina. Naučna i medicinska istraživanja koja su sugerisala da su deca možda zaista umrla prirodnom smrću odbačena su sudskom istragom 2019.
Uporno je tvrdila da je nevina. Međutim, nikada nisu pronađeni nikakvi direktni dokazi o pripisanim zločinima, ali u ličnom dnevniku koji je otkrio njen muž, činilo se da nekoliko zapisa ukazuje na to da je ona, zapravo, usmrtila naslednike.
Naknadno istraživanje objavljeno 2020. navelo je devedeset eminentnih australijskih naučnika i medicinskih stručnjaka u martu 2021. da podnesu peticiju guverneru Novog Južnog Velsa da pomiluje Folbig. Peticija je sažeto pokazala da se sve četiri smrti mogu objasniti kao posledica veoma retkih genetskih faktora. Dana 5. juna 2023, Folbiga je bezuslovno pomilovala guvernerka Margaret Bizli i puštena je iz zatvora.
„Proteklih 20 godina bila sam u zatvoru. Zauvek ću misliti na svoju decu i tugovati za njima", rekla je i zahvalila se na slobodi.
Takođe se po izlasku zahvalila prijateljima i svima onima koji su poslednjih godina vodili kampanju da se njen slučaj razmotri.
„Bez njih ne bih preživela čitavo ovo iskušenje", priznala je.
Ovaj slučaj je opisan kao jedna od najvećih grešaka australijskog pravosudnog sistema.
Sva njena deca umrla su iznenadnom smrću u periodu od 1989. do 1999. godine, a bili su starosti između 19 dana i 19 meseci.
Ketlin bi čak mogla potencijalno da tuži vladu za miliosku odštetu, jer je provela iza rešetaka tolike godine - nevina.
"Nemoguće je shvatiti nepravdu koja je naneta Ketlin, zatim bol zbog gubitka dece i skoro dve decenije u zatvorima maksimalne bezbednosti", rekla je Reni Rego, advokat ove Australijanke.
Šta je zaista bio uzrok smrti?
Suđenje koje se odigralo 2003. godine bilo je fokusirano na posredne dokaze, pre svega na njene dnevnike u kojima je pisala o svojoj borbi sa majčinstvom. Te dnevnike je policiji 1999. predao njen tadašnji suprug, koji je verovao da je njegova supruga kriva. Par se razdvojio 2000. godine. a advokati njenog supruga ukazali su da je neverovatno da četvoro dece iz jedne porodice umre prirodnom smrću.
Dnevnički zapisi u kojima ona opisuje kako tuguje zbog smrti svoje dece i kako je "proganja krivica zbog svih njih" činile su osnovu slučaja za tužioce. Sa druge strane, nije bilo fizičkih dokaza o gušenju ili bilo kakvim povredama dece.
U nedavnoj istrazi, stručnjaci su sugerisali da su dnevnici mehanizam suočavanja i da je malo verovatno da bi svo četvoro dece moglo biti ugušeno bez ikakvog traga.
Istraga, koju je vodio penzionisani sudija Tom Betharst, pokazala je da je svo četvoro dece moglo da umre prirodnom smrću, a ključne dokaze je otkrio tim imunologa.
Naime došli su do okrića da su ćerke imale genetsku mutaciju - nazvanu CALM2 G114R - koja može da izazove iznenadnu srčanu smrt. Takođe su otkriveni dokazi da su njeni sinovi posedovali drugačiju genetsku mutaciju, povezanu sa iznenadnom epilepsijom.
Folbig su na zatvorskoj kapiji sačekali prijatelji koji su godinama vodili kampanju za njeno oslobađanje. Apelovali su na privatnost kako bi mogla da nastavi sa svojim životom.
„U Ketinom srcu nema mržnje, ona samo želi da živi životom koji je propustila poslednjih 20 godina i da nastavi dalje", rekla je jedna njena prijateljica.
