Ja sam ona žena koja je mrzela svog sina i dala ga na usvajanje: Kažu da sam monstrum, a ne znaju šta mi je muž uradio

Majka je svoje dete dala na usvajanje, a sad tvrdi kako joj je to bila najbolja odluka u životu. Njena majka je smatra čudovištem zbog toga što je uradila, no ona se ne kaje.

Objasnila je kako je zatrudnela kad je menjala kontracepciju i prvobitno htela da pobaci, ali su je partner i prijatelji uverili u suprotno, piše The Mirror.

- Kad sam ostala trudna, jedino što sam htela bilo je da pobacim. Nikad nisam htela da budem majka. Koristili smo kondome tokom perioda kad sam čekala na zamenu implantata za kontracepciju, deo mene sad se pita je li ih on nekako sabotirao - počela je svoju ispovest, prenosi "Mirror".

Nikada nije skrivana od svog supruga da ne želi potomstvo, ističe da je i on imao isti stav.

- Uvek sam mislila da imamo isti stav o deci, ali je bio toliko srećan kad sam mu rekla. Bio je užasnut što sam razmišljala o pobačaju i odlučio da vest podeli sa porodicom i prijateljima. To je bio najbolji način da u meni probude osećaj krivice -objašnjava.

Uveravala se da će sve biti dobro jer će partner biti uz nju na svakom koraku, ali ni to nije pošlo po planu. Mesec dana pre rođenja njihovog sina, on je nestao iz njenog života. Čitala je životne priče mama koje su govorile kako im je drago što nisu pobacile te da svoje dete vole više od svega. Uverila se da će i njoj biti tako.

- Najveća greška u mom životu. Otišao je mesec dana pre porođaja i nije postojao način da ga kontaktiram. Bila sam prepuštena sama sebi, za abortus je bilo prekasno, jednostavno sam propustila priliku da budem slobodna. To mi je ukrao - govori iskreno ova žena koja je naišla na mnogo osuda.

Kad je počela da razmišlja o tome da dete da na usvajanje, porodica i prijatelji počeli su da je gledaju kao da je čudovište.

- Napravila sam drugu najveću glupost, ponovno sam popustila i zadržala dete. Nikad nisam doživela onu bujicu ljubavi i emocija o kojima ljudi pričaju, čak mi je bilo odbojno da ga dojim. Govorili su mi da pričekam šest meseci, da ponekad treba malo vremena da se razviju osećaji i da ću ga voleti više od svega - kaže i dodaje:

- To se nikad nije dogodilo. Bila sam jadnija nego ikad.

Govorili su joj da pati od postporođajne depresije, pa se zadužila kako bi mogla platiti lekare, lekove i terapije. Ništa od toga nije pomoglo, zatim je dobila savet da se strpi godinu da i da je normalno biti nesrećan.

- Nisam htela da prihvatim da je normalno što mi se ne sviđa sopstveno dete. Celo sam detinjstvo glumila kako se osećam, a isto sam radila i tad. Majka mi je bila neverovatno okrutna dok sam odrastala i nisam to htela da prenesem svom detetu bez obzira na to koliko sam apatije prema njemu osećala, napisala je.

Ubrzo nakon prvog rođendana, odlučila je da sina da na usvajanje. Bilo je potrebno pola godine da se dovrši proces, pa je s 18 meseci dečak smešten u drugu prodicu.

- Bilo je to prvi put da sam se osećala slobodnom nakon toliko vremena. Plakala sam koliko sam bila srećna, ali za sve prijatelje i porodicu morala sam tugovati. Ne bih mogla podneti njihovo zlostavljanje kad bi znali kako se stvarno osećam. Muka mi je od pretvaranja i toga da me opisuju kao tužnu premladu mamu koja se morala odreći svoje bebe jer društvo ne može prihvatiti da neke žene zaista ne žele biti roditelji. Nikada nije trebalo da sumnjam u sebe i svoju odluku - zaključila je, a na kraju ispovesti, bilo je i onih koji su je donekle razumeli.

Stil / Jutarnji.hr / Mirror