U novembru 1999. godine, tridesetogodišnja Kristal Vels preminula je u svom stanu od tumora u plućima. Njen devetogodišnji sin, Travis Batler, pronašao je telo svoje majke, ali nije obavestio nikoga o tome, plašeći se da će biti poslat u hraniteljsku porodicu.
Umesto toga, Batler je ostavio telo svoje majke na podu njihovog stana u Memfisu, u državi Tenesi. Prekrio ju je kaputom i papirima iz sveske preko lica, a zatim nastavio sa svojim životom. Nastavio je da ide u školu, radio domaće zadatke, pa čak i išao u kupovinu namirnica s novcem koji je našao u kući.
Tek mesec dana kasnije, kada su porodični prijatelji Doroti i Natanael Džefris došli da provere kako je Vels, pronašli su njeno telo i Batler je objasnio zašto nije nikoga obavestio.
"Ja sam se plašio da će da me daju u hraniteljsku porodicu, zato sam čuvao i negovao svoju mrtvu majku. Nisam znao da mora da se sahrani. Plašio sam se. Tako mrtvu sam je grlio i ljubio".
Džefrisovi su dobili starateljstvo nad dečakom, a građani iz celog sveta donirali su novac u fond za Batlera, koji su osnovali stanovnici Memfisa.
Pre dvadeset godina, tragična priča o snazi i preživljavanju jednog deteta dotakla je živote stanovnika Memfisa i miliona ljudi širom zemlje.
Tenesi Travis Batler je nakon dvadeset godina odlučio da ispriča kako je tekla njegova bolna priča.
Doneo je odluku u četvrtom razredu da čuva tajnu o svojoj majci — tajnu koja će zauvek promeniti njegov život.
"Ja sam živi dokaz," rekao je Batler. "Ako bi ona sada gledala na Zemlju, bila bi ponosna na mene, znate, jer sam prošao kroz mnogo toga."
"Čuvao sam mamu kad se razbolela. Ona je znala da će da umre, pa me je pripremala da ću možda da dobijem svoju hraniteljsku porodicu. To je loše uticalo na mene, imao sam neviđen strah. Čuo sam glasan udarac, jak prasak, i požurio sam da vidim svoju mamu. U početku je bila dobro, a onda je ponovo pala. Pretpostavljam da je imala napad. Nisam bio siguran tada jer sam bio uplašen."
Njegova majka je bila mrtva. Ali umesto da bilo kome kaže, on je njenu smrt čuvao u tajnosti.
"Moj um je bio prazan," rekao je. "Nisam znao šta da radim, nisam znao koga da pozovem."
Kaže da se sada kao odrastao čovek oseća ponosno na sebe, ali da se još uvek nije oslobodio straha koji ga je paralizovao.
"Imao je strah da napusti svoju majku, da napusti stan ili da ga stranci odvedu," objasnila je njegova baka, Širli Vajlder.
Zato je učinio nezamislivo. Punih 33 dana, živeo je u njihovom stanu u istočnom Memfisu sa telom svoje majke koje je ležalo na podu dnevne sobe, prekriveno samo kaputom i papirima sveske.
"Tada sam pomislio, 'Travis, možeš to sam, Travis, možeš se brinuti o sebi, naučio si od svoje mame gledajući i posmatrajući,'" prisetio se.
"Radio sam ono što je bilo potrebno da uradim kao normalno dete u to vreme - išao sam u školu, radio domaće zadatke," rekao je Batler.
"U to vreme, učiteljica je slala određene dokumente kući, a ja sam ih potpisivao kao da mi je mama još živa."
Čak je plaćao račune i išao u kupovinu namirnica.
"Sam sam sebi kuvao, pokušavao sam da se brinem o sebi koliko god sam znao."
Batler je većinu večeri provodio u stanu kod komšije, igrajući se sa decom iz kraja.
Ali jednog dana, porodični prijatelj iz crkve, Natanael Džefris, svratio je do njih.
"Znao je da nešto nije u redu," rekao je Batler.
"Ne znam da li je mogao da vidi na mom licu - znate, posle 30 dana, telo, raspadnuto telo je počelo da smrdi. Pokušao sam najbolje što sam mogao da prikrijem miris raznim mirisima ili paljenjem sveća."
Baš kad je Džefris bio na odlasku, Batler je smogao hrabrosti da mu kaže ono što nikome drugom nije rekao.
"Bio je u neverici zbog onoga što se dogodilo," rekao je Batler.
"Pozvao je ljude, obavestio vlasti, i tako je sve to počelo."
Njegova noćna mora nije bila gotova. Batler je morao da provede noć u državnom starateljstvu dok njegova baka nije stigla sledećeg dana iz Kartejdža, Misisipi.
"Izgubio sam svoje detinjstvo u vrlo mladom uzrastu, tako da nikada nisam zaista razvio pravo detinjstvo," rekao je.
Odjednom, rekao je Batler, dečak koji je izgledao kao da nema nikoga, odjednom je imao ljude koji su se borili da budu deo njegovog života.
"Budite se, u 5 sati ujutro da uhvatite let, ili jednostavno ustajete dovoljno rano da obučete nešto i da se nasmejete, dok vaši baba i deda ili drugi ljudi govore u vaše ime," rekao je.
Njegova priča je dirnula srca poznatih ličnosti, uključujući NBA legende Penija Hardaveja, Toda Deja i Lorencena Rajta. Rajt je bio jedan od stotina koji su donirali novac na Batlerov račun. Posle meseci sudskih saslušanja, Batler je bio poveren starateljstvu Natanaela i Doroti Džefris, prijateljima njegove majke iz crkve.
"Veoma sam zahvalan svojim roditeljima, svojim hraniteljima, Džefrisovima, jer su zaista želeli da odrastem i da postanem dobar čovek," rekao je.
"Imam ljude koji me vole i poštujem ih, i odan sam im, ali u isto vreme, ne prođe ni dan da ne pomislim na Kristal Vels."
Batler kaže da su ga sećanja na njegovu majku motivisala da upiše Univerzitet u Memfisu i diplomira 2016. godine sa diplomom iz sociologije.
Danas traži posao u bolničkoj administraciji ili računovodstvu.
Od uplašenog dečaka postao je čovek sa svedočenjem koje želi da podeli svojim rečima.
"Ne žalim zbog onoga što sam učinio u prošlosti do sada. To me je oblikovalo i formiralo u osobu koja sam danas."
Stil/Wreg.com
