Publika ga i danas pamti kao Branka Pantića, sina čuvenog Dimitrija Pantića, kojeg je maestralno tumačio Nikola Simić u kultnoj filmskoj franšizi "Tesna koža". Upravo zahvaljujući toj ulozi, Gojko Baletić postao je jedno od prepoznatljivih lica domaće kinematografije osamdesetih godina, a njegov lik ostao je upamćen kao sastavni deo jedne od najgledanijih komedija na prostoru bivše Jugoslavije.
Iako je nakon velikog uspeha "Tesne kože" nastavio da gradi glumačku karijeru, pojavljujući se u brojnim filmovima i televizijskim ostvarenjima, život ga je, kao i mnoge ljude, odveo i kroz teške lične izazove koji su ostavili dubok trag na njegovoj duši.
Jedan od najtežih perioda za poznatog glumca bio je razvod od supruge Bojane Nikitović, ugledne i međunarodno priznate kostimografkinje sa kojom ima sina Vuka. O tom bolnom životnom iskustvu Baletić je godinama kasnije govorio potpuno otvoreno, priznajući da ga je emotivni slom doveo do tačke u kojoj je spas potražio daleko od reflektora, u tišini manastira Hilandar.
Razvod koji je promenio njegov život
Govoreći o periodu kroz koji je prolazio nakon kraha braka, Baletić nije krio koliko ga je sve to pogodilo. Kako kaže, razvod nije doživeo kao običan završetak jedne ljubavne priče, već kao duboku životnu traumu koja ga je potpuno uzdrmala.
U jednom trenutku, kada se našao u stanju velike unutrašnje borbe i preispitivanja, osetio je snažan poziv da ode na Svetu Goru i pronađe mir koji nije uspevao da pronađe nigde drugde.
- Ja sam sedam godina bio u braku sa našom čuvenom kostimografkinjom, čuj, našom, svetskom kostimografkinjom Bojanom Nikitović, sa kojom imam sina Vuka. Razvod mi je jako teško pao. Bila je to traumatična i gorka pilula i stvarno mislim da ljudi treba da urade sve da spreče to, a ne da se samo okrenu i odu. A posle trpe ljudi, a naročito deca. Bio sam u teškom stanju i javio mi se glas da treba da odem u Hilandar. To je bilo pre 25 godina i bilo je teško doći, jer je bilo dosta začkoljica i papirologije - počeo je priču Baletić i opisao koliko se tamo zadržao:
Dvadeset dana koji su mu promenili pogled na svet
- Boravak na Svetoj Gori za njega nije predstavljao običnu posetu jednom od najznačajnijih pravoslavnih manastira. To je, kako je kasnije pričao, bio susret sa samim sobom, sa verom i duhovnošću koju je osećao duboko u sebi.
Dani provedeni među monasima, liturgijama, molitvama i radom ostavili su snažan utisak na njega i pomogli mu da pronađe unutrašnji mir koji je dugo tražio.
- Ostao sam 20 dana. Obilazio sam manastire na Svetoj gori. Posetio sam naše isposnike u Karulji. Bio sam na liturgijama, družio se, radio i sve me je to taklo u srce. Jednog trenutka sam osetio da me je Bog takao u srce i Duh sveti. Kada sam se vratio, prvi put sam zadobio jednu veliku blagodet, koja se s vremenom krnji. Krenuo sam da idem svake godine, mene je bratstvo Hilandara jako lepo primilo i ja im blagodarim na tome. Hilandar me je sačuvao da budem živ kao čovek i pametniji. Vaspitao me je. Nisam više mogao bez toga da živim. Poslednji put sam išao pred koronu i poveo sam Vuka, trenutno mi se ne otvara i ne znam kad ću ponovo otići - rekao je Gojko.
Hodočašće u Svetu zemlju
Nakon iskustva koje je stekao na Hilandaru, Baletić je nastavio da produbljuje svoj duhovni život. Posebno mesto u njegovom sećanju zauzima putovanje u Jerusalim, koje opisuje kao jedno od najvažnijih iskustava u svom životu.
Boravak na mestima koja su obeležila hrišćansku istoriju za njega nije bio turističko putovanje, već duboko duhovno iskustvo koje ga je dodatno približilo veri.
- Od 2004. godine nosim titulu hadžije. U organizaciji pokloničke agencije SPC Dobročinstvo otišao sam u Jerusalim. Krenuli smo iz Beograda - Vaznesenjska crkva. Proveo sam petnaest dana u Svetoj zemlji. Jedanaest dana sam bio u Jerusalimu, tri u Galileji i jedan u Tel Avivu. Hodočašće podrazumeva da se živi u hrišćanskom duhu. Bili smo tamo za vreme velikog posta, koji se 2004. godine poklopio s rimokatoličkim Uskrsom. Jerusalim je vrio od ljudi, što je bilo posebno uzbuđenje. Obišli smo sveta mesta uz čitanje prigodnih tekstova, počev od Hristovog groba. Imali smo simbolično krštenje u Jordanu. To je izuzetan, uzvišen put, pun vere. Jako sam ponosan na taj duhovni put, nakon čega sam osetio još veću blagodet i sreću - rekao je Baletić.
Vera kao oslonac kroz život
Iako je tokom karijere ostvario veliki broj uloga i stekao prepoznatljivost kod publike, Gojko Baletić danas često ističe da su mu najvrednija iskustva upravo ona koja nisu vezana za glumu, već za lični razvoj i duhovno sazrevanje.
Njegov put od životne krize do unutrašnjeg mira pokazuje koliko vera i duhovnost mogu da pomognu čoveku u trenucima kada se suočava sa najvećim iskušenjima. Hilandar i Jerusalim za njega nisu bili samo mesta koja je posetio, već prekretnice koje su ga oblikovale kao čoveka.
U vremenu kada mnogi spas traže u prolaznim stvarima, Baletić je svoj pronašao u veri, molitvi i tradiciji, vrednostima koje, kako sam kaže, i danas nastoji da prenese svom sinu i sačuva za buduće generacije.
