Porodica Obrenović obeležila je Beograd 19. veka po mnogo čemu, a može se sigurno reći da je ovo porodica koja je nosila razne skandale unutar zidova svog doma, koji se i danas pamte. Životne priče žena ovog elitnog staleža su priče o kojima se može danima govoriti.
Anka Obrenović, žena koja je važila za fatalnu damu sa dvora i kojoj su zavidele žene u čitavoj zemlji i šire, ličnost je koja nosi neke od najinteresantnijih zapleta tog doba. Od spletkarenja, preko zavođenja rođaka, pa i trudnoća sa zetom pokojne sestre, sve do nesuđene ljubavi sa kobnim završetkom.
Ipak, "krv nije voda", te se 1848. godine rodila Katarina Konstantinović, Ankina naslednica, koja je možda i nadmašila majčin neverovatan život.
Katarina je rođena kao zakonito dete iz Ankinog ranijeg braka sa rumunskim spahijom Aleksandrom Konstantinovićem. Sa majčine strane, bila je unuka gospodar Jevrema, rođenog brata kneza Miloša.
Uživajući u slatkom životu kneževske elite, Katarina je imala skoro sve što je poželela. Ipak, sa 10 godina ostaje bez oca. Knez Mihailo je Katarinu i njenu majku često pozivao da borave na Obrenovićevom dvoru, naročito nakon što je Katarina odrastala samo uz majku.
U to vreme Mihailo po drugi put postaje knez, a u približnom periodu je i Anka ušla u vanbračnu vezu sa trgovcem Germanom, mužem pokojne sestre. Iz tog odnosa je Katarina dobila polusestru, ali i nesvestan primer, koji će ponoviti i ona sama kasnije u životu. Katarinin život se ubrzo pretvorio u strategiju njene majke.
Supruga kneza Mihaila, mađarska grofica Julija Hunjadi de Ketelj, nije mogla da podari naslednika svom "dragom". Srpski narod je nije prihvatao, a pored svega toga, upustila se u aferu sa austrijskim grofom.
Ipak, Ankino uho je virilo sa svake strane Mihailovog života. Znajući da im je brak u krizi, Anka je odlučila da oslobodi mesto svojoj Katarini. Tako, počinje da kuje planove za svoju 15-godišnju mezimicu. Ono što se činilo kao dodatno i veliko olakšanje, jeste to što je knez Mihailo vidno uživao u društvu mlade Katarine.
Mudro isplanirano, Anka preuzima život svoje ćerke. Katarina je, na odluku majke, provodila sve više vremena sa knezom, a uz sve to, na red su brzo došle i druge metode. Diktirala je Katarini ljubavna pisma upućena Mihailu, a po svemu sudeći je ta taktika bila veoma uspešna. Između Mihaila i Katarine rodila se ljubav.
Međutim tu je svoje prste upleo i Damjan Pavlović koji je bio mladi učitelj fizike koji je podučavao Katarinu. Ipak, ovaj fizičar je znao i za zaljubljenost. Na šarmantnu stranu Katarine se vrlo rano sapleo i neko vreme posvetio je pisanju stihova ovoj dami. Nije poznato da li je Katarina uzvraćala udvaranje mladom učitelju.
Shvativši da do nje stoji knez i da mu to znatno umanjuje šanse, priznao joj je emocije anonimno, objavivši stihove u listu "Vila".
Nakon nekoliko predavanja, nije više mogao da se suzdržava i bacio se na kolena pred mladom Katarinom i priznao joj ljubav. Iznenađena ovim postupkom, Katarina je samo vrisnula. Međutim, ovaj vrisak su čuli ukućani, koji su pojurili ka sobi gde je imala čas. Zatekli su učitelja na kolenima, a vrlo brzo je izbačen iz doma Obrenović. Već sutradan, stigla je vest da je učitelj skratio sebi muke pištoljem.
Tada je, ostavivši svoju suprugu, knez Mihailo odlučio da želi Katarininu ruku.
No, kada je to došlo do političara i kada su shvatili da je to ćerka Mihailove sestre od strica, bili su ogorčeni. Uprkos tome, Mihailo se sa Katarinom verio 1868. godine. Velika ljubav završila se tri dana kasnije, kada je Mihailo stradao na Košutnjaku, dok je šetao u društvu svoje verenice Katarine, Anke i Katarinine bake Tomanije.
Ranjena sa tri metka u atentatu na kneza, Katarina je počela da beži kroz šumu i upala je u jarak. Tu ju je pronašao jedan mlekadžija, koji ju je odveo do najbliže bolnice. Lekari su uspeli da joj uzvade dva metka, a treći je ostao sa njom do kraja života.
Očajna zbog neplaniranog gubitka planiranog supruga, Katarina prihvata udvaranje uvaženog generala, državnika i ministra vojnog Milivoja Petrovića Blaznavca.
Naravno, ni to ne može proći bez komplikacija. Milivoje je bio jedan od namesnika četrnaestogodišnjeg Milana Obrenovića, Katarininog brata od strica, koga je doveo na presto nakon Mihailovog ubistva. Spekulisalo se pored toga i da je zapravo vanbračni sin kneza Miloša, što znači da je bio Ankin polubrat. Uvek je bio u blizini ove porodice, a to govori i informacija da je upravo on izabacio mladog učitelja iz Katarinine kuće.
Katarina se udaje za 24 godina starijeg generala sa kojim je dobila sina Vojislava i ćerku Milicu, koja je preminula kao dete. Milivoje je ubrzo postao ljubomorni suprug i branio joj je da izlazi. Međutim, nakon pet godina braka, general iznenada umire zbog srčanih problema.
Tada je 25-godišnja Katarina već imala udvarača koji se ubio, verenika kojeg su ubili, supruga kojeg je ubilo slabo srce i novog supruga-rođaka na putu. Mihailo Bogićević Ocika je bio Ankin brat od ujaka, koji je takođe bio blizu vlasti.
Znajući da će rodbinski odnos potegnuti mnogo osuda, pokušali su da nadmudre zakon. Platili su svešteniku da ih venča, a na papir su stavili nepostojeće ime. Ovo se brzo saznalo, a sveštenik je ubzo zatvoren iza rešetaka.
Zajedno nakon toga odlaze iz Srbije. Vratili su se tek 1886. godine i usvojili su ćerku Delfu Ivanić, koja će postati jedna od najvećih srpskih dobrotvorki. Katarina se zaljubljuje u druga njenog sina Vojislava i napušta supruga. Raspuštenica je zbog statusa "sišla" sa visoke noge, a bivšeg supruga je nadživela čitavu deceniju.
Katarina umire u 62. godini u Nišu, iste godine kad i njen sin Vojislav. Sahranjena je u Beogradu, ostavivši za sobom spletke za pamćenje.
Stil / Ona.telegraf.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
