Anka Obrenović je bila žena ispred svog vremena koja je svojom divljom prirodom, ali i očaravajućom lepotom razbijala predrasude i pomerala granice u društvu. Naslednica Tomanije i Jevrema Obrenovića rođena je 20. marta 1821. godine, a iza sebe je ostavila velika dela, ali i brojne intrige.
Majka Tomanija je poticala iz ugledne porodice ustaničkog vođe Ante Bogićevića, a udavši se za gospodara Jevrema Obrenovića, najobrazovanijeg i najprosvećenijeg od braće kneza Miloša Obrenovića, imali su život o kome se moglo maštati. U prestižnoj šabačkoj kući rodila se Anka, jedna od osmoro dece Tomanije i Jevrema. Roditelji su se pobrinuli da Anki pruže samo najbolje kako bi talentovano i prelepo devojče postalo obrazovana i školovana žena iako žene u to vreme u Srbiji nisu išle u školu.
Prva je u Srbiji svirala klavir
Njihov dom je uvek bio najmodernije i najskuplje ukrašen. U takvom okruženju, dovodili su joj najbolje privatne učitelje i instruktore. Sa osam godina je počela da uči kako da svira gitaru i klavir, što ju je učinilo prvom ženom u Srbiji koja zna da svira klavir. Imala je neosporan talenat za književnost i pisanje, a ljubav prema knjigama nasledila je od oca, u čijoj je biblioteci provodila dane.
Sa 15 godina savršeno govorila strane jezike i prevodila
Sa 10 godina prelazi u Beograd, gde je dobila novu učiteljicu Tinu Tirol, koja je prepoznala neverovatne ambicije mlade Anke i ubedila ju je da sa 15 godina počne da vodi dnevnik. Već sa 15 i 16 godina je tečno govorila nemački i francuski i obučena je da savršeno prevodi.
Godine 1836, sa samo 15 godina, Anka je u Beogradu objavila svoju prvu knjigu "Naravnoučitelne povesti", sa 14 prevedenih pripovedaka sa nemačkog jezika, čime je postala prva srpska književnica tadašnje Srbije, odnosno treća Srpkinja književnica, uzimajući u obzir prethodne radove Eustahije Arsić i Julijane Radivojević u Vojvodini.
Omogućila obrazovanje ženama
Jedan od najbitnijih uticaja jeste i taj da je odškrinula vrata ka obrazovanju ženske dece. Dvogodišnje vođenje dnevnika je takođe uticalo na to da je Anka obeležila početne dane književnosti u Srbiji, posedujući obrazovanje veće nego ijedna žena pre na ovim prostorima.
Da je duhom bila daleko od načela i "uobičajenog" za to vreme, govori i to da je odbacila narodnu nošnju i oblačila haljine sa dekolteom, a pored upečatljivog izgleda, Anka je rečju, svojim građanskim manirima i ponašanjem bila ravna najuglednijim evropskim damama toga vremena.
Zabranjena ljubav
Kako je rasla, broj udvarača mlade Anke se povećavao. No, jedan od upamćenijh i ozbiljnijih je Antun Mihanović, do ušiju zaljubljeni hrvatski pesnik i tvorac reči hrvatske himne. Kao austrijski konzul, ali i ugledni i učeni čovek tog vremena, sa velikim zadovoljstvom je bio gost u domu Obrenovića, prilikom njegovog dužeg boravka u Beogradu. Nije prošlo mnogo, kada ga je očarala lepota i britak um 16-godišnjeg devojčurka.
Napisao joj je sonet "Viđenje" i pesmu "Kamena djeva", nakon čega je zatražio ruku Jevremove mezimice Anke. Međutim, iako bi bili polaskani da se ovakav brak dogodi, velika smetnja bila je razlika u godinama. Antun je imao 41 godinu, a Anka svega 16. Ovu neprijatnu situaciju rešio je apsolutni gospodar Srbije, knez Miloš, koji se pitao za sve, pa tako i za bračne odluke. Knez je bio neumoljiv, te je obrazložio da brak nije moguć zbog razlike u veri. Niko u to nije verovao, jer se znalo da su se Miloševa deca venčavala sa pripadnicima druge vere. Veruje se da je razlog ovog nemogućeg braka politika zaljubljenog kozula, koja je tada smetala knezu, te ga je hitno poslao nazad u Beč.
Za svog muža je mislila da je dosadan
Tri godine nakon odlaska zaljubljenog pesnika, Anka se udaje za temišvarskog bankara i spahiju Aleksandra Konstatinovića, sa kojim je imala četvoro dece. Kada je knez zbačen sa vlasti, porodica beži u izgnanstvo, a Anka i Aleksandar smestili su svoj dom u Rumuniji. Anka je svog muža smatrala dosadnim, a brak nije dugo potrajao - Aleksandar je umro 1858. godine.
Zaljubila se u muža pokojne sestre
Ubrzo, Anka utehu pronalazi u jednom neobičnom udvaranju. Očarao ju je suprug njene preminule sestre Simke, ugledni trgovac Jovan Germani. Ovo je obeleženo kao veliki ljubavni skandal, o kome se mesecima govorilo po čaršiji. Još je veći šok bio kada se iz te afere rodila ćerka, kojoj su dali ime po Ankinoj pokojnoj sestri, a Jovanovoj pokojnoj supruzi- Simeona zvana Simka. Ni kriva ni dužna, obeležena je žigom zabranjene ljubavi.
Anka je Jovana odbijala za brak, a ćerku je poslala u nemački internat. Anka je i dalje imala razne udvarače, između ostalih, jedan od njih bio je i učitelj njene ćerke Katarine, koji se ubio zbog neuzvraćene ljubavi.
Volela je kocku, luksuz, bogatstvo, lagodan život, a najviše državne spletke. I upravo je jednu od njih, najsmrtonosniju od svih, počela da smišlja u svom salonu i da povlači poteze koji će vremenom dovesti do gašenja loze kneza Miloša, ali ne i njene sopstvene, piše 011info.com.
Stara ljubav pretočena u tragediju
Ono o čemu se, malo-malo pa govorilo jeste i njen neobično blizak odnos sa bratom, knezom Mihailom.
Kada je ona imala 10 godina, a Mihailo osam, njihov odnos rastao je u zaljubljivanje. Kažu da je patrijarhalna Ljubica bila veoma uznemirena kada je saznala da se njen sin i ćerka njenog devera "vole". Tako, potrudila se da to što pre spreči i da udalji potencijalne pretnje, u čemu je i uspela. Razdvojila ih je, Anka je ubrzo dobila brojne udvarače, a Mihailo se okrenuo pisanju setnih pesama svojih ljubavi.
Knez Mihailo je dolaskom na vlast bio u nesrećnom braku sa Julijom Hunjadi. Osluškujući nezadovoljstvo čaršije, a i gajeći svoje ambicije da bar nekoga od svojih dovede na presto, ako već ne može sama da se uda za kneza, Anka počinje da spletkari protiv Julije.
Anka je odlučila da za svog pijuna u ovoj misiji izabere najstariju ćerku Katarinu. Upoznaje Mihaila sa njom i on se, očaran lepom Katarinom, razvodi od Julije. Bio je odlučan da ide protiv svih, pa i samog mitropolita koji nije odobravao brak dvoje bliskih rođaka, iako su ga svi upozoravali na opasnost koja vreba. Razlog nije bila samo razlika u godinama, srodstvo, već i očigledan i fatalan uticaj Anke na kneževu politiku.
Međutim, 10. juna 1868. godine knez Mihailo, Tomanija Obrenović, te Anka i Katarina Konstatinović uputili su se na Košutnjak. Zaljubljeni par uz pratnju Anke i bake Tomanije, šetali su parkom. Dok su se peli uz zadnju stranu staze, pored njih su prošla tri gospodina i pozdravila kneza. Kada je knez krenuo njih da pozdravi, jedan od njih trojice je izvadio revolver i ubio Mihaila. Anka se, kasno, bacila pred kneza Mihaila kako bi zaštitila svoju staru, prvu ljubav, te su je usmrtili hici u slepoočnicu i grudi.
Ćerka Katarina, ranjena u Košutnjaku, kasnije se više puta udavala i živela podjednako skandalozan život kao i majka, dok se mlađa ćerka, Simka, udala se za rumunskog vladara Aleksandra Lahovarija i postala najuticajnija žena Rumunije posle kraljice.
Zaostavština Ankinog jedinog sina Aleksandra traje i do danas. Iz braka sa Milenom Opuić dobio je ćerku Nataliju. Natalija se kasnije udala za crnogorskog princa Mirka, što ih je posle smrti kralja Aleksandra I Obrenovića stavilo u poziciju prvog pretedenta na srpski presto. Ipak, odluka je pala da na presto dođe kralj Petar I Karađorđević. Potomci Mirka i Natalije i danas žive u Francuskoj.
