Knez Mihailo Obrenović bio je jedan od najznačajnijih novovekovnih srpskih vladara. Bio je na čelu Srbije u dva navrata i upamćen je kao jedan od najprosvećenijih vladara, čovek koji je isterao Turke iz naše zemlje i udario temelje moderne države.
Tragično je nastradao u atentatu u Topčideru 10. juna 1868. godine. Srbija ga se danas seća kao veštog diplomate i vizionara. I iako je o životu kneza Mihaila mnogo pisano i raspravljano, postoje i neke činjenice koje nisu poznate široj javnosti. Pogotovo što se njegovog ljubavnog života tiče, ovo su neke od njih.
Nesrećno oženjen mađarskom groficom Julijom, bio je zaljubljen u Katarinu Konstantinović, ćerku svoje sestre od tetke, ali nije mogao da se njome oženi. Bojeći se da će knezu opasti ugled u narodu, tom su se braku protivili srpski političari, a i crkva je branila ženidbu sa bliskom rođakom.
Ipak, o tome da je bila s njim, kao i da je ranjena, nije se baš govorilo. Iza svega se krije činjenica da su Mihailo i Katarina bili u bliskoj rodbinskoj vezi, tj. u petom kolenu srodstva (Katarina je Mihailu bila sestričina), tako da se brak nije mogao ozvaničiti.
Ali Mihailo se zaljubio u Katarinu i vremenom zbog te ljubavi izazvao državnu krizu koja će ga nakon tri godine stajati i života. Naime, Mihailo se tajno verio sa Katarinom tri dana pred smrt, navodi istoričarka Zorica Janković za Vreme.
Ko je bila Katarina Konstatinović, fatalna Beograđanka?
Rođena davne 1848. godine, Katarina Konstantinović bila je unuka Jevrema Obrenovića, rođenog brata kneza Miloša. Imala je jednog brata, pukovnika Aleksandra Konstantinovića, i polusestru, Simonu – Simku. Nju je rodila Katarinina majka Anka u vanbračnoj vezi sa svojim zetom Jovanom Germanom.
Pošto je Katarinin otac umro, knez Mihailo je sestru od strica Anku i sestričinu Katarinu povremeno pozivao da žive na vladarskom dvoru. Nesrećno oženjen groficom Julijom Hunjadi koja nije mogla da rađa, Mihailo je želeo da se razvede.
Julija je imala ljubavnika, grofa Karla fon Arenberga, a Mihailo je želeo da oženi svoju sestričinu – Katarinu Konstantinović.
Bio je to glavni razlog ljutnje srpskog naroda koji nije voleo ni Juliju – zbog katoličke vere i mađarskog porekla, ali je ogorčenost porasla kada su se proširile vesti da knez želi da oženi svoju rođaku.
To se nije dopadalo ni kleru ni političarima, pa je i sam predsednik vlade Ilija Garašanin smenjen sa položaja 1867. godine, između ostalog, zbog svoje primedbe na razvod i budući brak srpskog kneza.
Uprkos svemu, Mihailo i 20-godišnja Katarina verili su se u junu 1868. godine. Ali samo tri dana kasnije knez Mihailo je ubijen u atentatu na Košutnjaku. Pored buduće knjeginje, tog popodneva su mu društvo pravile i njena majka Anka i baka Tomanija. Mihailo je od ispaljenih metaka stradao na mestu, kao i Anka, a Katarina je pogođena s tri metka.
Te šetnje neutabanim stazama Topčidera bile su "njihova stvar", a kako piše casopiskuc.rs, prilikom te poslednje kobne Mihailo je uz sebe u levom džepu kaputa imao Katarininu sliku, maramicu i notes sa svilenim koricama na kojima mu je izvezla reči vera, ljubav i nada.
Katarina međutim nije dugo patila. Nakon kneževog ubistva prihvatila je udvaranje uvaženog generala, državnika i ministra vojnog Milivoja Petrovića Blaznavca.
Samo četiri meseca kasnije udala se, ali ni taj spoj nije bio bez komplikovanih rođačkih odnosa. Spekulisalo se da je on zapravo vanbračni sin kneza Miloša – u tom slučaju, bio je polubrat Katarinine majke.
Uz to, baš on je desetak godina ranije iz Katarinine sobe isterao nesrećno zaljubljenog profesora Pavlovića. Mada je i Blaznavac bio jedan od tadašnjih udvarača, držao se po strani kako ne bi narušio interese države i odnose sa knezom Mihailom. A nakon Kneževog ubistva to više nije bila prepreka.
Pet godina kasnije general Blaznavac iznenada je preminuo od srčanog udara. Bio je to treći muškarac u Katarininom životu koji je stradao. Tada se pojavio Mihailo Bogićević Ocika, još jedan čovek blizak vlasti. Osim što je bio brat od ujaka Anke Obrenović, uskoro će postati Katarinin drugi zakoniti suprug.
S obzirom na bliske rođačke veze, planirani brak je ponovo naišao na osudu. Katarina i Ocika su podmitili sveštenika da ih tajno venča, a na zvaničnom dokumentu su umesto Ocikinog potpisali nepostojeće ime.
Iako ponovo u braku, Katarina je i dalje imala afere, a jedna od njih bila je, ni manje ni više, nego sa jednim od prijatelja njenog sina Vojislava. Iako je bila starija 18 godina, zbog njega je odlučila da napusti supruga.
Nakon razvoda više nije mogla da živi na visokoj nozi, ali mogla je da računa na pomoć svog sina i polusestre Simone, bogate dvorske dame u službi kraljice Elizabete Rumunske.
Godine 1910. u 62. godini Katarina Konstantinović preminula je u Nišu, zaboravljena od javnosti. Priča kaže da, kada je Katarinino telo sahranjivano, na mestu gde se nalazila stara skupština, konji koji su vukli pogrebnu kočiju, stali su i odbili da nastave put.
Oni koji se sećaju govorili su da su onog dana kada je knez pošao u svoju poslednju šetnju Topčiderom njegovi konji stali na istom tom mestu i da ih je knez dugo umirivao pre nego što su pristali da nastave put.
Knez Mihailo je imao naslednika
Zvanično, u trenutnu smrti, knez Mihailo nije imao naslednika prestola. Ipak, imao je vanbračnog sina!
Velimir Mihailo Teodorović bio je jedino dete srpskog kneza iz njegove veze sa Nemicom Marijom Berghaus. Mihailo Obrenović je o sinu brinuo i dečak je primio najbolje onovremeno obrazovanje. Kada je Marija umrla, Mihailo je odlučio da 1857. godine sina dovede u Beograd. O tome da li je knez Mihailo Velimira spremao za svog naslednika i danas se raspravlja.
Mladić je 1867. poslat u Švajcarsku na dalje školovanje i tada se poslednji put video sa ocem jer je sledeće godine knez Mihailo ubijen u atentatu u Topčideru i odlučeno je da ga na prestolu zameni sinovac Milan Obrenović. Velimir Mihailo Teodorović do kraja života je pomagao Srbiju i srpske studente. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
