obavezno pročitajte

PSIHIOLOG OTKRIVA: Da li odlazak sa društvenih mreža zaista može da podigne samopouzdanje i popravi život?

Šta je zdravo samopouzdanje i kako privremeni detoks od društvenih mreža i nova instagram opcija sakrivanja lajkova utiču na njega - otkriva nam psihoterapeutkinja Luiza Gilmanova

Zanimljivosti
Autor:
Foto: Shuterstock

KAKO SE ODREĐUJE DA LI NEKO IMA ISPRAVNU SAMOPROCENU?

Samopouzdanje može biti zdravo, odnosno realno procenjeno i nezdravo kada je osoba precenila ili potcenila ideju o sebi i svojim postupcima.

Zdravo samopouzdanje ispoljava se jasnim odvajanjem sopstvenih mogućnosti i ograničenja, kao i realnim pogledom na stvarnost, stvari i sopstvene planove.

Osoba koja ima zdravo samopouzdanje poznaje svoje vrline i oseća sopstvenu važnost, ali istovremeno gradi otvorene odnose sa drugim ljudima i ima poverenja u njih. Takva osoba se ne oseća gore u odnosu na druge i spremna je da prizna svoje greške i nesavršenosti sa poštovanjem prema sebi i drugima. Jednostavno rečeno, zdravo samopouzdanje osobi koja ga ima pomaže da se ne slomi u slučaju neuspeha i uoči dobro koje je u svakome od nas.

Predlažem da odvojite vreme i iskreno razmislite o pitanjima koja se nalaze ispod, zato što će vam ona pomoći da razumete sebe i svoja osećanja.

  • Koliko često i pod kojim okolnostima se osećam važnom/važnim?
  • Kako se osećam kada naiđem na poteškoće u životu?
  • Koje prideve koristim kada procenjujem sebe i svoje postupke?
  • Da li me konstruktivna kritika plaši ili ljuti?
  • Da li često sebi zameram da nisam dovoljno dobra/dobar?
  • Koliko često se poredim sa drugima i prema kojim kriterijumima?
  • Da li realno mogu da sagledam svoje snage i slabosti?
  • Da li umem da pohvalim sebe i prihvatim kompliment?
  • Da li znam kako da se odbranim kada je to potrebno?

KAKO DRUŠTVENE MREŽE UTIČU NA NAŠA OSEĆANJA?

Ljudi na svojim društvenim mrežama obično pokazuju samo „šlag na torti“ - lepe stvari, mesta na kojima bi im drugi pozavideli, najzanimljivije trenutke života - uglavnom vidimo samo radost i glamur. Malo ljudi je spremno da pokaže dosadne rutinske trenutke kojima je svačiji život zapravo ispunjen i stoga se stvara lažni utisak da je tuđ život zanimljiviji i drugi imaju bolje osobine i benefite od nas samih.

Jasno je da, ako je osoba nestabilna, ovakvo "bombardovanje" na društvenim mrežama može brzo dovesti do niskog samopouzdanja. Tada su samo razlike u fokusu: „Neko drugi ima ono što ja ne nemam i to čini da se osećam još gore“. Ali pod uticajem društvenih mreža, čak i uz zavidno samopouzdanje i veliku količinu raznolikog sadržaja koji se konzumira, čovek može lako da počne da sumnja da li je dovoljno dobar.

Tužna ali istinita činjenica jeste da je poređenje društveno uslovljena stvar i ne može se u potpunosti iskoreniti, posebno u savremenom društvu u kom je mnogo toga usmereno na lična dostignuća i uspeh.

KAKO DA RAZLUČIM KOJE SU ŽELJE ZAISTA MOJE, A KOJE SU NASTALE ZBOG PRITISKA SA DRUŠTVENIH MREŽA?

Isključivo kroz praksu. Ako konstantno pravite izbore koje ne preispitujete, velike su šanse da niste vešti u procenjivanju sopstvenih želja.

Predlažem da uradite ovaj mali eksperiment; uzmite jednu svoju želju i pokušajte da razmišljate o njoj odgovarajući na sledeća pitanja:

  • Šta će se dogoditi kada se ova želja ispuni?
  • Šta zapravo dobijam njenim ostvarenjem?
  • Kako ću se osećati kad se ostvari?
  • Ako nikome ne kažem da mi se želja ostvarila, hoću li se osećati isto?

Ova vežba pomaže u razvijanju samospoznaje.

Što se češće pitate da li je neka želja zaista vaša i slušate sopstvena osećanja i signale koje vam telo šalje, sve će lakše biti odgovoriti na pomenuta pitanja.

Počnite sa malim stvarima kao što je, na primer, pitanje "Da li mi se ovaj doručak stvarno jede?"

Takođe je važno odvojiti lične ideje o uspehu od tuđih. Da biste to učinili, pokušajte sa samorefleksijom tj samopromatranjem.

  • Šta za mene znači uspeh?
  • Kako ja to znam?
  • Kakav život i kakva osećanja mi obezbeđuje postizanje tog uspeha?

Veoma je važno imati na umu da nametnute vrednosti neće dovesti do našeg ličnog zadovoljstva ili će ono biti prolazno.

STALNO SE POREDIM SA DRUGIMA - ŠTA MOGU DA URADIM PO TOM PITANJU?

Naučite da negujete sopstvenu autentičnost i uočavate lepotu koja je već tu. Nisko samopouzdanje je duga i teška borba - shvatite da ste već dovoljno dobri, čak i ako postoji neko bolji. Prebacite fokus sa nedostataka na svoje prednosti, odnosno aplaudirajte sebi za sve što ste već postigli.

Ne plašite se da, sa vremena na vreme, preterate: hvalite i svoja najmanja dostignuća i obratite pažnju na pozitivne aspekte svog bića. To je ono što pomaže da se dođe u stanje uma - „Dobro sam i svi su dobro, čak i ako smo različiti“.

Priroda poređenja često dolazi iz sopstvene samokritičnosti, a njen cilj je uništavanje sebe neadekvatnom procenom. Ako postoji neko bolji, onda onaj ko se poredi automatski postaje gori.

Izlaz postoji: naučite da fokus vratite na sebe i ne upoređujete se sa drugima, a kada to činite, trudite se da jednostavno prihvatite razlike.

DA LI DIGITALNI DETOKS MOŽE DA POMOGNE I KAKO DA ZNAM DA LI MI JE I KADA POTREBAN?

Postoji jedan fenomen koji se zove "zamor od informacija". U doba ogromne količine informacija u kom živimo, našem mozgu nije lako i njegovo preopterećenje će izazvati brojne probleme:

  • Pojačanu anksioznost
  • Slabu koncentracija
  • Česte promene raspoloženja
  • Umor
  • Telesne probleme

U većoj ili manjoj meri ovo je karakteristično za sve nas, stoga je važno kvalitet i količinu dolaznih informacija regulisati u skladu sa sopstvenim blagostanjem i samosvešću, kao i filtriranjem različitih vrsta podataka koji utiču na naše psihičko zdravlje.

Ljudii koji su skloni poređenju sa drugima trebalo bi da prošire opseg sadržaja koji konzumiraju. Potražite one ljude koji su vam dragi i sa kojima rezonujete dok žive stvarnim životom. Pogledajte stvarna dela i tela, pažljivo posmatrajte iskreno ispoljavanje emocija.

Trenutno postoji mnoštvo blogova koji pružaju podršku (samo pogledajte kako Vivian Hoorn iskazuje ljubav prema svom telu) - i ovo može biti sjajno terapijsko sredstvo za samoprihvatanje.

DA LI DEAKTIVACIJA DRUŠTVENIH MREŽA POMAŽE ILI JE TO SAMO PRIVREMENO SREDSTVO?

Mislim da je važno raditi na uzroku, a ne na posledici. Društvene mreže mogu biti obrazac za izbegavanje neprijatnih emocija ili faktor odugovlačenja i način prokrastinacije, ali njihovo ograničavanje bez razumevanja uzroka nekog ponšanja biće samo privremeno rešenje.

Nisam pobornik drastičnih mera i stoga smatram da je važno sve odabrati u skladu sa unutrašnjim sistemom vrednosti. Štaviše, ima sjajnih stvari na društvenim mrežama, jedna među njima je širenje vidika. Ono što je zanimljivo posmatrati jeste kakav medij društvene mreže postaju - podržavajući ili osuđujući. U svakom slučaju, psihoterapija uvek može da pomogne.

KAKO IZGRADITI ODNOS SA DRUŠTVENIM MREŽAMA?

Zavisi od toga šta društveni kanali za vas predstavljaju: izvor zabave, učenje nečeg novog ili način rada. Bilo kako bilo, oslonite se na sopstvene emocije. Društvene mreže mogu se pretvoriti u izvor inspiracije, način da pronađete istomišljenike ili upoznate sebe.

Ne verujte svemu što vidite. Fotografija ne znači stvarnost, posebno uz propratno obrađivanje. Prošarajte sadržaj koji konzumirate: što više raznolikosti, to je iskustvo manje traumatično.

DA LI NOVA OPCIJA SAKRIVANJA LAJKOVA KOJU INSTAGRAM NUDI SUŠTINSKI POMAŽE?

Možda. Onemogućavanje prikazivanja lajkova definitivno je jedan pomak kada je u pitanju zdravo konzumiranje društvenih mreža. Ako ne postoji skala ocenjivanja u obliku lajkova, možete se koncentrisati na suštinu. Ovo će posebno pomoći onima kojima je važno da dele nešto značajno i iskreno, dok lajkovi samo pomeraju fokus sa unutrašnjeg na spoljašnje i izazivaju frustraciju.

Mislim da će ovo uspeti samo ako postigne široku primenu - tada će ljudi imati novi pristup društvenim mrežama: fokusiraćemo se na svoja osećanja, a ne na broj lajkova.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...