Za to što nam je život danas mnogo lakši nego što je nekada bio na mnogim poljima, možemo da zahvalimo nežnijem polu!
Da li ste znali da su sledeće stvari izmislile žene?
Kompjutersko programiranje
Ćerku pesnika Lorda Bajrona, Adu Lavlejs, rođenu 1815. godine, majke je ohrabrivala da se bavi matematikom. Kada je imala 17 godina, sarađivala je sa Čarlsom Bebidžem, koji se danas naziva ocem računarstva. Ada je prevodila francuski članak za svog mentora, a tom prilikom je dodala sopstvene beleške, pa je tekst na kraju bio tri puta duži od orginala. Njen rad na temu kako isprogramirati kompjuter (tada, naravno, još nisu ni postojali), i kako koristiti slova i brojeve u ovim operacijama objavljen je 1843. godine.
Brisači
Amerikanka Meri Anderson iz Alabame putovala je u Njujork i bilo joj je jezivo da gleda kako ljudi voze sa glavom izbačenom kroz prozor kako bi videli da voze po snegu i kiši. Tada je napravila prve brisače od drveta i gume, ali su njen izum 1903. godine proglasili nepraktičnim i ometajućim.
Popularnu društvenu igru izmislila je žena po imenu Elizabet Megi tridesetih godina prošlog veka, ali je njenu ideju prisvojio muškarac po imenu Čarls Derou i prodao je kompaniji Braća Parker.
Mašina za pranje posuđa
Ako ste pomislili da je u pitanju bila očajna domaćica kojoj je bilo dosta sudova, pogrešili ste. Džozefina Kokran pripadala je visokom društvu i uglednoj porodici inženjera i pronalazača. Nerviralo ju je što se njeno omiljeno posuđe oštećuje tokom ručnog pranja, pa se zainatila da pronađe lakši i po sudove bezbedniji način. Tako je 1886. godine patentirana prva mašina sa pranje sudova.
Prozirno staklo
Ukoliko na njemu nema posebnog premaza, veoma je teško gledati kroz staklo jer kada se svetlo reflektuje, ono zaslepljujuće blešti. Tanke slojeve napravljene od sapuna koji se premazuju preko stakla pronašla je 1926. godine Ketrin Blodžet, a prozirno staklo je konačno patentirano 1938. godine. Ova dama je takođe izmislila gas masku.
DNK modeli
Iako Džejms Votson i Fransis Krik važe za prve koji su pronašli spiralne strukture DNK, to je zapravo bila žena koja im je prokrčila komplikovan put do tih saznanja. U pitanju je bila biofizičar i kristalograf Rozalind Frenklin, koja je 1952. godine dizajnirala mašinu koja je mogla da pruži dokaze i fotografije DNK modela. Ova mašina danas je poznata kao Fotograf 51. Njen kolega Mauris Vilkins pokazao je fotografije Votsonu i Kriku, pa je njihov rad objavljen 1953. godine. Pet godina kasnije njih dvojica su dobili Nobelovu nagradu za ovaj rad.
Između ostalog, žene su bile te koje su izmislile filtere za kafu, kante za smeće sa pedalom, belilo za papir, jednokratne pelene, smrznutu picu, medicinske špriceve koji se upotrebljavaju jednom rukom, kese sa ravnim dnom, čak i prvi kućni video nadzor...
