Kad bi o mrtvima pisali samo najbolje, istorija bi ličila na slikovnice.
Sten Li je umro 2018. godine, a iako se čini da su ga u većini posthumnih izjava veličali, bilo je i dosta onih koji nisu zaboravili na njegovu negativnu životnu stranu. Doduše, nije da se prljavi veš počeo iznositi tek kada je umro.
Decenijama, zna se manje-više sve - i to kako je Sten Li bio velikan koji je učestvujući u kreaciji naslova i likova kao što su “Ajron Men”, “Crni Panter”, “Fantastična četvorka”, “X-Men”, “Hulk”, “Tor” i “Osvetnici” modelirao ogromne delove istorije popularne kulture 20. i 21. veka, kao i to da je bio težak šef, kradljivac zasluga i megaloman. Pored ličnih mana, optužbi i tužbi, sama činjenica da je stvarao superheroje bila je dovoljna da ga ne podnose svi mrzitelji helanki i plašteva. Kad je 1990-ih indi kultura, predvođena muzikom i filmom, grandžom i Tarantinom, iznedrila i veliku scenu tzv. alternativnih stripova, stvorila se jasna podela na okoreli bljak mejnstrim i inovativni anderground, “komercijalu” i “art”. Jedan Fantagraphics jasno se pozicionirao kao otpor stripovskom establišmentu Marvela i DiSi komiksa.
Izdavačka kuća Fantagraphics u savršeno vreme je 1989. godine, preselila kancelarije iz Los Anđelesa u Sijel. Marvel je bio korporativni gigant, papirnati Majkrisoft, a Sten Li je bio stripovski Bil Gejts. Nekim novim klincima nije značilo puno to što se Sten Li hvalio da je 1960-ih stvorio novo doba superherojske fikcije, pretvarajući superheroje u heroje koji su nešto manje super, a nešto više falične, ljudskie. Šezdesete su bile decenija njihovih roditelja pa su novi indi klinci imali svoje nove heroje. Dejv Bejker, jedan od indi autora, obilazio je stripovske konvencije i prodavao bedževe s parolom “Fuck Stan Lee”. Ne čudi što je najpoznatiji “kontroverzni” intervju s Džekom Kirbijem objavljen 1990. u The Comics Journal, magazinu za strip kritiku, teoriju i novinarstvo upravo u izdanju Fantagraphicsa. “Sten Li i ja nikada nismo sarađivali!”, vikao je Kirbi. Li je tvrdio da su Fantastična četvorka i Tor likovi koje su on i Kirbi stvorili zajedno.
U razgovoru za The Comics Journal, Kirbi je bio jasan u svojoj ogorčenosti: “Sten Li nije kreativan. Mislim da Sten ima kompleks Boga”. Sten Li se decenijama igrao s kompleksom Boga, vladao Marvelovim svemirom i sebe pretvorio u megabrend, sinonim za katalog likova nastalih u kreativnoj kuhinji ogromnog broja kuvara. A onda je 2008. prigrlio i hejtere pa u Japanu kreirao “Ultimo”, mangu za koju je napisao glavnog negativca Rodžera Danstana, čoveka iz budućnosti, stvorioca zlog i dobrog robota, jednog androida koji živi po sedam hrišćanskih smrtnih grehova i drugog koji se vodi načelima šest savršenstava budizma.
Danstan izgleda kao Li, s naočarima i brkovima, a koristi čak i njegov uzvik, kečfrejz “Excelsior!”. Da, Li se toliko stopio sa svojim kreacijama da je stvorio sopstvenu frazu, poput živog lika iz stripa, a onda je prvom prilikom vratio nazad u prirodni habitat, u stripovsku fikciju unutar koje je samog sebe portretisao kao negativca s kompleksom Boga.
Sten Li je bio narcisoidan momak gladan slave i na Marvelova je izdanja uredno stavljao “Stan Lee Presents” pa Kirbi nije bio jedini s kojim se svađao oko autorstva - Stiv Ditko kreator je vizualnog identiteta “Spajdermena”, a ljutilo ga je što je Li to “zaboravljao” da spomene kad bi se hvalio sopstvenom kreacijom Čoveka-pauka. Indi stripovi su bili autorski, a Marvel je bukvalno bio fabrika. “The Marvel Method” upravo je princip kompanijste trake na crtaćem stolu: scenarista piše kostur radnje, crtač je vizualno dovršava, a scenarista puni oblačiće dijalogom. Marvelova metoda - česte zajedničke saradnje pisca i crtača na priči s ciljem uštede i ubrzanja procesa stvaranja - krivac je i za Marvelove ratove, nesporazume oko toga ko je i što, kad i koliko zapravo kreirao, temelj za prepucavanja na liniji Kirbi, Ditko i Li.
Najslavniji su u toj halabuci, ali nisu jedini - Kris Klermont i Džon Bern zajedno su radili na “X-Men”, a onda se žestoko posvađali upravo oko toga ko je i koliko zapravo autor koje priče. Majkl E. Uslan, Lijev prijatelj i producent “Betmenovih” filmskih adaptacija, objasnio je da su rani dani Marvela bili toliko opušteni da je malo ko razmišljao o vrednosti onoga što stvara, a kamoli da će se jednog dana morati da se bori ne samo oko novca, nego i priznanja za autorstvo klasika literature 20. veka. Jednom kad bi stripovi otišli u štampu, kaže Uslan, “niko nije ni pomišljao da bi to nešto moglo da znači. Svoje su radove koristili za odlaganje kafe, da na njima gase cigarete”. Kad su indi klinci devedesetih okrenuli leđa Marvelu, kompanija 1995. proglašava bankrot i zamalo zauvek zatvara vrata. Sten Li navodno nije bio previše pod stresom oko skorog gubitka Marvela, jer je više vremena proveo pokušavajući profitirati iz nastalog poslovnog haosa, a ne spašavajući firmu. Sten Li možda i jeste bio karakterno “pohlepan”, ali ipak nije bio preterano uspešan biznismen. Kad je Dizni 2009. kupio Marvel za četiri milijarde dolara, Sten Li nije kupovao novu kuću i slavio gradeći garažu za novi Lamborgini. Ostao je da radi za istu platu, kao stalni zaposleni korporacije, bez autorskog udela u Marvelovim filmskim i TV životima. Li nikad nije zadržao prava na svoje priče. Marvel je bio punopravni vlasnik svega pa iako je Li možda i bio Marvel za fanove - to nije važilo i za sudsku papirologiju.
Ono što kod Lija zovu pohlepom, verovatno je samo tipični odjek traume preživljavanja iz mladosti. Jedno od najranijih uspomena iz detinjstva su svađe njegovih roditelja oko nestašice novca i muke oko plaćanja stanarine. Kao tinejdžer, Sten Li je trčao na sve strane kako bi si osigurao prihode: prodavao je novine, radio u kancelariji proizvođača pantalona, dostavljao sendviče i sepao ulaznice na Brodveju. Otac je bio krojač i jedva je nalazio klijente tokom Velike depresije. Porodica se s Menhetna preselila u Bronks, u stančić na trećem sprati, s pogledom na cigle susedne zgrade. Sten Li se tad još zvao Stenli Martin Liber, ime s kojim se rodio 1922. u Njujorku, u porodici jevrejskih imigranata iz Rumunije. Li je u Bronksu završio i srednju školu, kad je čvrsto odlučio da postane pisac. Nije znao da crta i primarno ga je zanimala književnost, ali kako je bio svestan da će ipak morati da pričeka dok se ne obogati kao novi Mark Tven i F. Skot Fitcdžerald, literarni talenat unovčio je pisanjem čitulja i PR-a za Nacionalni centar za tuberkulozu.
žKonačno, 1939. preko ujaka dobija posao kod izdavača Martina Gudmana, asistirajući za nadnicu od osam dolara po satu u njegovoj novoj kompaniji Timely Comics, pokrenutoj za eksploataciju rastućeg tržišta “crtanih romana”. Gudman je bio izdavač posvećen svim vrućim trendovima s kioska - posao je podigao na pulp magazinu Western Supernovel Magazine, 1933. godine, a od tada je objavljivao avanturističku i detektivsku fikciju, misterije i sportske časopise. Konačno, 1939. portfoliju pridodaje i svoj prvi magazin za strip. Timely izdaje Marvel Comics #1, zajedno s prvim pojavljivanjima likova kao što su Human Torch i Sub-Mariner, a koji se na danas legendarnoj naslovnici usred okeana mlati s nacistima. Li se, makar i kao pomoćnik za malu nadnicu, tako sasvim slučajno našao usred jedne velike priče, na početku njene veličanstvene istorije. I ostaće njen deo sledećih 75 godina. Nakon što je dve godine kuvao kafu i brisao olovku s tuširanih stranica, Li je konačno dobio priliku da piše. 1941. godine s “Captain America Foils the Traitor’s Revenge”, ne samo da je objavio svoj prvi strip, nego je prestao da bude Stenli Liber pa odjednom i zauvek postao Sten Li.
Sten Li je tada pisao za honorar od jednog dolara po stranici stripa. Stenli Martin Liber je čuvao za budućnost, kao ime i prezime kojim će jednog dana, sanjario je, prodavati svoj veliki roman - nije želeo da mu rad u strip industriji ocrni ugled tokom uspona piramidom velikih američkih romanopisaca, jer to su ipak bili “samo stripovi”, tada još roba sa šund police, a ne “deveta umetnost”.
Proizvodio je priče kao automat pa je koristio i druge pseudonime, poput S. T. Enli i Nil Nats, stvarajući privid da za Timely radi čitav red scenarista. Ali Li je bio jedan, iako je vredio kao čitava armija i zato se bahatio čim je mogao. A mogao je onda kad su, uveliko zahvaljujući i njegovim vizijama, zaradili dovoljno da Timely presele u Empajer Stejt Bilding pa tamo Stena Lija imenuju urednikom Marvela. Jedno je vreme imao čak tri sekretarice, koje su sedele tako da ih vidi cela firma. On im je simultano diktirao priče, kao performer u euforiji kreativnog zanosa. “Bio sam nekako drzak i pun sebe”, iskreno se decenijama kasnije prisećao Li, citiran u knjiškoj biografiji “Marvel i ostala čudesa”, nedavno objavljenoj i na našem jeziku. “Mislim da sam uživao u tome. Ali onda sam rekao sebi: ‘Šta to dođavola radiš? Praviš se važan. Da si neko drugi, mrzeo bih te’. I tad sam prestao.”
Postoje i oni koji tvrde da nije - prestao, ali istina jest da je Li imao dovoljno razloga da se pravi važan. Bio je na kormilu genijalaca koji su gradili kolektivnu svest posleratne Amerike, pa tako i jednu veliku novu kulturnu ekonomiju. Možda u početku i nisu imali previše umetničkih aspiracija i ambicija - možda većina onoga što su napravili i jeste bezvredna gomila masovnog kiča, konfekcijska noćna mora indi klinaca iz devedesetih, ali izdanja koja su koristili kao podmetače za čaše danas dosežu i do milion dolara za dobro očuvani rani original. Marvelovi superheroji u pola veka postojanja i razvoja postali su vitalnim organom zdravog tela globalne pop-kulture, zajednička, kolektivna maštarija koju su upoređivali sa svime - od starogrčke mitologije do francuskog Novog talasa. Sten Li nije bio Godar, pre Lukas i Spilberg, ali orkestrirao je narativnim i karakternim inovacijama s kojima je Marvel 1960-ih postao “više kul” od tadašnjeg stripovskog konglomerata DC Comics. Baš kao što je 1990-ih Fantagraphics bio alternativa Marvelu i DC-ju, Marvel je tri decenije ranije na neki način bio i polualternativa Disiju, a ne samo superherojska konkurencija- više brat koji bolje jaše trendove, nego kao stripovski Pepsi jednoj Koka-Koli. Sten Li je bio inovator superherojske akcije i drame, ali i novog poslovnog modela izgrađenog oko njih. Njegov odnos s čitateljima bukvalno je preteča modernog fandoma - među prvima je prepoznao emocionalnu i ekonomsku snagu stvaranja zajednice, inteligentno pretvarajući redakciju u neku vrstu rijaliti šoua, objavljujući vesti o pojedinim zaposlenima i njihovim kreativnim planovima, rušeći zid između izdavača i čitaoca. Čitaoci nisu bili samo pasivna publika - postali su “deo ekipe”, a od 1964. dobili priliku da se osećaju još više kao insajderi, članstvom u M.M.M.S.-u, zvaaničnom fan klubu Merry Marvel Marching Society. Za samo jedan dolar fanovi su kupovali pripadnost neobičnom komik-buk klabu, u kojem su stvaraoci i konzumenti egzistirali poput naizgled skladne i međuzavisne porodice. Sten Li bio je otac, scenarista, art-direktor i urednik većine najpoznatijih Marvelovih serijala, čovek koji je predanim radom i po cenu razaranja sklada Marvelove familije izgradio status ikone. Ne čudi da su ga u kasnijim godinama života najviše zabavljale kameo uloge, gostovanja u filmovima kroz koje bi prošetao kao Sten Li.
Postoji razlog zašto Marvelovi filmovi nose njegovo ime pod titulom “izvršnog producenta”, iako se prepoznatljivi brk time nije preterano omastio - Sten Li je uspeo da postane simbol “izvornosti”, iskonskim strip fanaticima potreban pečat, žig odobravanja od oca lično. Strip fanatici nisu blagonakloni prema previše filmskih adaptacija svojih idola, ali u slučaju kad ih potpisuje Marvel, a blagoslovi Sten Li, projekti poput “Osvetnika” automatski dobijaju potreban kredibilitet - baš kao i desetine drugih filmova i serija nastalih u fenomenu zvanom Marvel Cinematic Universe. Samo Marvelovi filmovi zajedno su zaradili oko 22 milijarde dolara, što je više nego dvostruko od prodaje bioskopskih ulaznica svih naslova iz franšize “Ratova zvezda”. Nije uopšte čudno to što se “Osvetnici” tretiraju kao “Ratovi zvezda” za milenijalce.
Sten Li se možda i nije preterano obogatio od Marvelovih blokbastera, ali je povratkom Marvel manije u novom milenijumu, makar i kroz Hoivud, još malo nabildovao nasleđe, uglancao kožnu fotelju u klubu legendi. Naravno, nije otišao baš potpuno praznih džepova. Kad je pre dvadesetak godina uspeh igranih “X-Mena” i “Spajdermena” pokazao koliko je moćno to nasleđe, Li je 2002. odveo Marvel na sud i tražio svoj komad od prvog talasa kino fenomena. Nisu mu priznali postotak jer je sve svoje likove stvorio kao zaposleni na plati, ali su se 2005. nagodili pa izbegli dalje natezanje svotom od sedam nula. To mu je svakako prijalo u poslednjim godinama života, kad je prisećanjem na sve što je postigao mogao amortizirati udare mnogih pravnih i zdravstvenih problema. Nagomilali su se baš onda kad se činilo da bi vredilo uživati u zasluženoj penziji. Ali Sten Li nije rođen da bude tihi penzioner. Prvo ga je 2015. bivši asistent tužio za “teško mentalno zlostavljanje”, a sudski zapisnik otkriva da ga je Li na dnevnoj bazi častio uvredama kao što su “jebeni idiot”, “retardirani seronja” i “ti si moja kučka”. Početkom 2018. Li je sve teže mogao samostalno da se kreće. Starost se pokazala nemilosrdnom pa je unajmio usluge kompanije za pomoć starijim osobama. Ali ni to nije prošlo bez skandala - vlasnik kompanije požalio se medijima: “Sten je seksualno zlostavljao sve medicinske sestre koje su bile u kući!”.
U aprilu iste godine posetioci Silicon Valley Comic Cona došetao je do glavne zvezde konvencije s upaljenom kamerom na mobilnom telefonu, ali je umesto nasmešenog i lucidnog kralja Marvela snimio 95-godišnjeg starca koji nije u stanju da potpiše svoje ime na komadu papira.
Sten Li je usred svega toga preminuo. Umro je u decembru 2018. od komplikacija upale puća. Samo godinu dana ranije, takođe u 95. godini, umrla je i njegova supruga Džoan, s kojom je proveo 69 godina zajedničkog života. Marvel je nastavio da živi, a dok se svako malo neko pita šta je zaključak, da li je onda Sten Li zapravo dobar ili loš tip, žrtva koju su od prvih dana pa do smrti iskorišćavali oni finansijski pismeniji od njega ili negativac koji je karmički platio za svoju bahatost i egomaniju, odgovori ostaju nebitni, jer su jasni i pre nego što se pitanja uopšte postave.
Sten Li bio je i nakon smrti ostao i Stenli Martin Liber i Rodžer Danstan iz japanske mange, heroj i antiheroj, uvek i samo ljudski.
