Iako je najpoznatija po svojim romanima, posebno po romanu "Gospođa Dolovej" (1925.) i "Svetioniku" (1927.), Virdžinija je napisala niz eseja o teoriji umetnosti, istoriji književnosti i feminizmu.
Otac Virdžinije Vulf, ser Lesli Stiven, bio je čuveni profesor s Oksforda, istoričar i autor, a njena majka Džulija medicinska sestra koja je posedovala veliku lepotu i ugled.
Kao devojčica s devet godina Virdžinija pokreće porodične novine, Hajd Park Gejt Njuz, u kojima je dokumentovala duhovite anegdote svoje porodice. Dok su njena braća školovana na Kembridžu, Virdžinija je sa sestrom Vanesom obrazovana kod kuće što je smatrala velikom nepravdom.
Iscenirano samoubistvo: Poslednji snimak Merilin Monro ugledao svetlost dana! (VIDEO)
Međutim, rane traume uništile su njeno bezbrižno detinjstvo i obeležile je zauvek. Kako je napisala u svojim memoarima. Virdžinija i njena sestra Vanesa bile su žrtve seksualnog zlostavljanja od strane svoje polubraće.
Takav nezdravi odnos učinio ju je nezainteresovanom za intimne odnose, a rani odlazak majke koja je preminula zbog reumatske groznice, gubitak polusestre, brata i oca samo su neke od niza tragedija s kojima je morala da se suoči mlada Virdžinija.
Teški udarci koji su je snašli ostavili su traga na njenu psihu i zasigurno bili povod za niz nervnih slomova zbog kojih je bila nekoliko puta hospitalizovana. Tokom svoje karijere Virdžinija je redovno predavala na fakultetima i Univerzitetima, a do sredine četrdesetih, utemeljila se kao intelektualac, inovativan i uticajan pisac i pionir feminizma. Osim saradnje s poznatim umetnicima i piscima tog vremena odlučila je da ih okupiti u Blumsberi grupi koja je zastupala filozofske ideje o vrednosti ljubavi i lepote kao najvažnije stvari u životu.
LJUBAV I LEPOTA KAO NAJVAŽNIJE VREDNOSTI U ŽIVOTU Iako je imala mnogo udvarača Virdžinija se udaje u svojoj 30. godini, za pisca i društvenoga aktivista Leonarda Vulfa s kojima osniva Hogart Pres, nezavisnu aukcijsku kuću koja je objavljivala njihova dela, kao i dela drugih pisaca. Njihov brak trajao je 26 godina, a osim razumevanja i brige koju joj je pružao njen muž nedostajalo joj je najvažnije, ljubavi. Kako bi ispunila prazninu Virdžinija ljubav traži u krugu svojih prijatelja, a kasnije u ženskim prijateljstvima.
Nakon njena prvenca slede "Noć i dan", "Jakovljeva soba", "Gospođa Dolovej", "Svetionik", "Talasi", kao i zbirke eseja i književnih kritika "Sopstvena soba" i "Tri gvineje".
U feminističkom eseju "Sopstvena soba" temeljenom na predavanjima koje je održavala na fakultetu za devojke navodi da "žena mora da ima sopstveni novac i sobu ako želi da piše fikciju”. Veliki deo svog života Virdžinija Vulf posvetila je razmatranju položaja žene u viktorijanskom društvu. U njenim romanima žene su pripadnice srednjeg i višeg društvenog sloja, koje iako žive u harmoničnim odnosima-braku, zapravo su duboko neispunjene i usamljene zbog toga što im je dodeljena društvena uloga.
Prokletstvo porodice Hemingvej: Patili od teških bolesti, 5 članova izvršilo samoubistvo! (FOTO)
Njeno krhko psihičko stanje, depresija i početak Drugog svetskog rata na kraju su je dovele do samoubistva.
Jednog aprilskog jutra napisala je oproštajno pismo svom mužu u kojem je navela „Ne mislim da su dvoje ljudi mogli biti srećniji nego što smo to bili mi“.
Virdžinija Vulf napunila je džepove svog kaputa kamenjem i skočila u reku, tada je imala 59 godina.
