Pored velikih naučnih dostignuća, život Marije Kiri su obeležili lepi trenuci na privatnom planu. U braku sa Pjerom Kirijem dobila je dve ćerke, a imajući u vidu činjenicu da je ćerka Irene podelila Nobelovu nagradu sa suprugom Federikom Žolijem, možemo reći da je stvorila pravu naučnu dinastiju.
Fatalna žena zbog koje je kralj učinio nezamislivo: Skandal na britanskom dvoru! (FOTO)
Avantura udovice i oženjenog profesora
Strast prema nauci bila je jednako jaka kao i ona koju je harizmatična hemičarka gajila prema muškarcima. Samo četiri godine posle nesreće u kojoj je stradao suprug Pjer 1906, četrdesettrogodišnja udovica je započela strasnu romansu sa pet godina mlađim profesorom Polom Lanževinom.
Ljubavnici su se tajno sastajali u iznajmljenom pansionu koji se nalazio nedaleko od Sorbone gde su se oboje predavali. Romansa je opstajala u nemogućim uslovima, jer je Lanževin bio oženjen čovek i otac četvoro dece.
Pomoću ovih citata pobedićete u svakoj raspravi: Među mojim omiljenim muškarcima su psi i konji!
Polovu privrženost prema Mariji prva je otkrila njegova supruga, a njihove tajne prepiske predala je novinaru Gustavu Teriju. Štampa je na sva zvona obznanila detalje njihove veze koji su danima potresali parisku javnost.
Marija Kiri je u njima nekoliko puta pozivala Pola da se razvede, ali je francuski naučnik ipak odlagao odluku. Emotivna privrženost bila je ojačana zajedničkim naučnim radom koji je njihovu vezu izdigao iznad nivoa banalne erotske avanture.
Ipak, čak i u trenucima najveće sreće, Lanževin nije odustao od porodične idile. Svoje četvrto dete dobio je tek nekoliko meseci pošto je započeo romansu sa madam Kiri, piše Indipendent.
Prljava borba za mesto u Francuskoj akademiji nauka
Afera sa Lanževinom dogodila se 1910. godine, kada je madam Kiri konkurisala za članstvo u Francuskoj akademiji nauka. Njen glavni takmac bio je fizičar Edvard Branli koji je dao veliki doprinos razvoju bežične telegrafije. Branli je u svojoj borbi imao podršku konzervativnih katoličkih krugova kojima je skandal Marije i Pola došao kao "kec na deset". Duel dvoje naučnika je podelio čitavu francusku javnost, a pratile su ga neproverene glasine desničara koji su na svaki mogući način želeli da diskredituju Kiri.
Mnogo se govorilo i o njenom jevrejskom poreklu kao i o činjenici da je Marija Kiri bila ateistikinja. Protivnici naučnice su čak tvrdili da je veza sa Lanževinom trajala i za vreme Pjerovog života, te da je suprug Marije Kiri ustvari počinio samoubistvo.
Veliki napori na otkrivanju radijuma i definisanju koncepta radioaktivnosti zamalo su postali obesmišljeni napadima pariske štampe kojoj je sve bilo bitnije osim naučnicine genijalnosti. Najradikalniji protivnici su govorili da je njen prijem u Akademiju nauka uvreda za Francusku.
Na kraju je Branli pobedio sa većinom od dva glasa. Ako je i bila povređena, Marija ovo nije pokazala već se upustila u još žešći rad i još rizičnija istraživanja.
Dok je u Parizu gubila bitku protiv nekoliko neprijatelja, iz Stokholma je 1910. godine stigla vest da je Nobelova nagrada kovertirana na ime madam Kiri. Kraljevska akademija je čak pokušala da odvrati dobitnicu od dolaska u Švedsku, jer bi rukovanje "preljubnice" sa švedskim kraljem bio "nedostojni čin".
To je žestoko naljutilo Pola Lanževina, pa je izazvao na dvoboj novinara koji je pisma objavio. Sukob sa Terijem je okončan bez žrtava, a Marija je 1911. godine dobila drugog Nobela i tako postala prva žena kojoj je to uspelo.
