Kolin Keli Aleksander je imala 38 godina, nedavno se udala i zatrudnela, kada ju je u oktobru 2011. pregazio teretni kamion. Njen medicinski karton pokazuje da je već 2007. bila podvrgnuta operaciji mozga i godinama se borila s lupusom. Ali ništa od toga nije je pripremilo za bitku koja je počela jednog svežeg poslepodneva u Nju Hejvenu u Konektikatu, dok je krenula kući s posla.
Žena je primetila usamljenu devojčicu pored puta: Prizor iza nje je zapanjio! (VIDEO)
Triatlonka Kolin izgubila je toliko krvi da je zvanično umrla dva puta - jednom na 20 minuta i jednom na 10 minuta - a zatim "još nekoliko puta" u 48 sati nakon nesreće. U bolnici te noći, njen muž Šon, uveren da je Kolin samo slomila nogu, često je šetao između dve čekaonice, obične i one gde ljudima govore da su njihovi voljeni upravo preminuli, dok su se lekari borili za život njegove supruge. Kad su lekari uspeli da je stabilizuju, stavili su je u indukovanu komu.
Iako to niko nije očekivao, Kolin je uspela da se potpuno oporavi i opet uživa u trčanju. Nedavno je napisala i knjigu o svom iskustvu napornog oporavka.
Osetila sam svaki rez, nedostajalo mi je vazduha: Jeziva buđenja tokom operacija!
"Bilo je neverovatno katarzično", rekla je Kolin za Daily Mail o pisanju knjige.
"S vremena na vreme mogu biti malo emocionalna", priznala je, govoreći o ponovnom proživljavanju užasa dok je pripremala knjigu.
"Postoje neke stvari koje me pogađaju više od drugih: saznanje da nikad neću moći da imam dete ili sećanje na komu. To su najteži trenuci. Ali što više govorim o tome, to više postaje prilika da se razmišlja o ovoj priči koja je i prilično lepa."
U nastavku pročitajte odlomak iz njene knjige.
"Ljudi imaju pogrešnu ideju o tome šta je medicinski izazvana koma. Misle da to znači da ste potpuno nesvesni, ne možete da vidite, čujete niti da reagujete na bilo koji način. Ali to zapravo nije tako. Nekoliko nedelja nakon traume, osećala sam se kao da sam u noćnoj mori, zarobljena u vlastitom telu. Ponekad sam bila bez svesti, ali drugi put sam bila u nekom stanju koje ne mogu da uporedim ni sa čim - to je bila moja "koma". Nisam mogla da se usredsredim ni na koga i ni na šta, ali sam čula zvukove i osećala sam neke stvari. Bilo je tako vruće sve vreme da sam se osećala kao da mi telo gori. Sve na šta sam mogla da mislim bilo je koliko sam htela čašu vode. Počela sam da imam halucinacije o ležanju u bazenu vode. Povremeno bih čula poznati glas, i to je donelo neku dozu utehe. Kad god je Šon ušao u sobu, pozivao me je: "Hej, dušo, ovde sam." Znam to samo zato što mi je pričao, ne zato što se zapravo sećam toga.
Kako preminuli provode prve minute nakon smrti: Novi podaci će vas zapanjiti!
Govore mi da sam otvarala oči i gledala okolo, ali kao da sam gledala kroz njega. (Da, možete da otvorite oči čak i u medicinskoj komi.) Moj brat Erin dovezao se s Floride sav besan kad je dobio vesti, a ja nisam imala pojma. Moji roditelji bi takođe razgovarali sa mnom kad bi došli u posetu, ali i onda bih samo posmatrala sobu.
Nisam mogla da shvatim ko su ljudi u prostoriji sa mnom, ali bila sam svesna da su mi poznati. Moj nivo straha bi se povećao ili smanjio prema onome ko je bio u sobi. Uživala sam kada bi me neko držao za ruku, pomazio me po glavi ili češljao kosu. To je bio jedini dobar deo. Snovi su bili grozni. Često sam imala noćne more da me neko siluje ili sodomizuje. Nisam imala pojma šta se zapravo događalo u to doba da bi prouzrokovalo te užasne slike, ali sada znam da su došli kad bi medicinsko osoblje menjalo zavoje. Vagina i rektum su mi bili raskomadani. Medicinske sestre bi mi satima svakog dana čistile rane i menjale su zavore.
Iako sam bila jako uznemirena i imala cevčicu za disanje gurnutu niz grlo, krvni pritisak bi mi skočio tokom menjanja zavoja i osoblje je moglo da vidi grimase na mom licu. Tako izgleda medicinski indukovana koma. Ništa ne može u potpunosti da ukloni bol već vas samo nadrogiraju dovoljno da ne umrete zbog šoka."
