Bilo je to pre tridesetak godina. Žena je otišla u bolnicu na operaciju karcinoma. Operacija je uspela, celi karcinom je odstranjen, ali nekoliko dana kasnije osetila je da nešto nije u redu. Vratila se hirurgu koji ju je uveravao da je karcinom nestao. Konsultovala se i sa psihijatrom koji joj je dao tablete protiv depresije. Ništa nije pomoglo - ona je bila sigurna da će umreti. I još jednom je posetila svog hirurga koji joj je ponovio da je sve u redu, ali u jednom trenutku sasvim iznenada mu je rekla:
"Crna stvar! Niste izvadili crnu stvar!"
Hirurg je ostao u šoku. Setio se da je tokom operacije pričao kolegi da se u kupatilu ne može rešiti buđi. Žena koja je sedela pred njim imala je karcinom u abdomenu, pa je tokom operacije bila u totalnoj anesteziji i nije mogla, ili bolje rečeno, nije trebalo da čuje taj razgovor. Ali kad joj je hirurg objasnio o čemu je reč, njena teskoba je nestala. To je priča koju je autorki knjige "Anestezija - dar zaborava i misterija svesti" ispričao američki psiholog Henri Benet.
Kejt Kol-Adams je u svojoj knjizi objavila i mnoge druge slične priče koje su joj ispričali i anesteziolozi. Zaključak je - ljudi, čak i ako su u totalnoj anesteziji, mogu da čuju sve što se oko njih događa, a to što čuju može da deluje na njihovu svest iako ne mogu da se sete šta su zapravo čuli. Slična je i priča jedne pacijentkinje koja je nakon histerektomije počela da pati od nesanice. Podvrgla se hipnozi i tek tad se setila da je jedan od anesteziologa tokom operacije komentarisao da "spava snom mrtvaka".
Osetila sam svaki rez, nedostajalo mi je vazduha: Jeziva buđenja tokom operacija!
Druga pacijentkinja je nakon manje operacije počela intenzivno da razmišlja o samoubistvu. Setila se da je, dok je bila na stolu, njen hirurg komentarisao:
"Baš je debela!"
U devedesetim godinama nemački naučnici su stavili ljudima koji su išli na operaciju srca, slušalice i pustili skraćenu verziju "Robinzona Krusoa". Niko od pacijenata nakon operacije nije imao pojma da su slušali priču, ali kad su ih pitali na što ih asocira reč "petak" mnogi su spomenuli upravo priču o Robinzonu Krusou i njegovom slugi Petku. Godine 1985. psiholog Benet je zamolio pacijente koji su išli na operaciju kamena u žuči ili kičme da tokom operacije nose slušalice. Kontrolna grupa slušala je zvuk iz operacione sale, a drugi su slušali Beneta koji im je govorio:
"Kad dođem kod vas na razgovor, povući ćete se za uvo. Kad se nakon operacije susreo sa svim učesnicima eksperimenta, oni koji su slušali njegov glas tri puta češće su dodirivali svoje uši od onih koji su slušali zvukove iz operacione sale.
Šta se s vama dešava dok spavate tokom operacije: Anesteziolog otkriva sve detalje!
Tri faze anestezije
Anesteziolozi govore da pacijenti prolaze kroz "područje anestezije" iz "područja dezorijentacije", preko "područja delirijuma" do "hirurškog područja", a za to vreme oni prate naše moždane talase koji titraju prema pravilima anestetičkog koktela, kako bi bili sigurni da nismo dobili ni previše ni premalo anestezije. Tipični koktel sadrži sredstvo protiv bolova i paralitik - koji sprečava grčenje mišića usled rezanja tkiva skalpelom. Paralitici su zapravo sredstva koja su koristili južnoamerički domoroci u borbama protiv evropskih osvajača. Stavljali bi ga na vrh strele kako bi neprijatelji obamrli, a mešali su ih s hipnoticima kako bi ih uspavali.
Autorka Kol-Adams koja je patila od skolioze, napisala je knjigu o uticaju anestezije i proučila je do detalja, te opisala u svojoj knjizi. Razgovarala je i s jednim anesteziologom koji kaže:
"Anesteziju dajemo zato jer dobro znamo da je kontrolišemo, ali u stvarnom filozofskom i fiziološkom smislu ne znamo zapravo kako ona funkcioniše. Zapravo niko ne može da objasni zašto smo svesni, pa onda ne znamo ni zašto smo nesvesni. Ako ne znate zašto izlazi sunce, ne možete znati ni zašto zalazi. U jednoj studiji tokom 1993. godine, britanski anesteziolog Ijan Rasel obmotao je elastičnom trakom desnu podlakticu 32 žene koje su morale da idu na veći ginekološki zahvat. Nakon što im je pred operaciju dao anesteziju i uspavao ih midazolamom koji je kombinovao sredstvom za ublažavanje bola i za relaksaciju mišića, zatezanjem elastične trake na ruci sprečio je da kroz krvotok anestezija uđe i u njihovu podlakticu.
Umesto lekova pacijentima dali obične bombone: Lekari svedoci čudesnog oporavka bolesnika!
Tokom operacije kroz slušalice se poimence obratio svakoj pacijentkinji i rekao joj da ako ga čuje, neka zatvori i otvori prste desne ruke. Ako bi žena reagovala, Rasel bi podigao slušalicu i zamolio je da stisne prste. Ako bi stisnula prste, rekao bi joj da to opet uradi ako oseća bol. Od 32 testirane žene, 23 su stisnule ruku i pokazale mu da ga čuju. Zatim je njih 20 ponovo stisnulo ruku da bi pokazalo da osećaju bol. Iako je Rasel trebalo da testira šezdeset pacijenata, bio je toliko zaprepašćen rezultatima da je testiranje prekinuo pre planiranog termina. Uzima kao mogućnost da su žene bile svesne i patile od bolova tokom operacije. U tom slučaju "opšta anestezija" mogla bi da se okarakteriše kao "opšta amnezija", tim pre jer se nijedna pacijentkinja nije sećala da joj je Rasel govorio da stisne i otvori ruku.
Rasel tvrdi da je i u ovom eksperimentu koristio tačno onoliko anestetika koliko i inače koristi u svom svakodnevnom poslu. Moguće je da su pacijenti bili samo delimično svesni - tek toliko da bi stisnuli ruku, ali nisu bili dovoljno svesni da se sete svog imena ili bilo kakvog detalja iz života.
Sećanje na bol
Danijel Denet, filozof koji se bavi svesnošću, tvrdi da svest nije binarni, nego gradirani sistem. Moguće je da je tokom anestezije postojala neka vrsta svesnosti i da su pacijenti bili svesni sebe. Ali isto tako navodi primer pacijenata koji se podvrgavaju kolonoskopiji pod lokalnom anestezijom.
"Toekom takvog zahvata oni komuniciraju sa svojim lekarom, ali ne znaju ništa o samom pregledu i postupku. Nemaju o njemu nikakvo sećanje jer nisu osetili nikakav bol. Pa računa li se onda u tom slučaju kad nema nikakvog bola? Da li se to uopšte i dogodilo? Zato možda nema ništa lošeg u nekoj vrsti svesnosti tokom operacije."
Kol-Adams dalje navodi slučaj istraživanja 2000. godine u Švedskoj, kad je u dve njihove bolnice istraživanju podvrgnuto više od 12.000 pacijenata. Među njima bilo je njih 18 za koje se može reći da su zapravo bili budni.
Svakog pacijenta ispitali su o proživljenim iskustvima u različito vreme - najpre odmah nakon operacije, a zatim u različitim intervalima. Neki su se odmah sećali svojih iskustava, drugi su se setili nekih iskustava nakon nedelju-dve dana, a jedan se svega setio do u detalja nakon 24 dana.
"Verujemo da je anestezija poput sna, ali pre bismo mogli reći da je to postupak kojim se naš um razgradi, pa zatim ponovo sastavi", tvrdi Kol-Adams.
Američki anesteziolog Džordž Mašaur upoređuje nesvesni um pod anestezijom s koncertnom dvoranom u kojoj orkestar svira iako nema dirigenta.
"Nesvesnost nije tamna morska dubina u kojoj nema ničega. Ona je aktivna i dinamična. Sistemi u mozgu i dalje rade, ali nisu sinhronizirani. Možda baš zbog toga što ljudski um reaguje na različite načine svako prolazi kroz anesteziju s različitim iskustvom.
Anesteziolog u Melburnu podseća na pacijenta koji se zatekao budan tokom operacije bajpasa. Iako je čovek imao otvoren grudni koš bio je iznenađen, ali nije osetio nikakav bol.
"On je i inače kao osoba bio prilično ležerne naravi", prisetio se anesteziolog.
Srećna pacijentkinja
Drugi lekar prisetio se bolesnice koja se probudila nakon operacije izuzetno srećna. Kad su je pitali zašto je tako srećna rekla je:
"Nećete verovati, ali doživela sam polusatni orgazam!"
Nije svako tako srećan. Kol-Adams navela je iskustvo Australijanke Rejčel Benmejor, koja se porodila carskim rezom. Bila je svega svesna i osećala je bol, ali je bila paralizovana pa nije mogla da reaguje.
"Osetila sam jak bol kao da preko mog abdomena prelazi kamion napred-nazad." Inače, kad se otvori abdomen unutrašnji organi u dodiru sa vazduhom osećaju se kao pod velikim pritiskom.
10 tajni medicinskih sestara: Ove stvari vam nikada neće priznati!
Osetila je da ne može da diše, ali je to umesto nje radio aparat. Tek kad je čula lekare koji su njenom suprugu rekli da je dobio lepu devojčicu, shvatila je da je bila budna tokom cele operacije. Setila se da se u toj agoniji tokom operacije odjednom našla u knjižari, u kojoj je čula glas koji joj je izgovorio nekoliko poruka.
Prvo: "Život je dah". Drugo: "Sve je važno, a ništa nije važno". Treće: "Kad ljudi prolaze kroz bol, nalaze istinu." Četvrta poruka imala je vezu s njenim mužem, ali nije htela da kaže autorki knjige o čemu je reč. Na kraju, glas joj je rekao "da je životna svrha ljudskog bića da produžava vrstu. Glavni zadatak nas kao ljudskih bića je da imamo decu.
Ovakva iskustva danas su nemoguća jer su se anestetici umnogome unapredili.
"Deaktivirajući moćne mišiće torza, na primer, poboljšani lekovi za paralizu dali su hirurzima siguran pristup grudnom košu i abdomenu što omogućuje nove i zahtevnije operacije koje ljudima spašavaju živote. Ironično, ali usavršavanje anestetika zapravo zatvara vrata proučavanju ljudskog uma i svesnosti tokom anestezije", piše Newyorker.
