Stanko iz Leksovca oživeo je na svojoj sahrani 25 sati nakon smrti: "Video sam pakao i raj, a Bog mi je rekao da svima prenesem ovo"

Stankova životna priča počinje u siromaštvu, obeležena teškim radom, porodičnim iskušenjima i verom kojoj je, kako kaže, ostao privržen još od najranijeg detinjstva. Ipak, događaj koji mu je, prema njegovom svedočenju, zauvek promenio život dogodio se 22. novembra 1989. godine, kada je doživeo iskustvo za koje veruje da ga je odvelo izvan granica ovozemaljskog života.

Detinjstvo u siromaštvu i vera koja ga je pratila odmalena

Stanko je odrastao u skromnim uslovima. Njegov otac obavljao je najteže poslove kako bi prehranio porodicu, dok je majka nadničila gde god je mogla da pronađe posao. Prva četiri razreda završio je u seoskoj školi, a potom je školovanje nastavio u Vučju, do kog je svakodnevno pešačio i po deset kilometara, čak i tokom snežnih dana i oštrih zima.

Uprkos teškom detinjstvu, uspeo je da završi Srednju hemijsku školu i zaposli se u leskovačkoj fabrici lekova "Zdravlje". Njegov trud i upornost doneli su mu i Titovu stipendiju, zahvaljujući kojoj je otišao u Novi Sad na vatrogasnu obuku.

Posebno mesto u njegovom životu, kako je ispričao, oduvek je imala vera. Majka ga je još kao dečaka vodila u crkvu i učila ga hrišćanskim vrednostima, uprkos tome što porodica često nije imala dovoljno ni za osnovne životne potrebe.

– S majkom sam odmalena odlazio u crkvu, vodila je i mene i brata i držala nas odmalena u hrišćanstvu, da se držimo božjih zapovesti, da ne lažemo, da ne krademo, bez obzira što smo imali teškoća jer nismo imali ni da se prehranimo, priča Stanko u suzama sećajući se koliko su bili siromašni, toliko da je pisao i crtao, a voleo je da crta, na hartiji od džakova koju mu je majka davala kad potroši brašno.

Kaže da ga je majka prvi put odvela u crkvu kada je imao pet godina. Tada se, kako je ispričao, uplašio crkve i ikona, ali je uprkos strahu poželeo da ponovo ode.

"Mi mislimo da ogovaranje nije ništa, a nije tako..."

Govoreći o veri i načinu na koji ljudi treba da se odnose jedni prema drugima, Stanko je posebno izdvojio ogovaranje i osuđivanje drugih. Smatra da ljudi često olako izgovaraju ružne reči, ne razmišljajući o posledicama koje takvo ponašanje može da ima.

"Vidi kakav je čupav, kakav je ovaj, ne vredi ništa... Ko smo mi da sudimo, mi tako preuzimamo Božji sud a to nije naš posao", kaže Stanko.

Prema njegovim rečima, vera podrazumeva i odgovornost za sopstvene postupke, ali i uzdržavanje od osuđivanja drugih ljudi.

Noć kada je, prema svom svedočenju, ugledao Hrista

Događaj koji opisuje kao prekretnicu u svom životu odigrao se 22. novembra 1989. godine, u vreme kada je sa porodicom živeo kao podstanar u okolini Leskovca.

– Mi slavimo slavu Aranđelovdan, živeli smo tada kao podstanari nadomak Leskovca jer nam je gazda u gradu dao otkaz, pa žena, ja i starija devojčica nismo imali kud nego tu dok se ne snađemo i nađemo novi stan. Otišli smo u taj stan i žena mi je bila trudna s drugom ćerkom, dva meseca pred porođaj.

Stanko tvrdi da se tokom noći dogodilo nešto što do tada nije mogao ni da zamisli. Prema njegovim rečima, probudio ga je glas koji ga je pozivao da ustane, a kada je otvorio oči, video je neobično snažnu svetlost.

– Tu noć doživeo sam čudo, legli smo rano i u toku noći čujem glas koji me poziva i kaže: Stanko, ustani! A kad sam otvorio oči video sam u sobi svetlost toliko jaku kao da je sto sunca sišlo a bila je noć, video sam i sebe i iz tog svetla se pojavljuje Gospod Isus Hristos... Video sam svoje telo kako leži pored moje žene u krevetu...

Prema njegovom opisu, u tom trenutku imao je utisak da posmatra sopstveno telo dok leži pored supruge. Ono što je usledilo opisuje kao susret sa Isusom Hristom, nakon kog je, kako tvrdi, napustio sobu i krenuo na putovanje koje je doživeo kao prelazak u drugi svet.

"Ja sam tvoj Gospod": Put kroz prizore koje povezuje sa rajem i paklom

Stanko kaže da mu se Hrist obratio i pozvao ga da krene sa njim. Tvrdi da je bio toliko potresen da nije znao šta da očekuje, ali da je istovremeno osećao kako više nema sopstvenu volju.

– Hristos mi onda kaže: Stanko, idemo... Uplašio sam se i rekao mu ko ste vi, kuda idemo, a on je rekao ja sam tvoj Gospod i prošli smo kroz zid, ne kroz vrata nego kroz zid, vidno potresen priča Stanko.

Prema njegovom svedočenju, nakon toga su se kretali lebdeći, bez dodirivanja zemlje. Ispod sebe je video reku koja ga je podsetila na Vlasinu, kao i proplanke koji su ga vratili u sećanja na detinjstvo i vreme kada je čuvao stoku.

– Krenuli smo i ispod dole video sam reku kao moja Vlasina, proplanke što me podsetilo kad sam bio dete govedarčić, čuvao stoku, tu sam ugledao merdevine spuštene od neba do zemlje, njima se penje Gospod, ja za njim, a mene sa strane za ruke i noge hvataju demoni, urliču, vrište, a dole ambis, pakao, demoni se cerekaju, smeju, vatra im izlazi iz očiju i usta, tu sekire, koplja, srpovi, sve čime mogu da me dohvate... Ali Gospod je napravio krst i svi popadaše dole, prošao sam razne kapije a kad smo došli do nebeskog svoda ugledao sam kapiju za raj...

Stanko tvrdi da je tokom tog putovanja prolazio kroz različite kapije, dok nije stigao do mesta koje je doživeo kao ulaz u raj. Tamo je, prema njegovom opisu, video svetitelje, anđele i ljude koje je poznavao iz detinjstva.

– Sve vreme bio sam nag ali kao anđeo, bez pola, a Gospod je nosio beli ogrtač. A napred i pozadi bleštao je krst u koji ne može da se gleda koliko je isijavao svetlost... I onda mi on kaže: Stanko, ovo je Božji raj, razgledaj, video sam Svetog Oca Nikolaja, Svetog arhangela Mihaila, Svetog Đorđa, anđele, i mnoge druge svetitelje čija imena tad nisam ni znao jer sam u to vreme samo pomalo čitao Sveto pismo, drugo nisam ništa znao... Osetio sam mir, video sam ljude koje sam znao iz detinjstva, video sam druga iz osnovne škole koji je poginuo ali nije mi dato bilo da s njim razgovaram i puno mladih dečaka i devojčica na zelenoj travi, među drvećem...

Prema njegovim rečima, prizori koje je video bili su potpuno drugačiji od svega što je poznavao u svakodnevnom životu. Ipak, taj deo iskustva, kako tvrdi, nije bio kraj onoga što mu je pokazano.

– Jesi se nagledao ove lepote, pita me Gospod i kaže: Ovde će biti tvoje mesto mesto, a sad je vreme da ti pokažem nešto drugo, sad ću da te vratim na zemlju kaže on jer je dole jedna devojčica koja mnogo plače.

Šta mu je, prema njegovim rečima, pokazano u paklu

Stanko tvrdi da mu je tokom tog iskustva prikazan i pakao, koji opisuje kao mesto ispunjeno tamom, hladnoćom, neprijatnim mirisima, vatrom i jezivim prizorima. Kaže da je tamo video ljude koje je poznavao i da je pokušavao da razume zašto se nalaze na tom mestu.

Prema njegovom svedočenju, odgovor koji je dobio odnosio se na njihove postupke tokom života.

– Prethodno mu je pokazao pakao za koji kaže da je jedan ambis - smrad, hladnoća, strašno i tamo vidim ognjeno jezero s vatrom, sumpor, vidim ljude koje poznajem, jednog je progutala zmija do grudi, a on pokušava da se iščupa neke sam komšije, prijatelje video kako im gori glava, jauk, lelek... Ja pitam Gospode zašto ovi, a on mi kaže: Ti bolje znaš, ti si ih poznavao - lopovi, pijanci, ubice, varalice, prevaranti, oni koji su otimali tuđe, zakidali na meri.

U nastavku priče Stanko navodi da mu je prikazan i Novi Jerusalim, koji opisuje kao neobično mesto sa palatom od stakla i tepisima od zlata, smešteno u prostoru koji nije mogao da odredi ni kao nebo ni kao zemlju.

– Pokazao mi je i Novi Jerusalim s palatom od stakla a kao da nije ni na nebu, ni na zemlji, u oblacima, s tepisima od zlata, tu je bio i podijum i tu sam video puno ljudi koje poznajem i Gospod kaže: Neka dođe moja Slavica, neka dođe moj Stanko...

Prema njegovim rečima, video je i prostorije od stakla, ispred kojih su stajali dečaci obučeni u belo, kao čuvari ulaza.

– Kaže mi idi u ovu prostoriju, a tamo Sveti Jovan Krstitelj kleči i moli se za nekog. Sve prostorije su od stakla, a ispred svake stoji dečak u belom kao čuvar ulaza...

Stanko je ispričao i da je video Bogorodicu, koju opisuje kao živu figuru koja je izašla iz ikone sa Bogomladencem u naručju.

– Stanko kaže da mu je Gospod pokazao i Nebeski Jerusalim gde je video Bogorodicu koja je iz ikone izašla živa sa Bogomladencem u naručju, kleknuo sam, zagrlio joj noge i počeo da plačem a ona me blagosiljala.

"Svima pričaj da Boga ima, kao i raja i pakla"

Stanko tvrdi da mu je Hrist tokom tog iskustva poručio da ljudima govori o postojanju Boga, raja, pakla i zagrobnog života. Kaže i da je dobio 21 lekciju o tome kako treba da živi i ponaša se, te da se trudi da ih se pridržava.

Prema njegovim rečima, poruka koju je dobio bila je povezana i sa povratkom na zemlju, jer je, kako tvrdi, trebalo da pomogne ljudima i bude uz svoju porodicu.

Porodica je već pripremala sahranu, a onda je ćerka primetila pokret

Stanko tvrdi da je od trenutka kada ga je supruga dodirnula i shvatila da mu je telo potpuno hladno, pa do njegovog povratka u život, prošlo 25 sati. Prema njegovoj priči, hitna pomoć je došla kako bi utvrdila smrt, a kasnije je razgovarao i sa patologom koji, kako navodi, nije mogao da objasni šta se dogodilo.

U međuvremenu, porodica je već pripremala sahranu. Grob je bio iskopan, a opelo pri kraju, kada je njegova starija ćerka, koja je tada imala sedam godina, primetila da mu se oči pomeraju.

Stanko kaže da su se ljudi okupljeni na sahrani uplašili i počeli da beže kada su shvatili da pokazuje znake života. Sveštenik koji je služio opelo, međutim, prema njegovom svedočenju, reagovao je drugačije.

– Na pitanje kako su reagovali ljudi koji su mu došli na sahranu, on je rekao da su se naravno uplašili, počeli da beže kad je mrtvac počeo da vaskrsava... U tom trenutku sveštenik koji treba da dovrši opelo kaže: Jesi se predomislio? Stanko kaže da se sveštenik nije uplašio jer mu to nije prvi slučaj da je neko mrtav oživeo, bilo ih je mnogo...

Nakon događaja, kako kaže, ljudi su se šalili na njegov račun i nazivali ga vampirom, ali je njemu trebalo mnogo vremena da se oporavi od onoga što je doživeo.

– Posle su se svi šalili na moj račun da sam vampir, da sam se povampirio... Posle kliničke smrti 40 dana su mi samo suze išle, nisam mogao ni da govorim.

Zašto kaže da je vraćen na zemlju

Stanko tvrdi da mu je tokom iskustva objašnjeno zbog čega se vraća u život. Prema njegovim rečima, razlog je bila devojčica koja je mnogo plakala, a dobio je i poruku da treba da pomaže ljudima kad god i koliko god može.

– Kad me vratio, Gospod mi je rekao da me vraća zbog devojčice koja mnogo plače i da treba da pomažem ljudima u svakom pogledu, gde god mogu i koliko mogu.

Kako je ispričao, nakon ovog događaja nastavio je da se interesuje za duhovne teme i da razgovara sa ljudima koji su, poput njega, tvrdili da su doživeli povratak iz smrti. Navodi da je dva puta bio kod pokojnog patrijarha Pavla, a da je patrijarha Irineja posetio nebrojeno puta.

Stanko kaže i da je do sada upoznao 12 ili 13 ljudi koji su tvrdili da su se vratili iz mrtvih.

Prema njegovim rečima, o svom iskustvu razgovarao je i sa lekarima, među kojima je bio i dr Laslo Puškaš, stručnjak za mozak. Stanko navodi da mu je lekar rekao da je reč o božjoj stvari, jer mozak bez oštećenja može da izdrži najduže od dva do četiri minuta.

Važno je napomenuti da je reč o Stankovom ličnom svedočenju. Njegovi opisi susreta sa Hristom, raja i pakla predstavljaju njegovo tumačenje doživljenog iskustva, a ne medicinski potvrđene činjenice. Klinička smrt i iskustva bliska smrti složene su pojave koje se proučavaju, ali same po sebi ne predstavljaju naučni dokaz postojanja zagrobnog života.