- Gari L. Vimer tvrdi da je posle nesreće napustio telo, susreo Beskonačnu inteligenciju i video budućnost čovečanstva.
- Kaže da je tokom tog iskustva video krize, haos i promene, ali i svet u kojem ljudi rešavaju mnoge sadašnje probleme.
- Poručuje da budućnost možda nije potpuno promenljiva, ali da čovek može da bira stav, percepciju i zahvalnost.
"Početkom 1977. godine počele su da mi se dešavaju čudne stvari. Počeo sam da osećam telepatsku vezu sa drugim ljudima i to me je uplašilo. Jednog dana, šetao sam ulicom i čuo pitanje: 'Da li nam verujete?' Odzvanjalo mi je u glavi, ali nisam ga ja postavio. Kada sam rekao 'da', udario me je automobil. Nakon toga, napustio sam fizički svet, susreo se sa Beskonačnom inteligencijom i video budućnost čovečanstva. Video sam kako se ona stvara. Takođe sam razumeo zašto se neki budući događaji ne mogu promeniti", kaže Gari L. Vimer.
Iskustvo ovog čoveka izvan fizičkog sveta potpuno je promenilo njegovo shvatanje stvarnosti i nateralo ga da preispita prirodu ljudskog postojanja. Gari Vimer svoje iskustvo opisuje kao susret sa nečim što je nazivao Beskonačnom inteligencijom, nakon čega je, kako tvrdi, dobio uvid u budućnost čovečanstva i razumeo zbog čega se pojedini događaji ne mogu izbeći.
Duhovnost ga je zanimala još od detinjstva
"Bio sam treće dete u porodici. Imam šestoro braće. Odgajani smo kao katolici. Bio sam ministrant i imao sam živo interesovanje za duhovnost. Ali sa petnaest godina, moje interesovanje je izbledelo. Više nisam želeo da čujem ništa o veri ili crkvi. Kada sam upisao fakultet, zainteresovao sam se za vidovnjake. Moj omiljeni je bio Edgar Kejsi. Iz njegovih knjiga sam naučio da je sve u našem univerzumu podložno zakonu uzroka i posledice", kaže Gari Vimer o svom putovanju.
Gari Vimer kasnije je postao elektroinženjer, dok se u slobodno vreme bavio muzikom. Bio je dobar gitarista i svirao je u bendu, ali je vremenom shvatio da u tom pravcu verovatno neće ostvariti veći uspeh. Zbog toga je napustio bend i zapao u težak period života.
Ubrzo je bio primoran da se preseli u sobu u kojoj su živeli i drugi stanari. Upravo tada počeli su da se događaju neobični fenomeni koje, kako kaže, nije mogao da objasni.
Počeo je da zna šta će drugi ljudi reći
Vimer je počeo da primećuje da unapred zna šta će njegove komšije izgovoriti. Ponekad mu se činilo čak i da kroz njihove oči vidi ono što oni vide. Sve je to na njega delovalo veoma uznemirujuće.
"Jednog jutra sam se probudio i ušao u dnevnu sobu gde je moj komšija čitao novine. Na trenutak sam pomislio da vidim naslove kroz njegove oči. A kada je spustio novine na sto i počeo sam da ih čitam, bio sam zaprepašćen, jer su sadržale ono što sam već video. Ove sposobnosti su postajale sve intenzivnije. Činilo mi se da čujem šta ljudi u gomili misle. A u sebi sam imao predosećaj nečeg veoma neprijatnog. Počeo sam da se plašim", kaže Gari Vimer.
Kako su neobična iskustva postajala sve intenzivnija, Vimer je počeo da oseća sve veći strah. Nije razumeo šta mu se događa, niti je znao da li će se ta iskustva nastaviti ili potpuno nestati.
Pitanje koje je čuo neposredno pre nesreće
Jednog dana Gari je šetao ulicom, moleći se da svemu tome konačno dođe kraj. Tada je, kako opisuje, čuo pitanje koje mu se pojavilo u svesti.
"Da li nam verujete?"
Nekoliko sekundi kasnije udario ga je automobil.
Vimer tvrdi da je u tom trenutku napustio svoje telo. Osećao je kao da se njegova svest širi u svim pravcima, sve dok nije postao veći od Zemlje, drugih planeta i čitavih galaksija.
"Odmah sam prepoznao Beskonačnu inteligenciju"
"Osećao sam se kao da sam izašao iz jedne male zvezde. To je bio naš Univerzum. Video sam milijarde drugih univerzuma. Svi su se isprepletali u tunel svetlosti. Prošao sam kroz njega i našao se u plavoj, beskrajnoj praznini. I odmah sam je prepoznao kao Beskonačnu inteligenciju. Shvatio sam da je Ona uvek bila i da će uvek biti. Ona je beskonačna i nepristrasna. Ali u samoj srži ove Inteligencije leži beskonačna ljubav. Upravo je ta ljubav stvorila bezgraničnu kreativnu silu koja nam je dala priliku da postanemo pojedinačne duše", objašnjava Gari Vimer.
Neko vreme Vimer je, prema sopstvenom svedočenju, posmatrao tu plavu beskonačnost. Međutim, u jednom trenutku osetio je da ga nešto povlači nazad. Shvatio je da se vraća.
Ponovo je prošao kroz tunel svetlosti i našao se u svom univerzumu.
Video je prizore koje povezuje sa budućnošću
"Približavao sam se Zemlji. Imao sam tri odvojene serije slika. Izgledale su kao novine. Video sam avion kako prolazi kroz visoki toranj, Zemlju kako menja svoju gravitaciju, vreme koje se menja. Video sam previranja, haos i zbunjenost u obliku slika poput vesti iz novina. Takođe sam razumeo zašto se mnogo toga više ne može ispraviti. Zatim sam video potpuno drugačiju seriju fotografija, koje prikazuju budućnost sto godina unapred. Video sam prosvetljeni svet gde ćemo rešiti mnoge strašne probleme sa kojima se sada suočavamo."
Vimer svoje iskustvo nije doživeo samo kao susret sa nečim što je smatrao višom inteligencijom. Kako tvrdi, tokom tog iskustva dobio je i određenu sliku budućnosti.
Prema njegovom tumačenju, deo onoga što je video odnosio se na velike promene, krize i poremećaje, ali je iza tih prizora postojala i drugačija slika sveta – ona u kojoj čovečanstvo uspeva da prevaziđe brojne probleme.
"Uprkos turobnosti ovih reči, nije važno šta će se desiti"
"Svi problemi koji trenutno rastu do ekstrema nisu nam dati da bismo patili. Dati su nam da bismo videli nedostatke sistema i nas samih. Čak i ako vaš gumeni čamac počne da curi, a imate svu selotejp traku ovog sveta, i dalje nećete moći da rešite problem ako ga ne vidite. Upravo se to dešava pred našim očima. Mnoge institucije koje su izgledale kao da su izgrađene od granita sada deluju veoma krhko. Neprijatno je, ali je svakako neophodno", tvrdi Gari Vimer.
Prema njegovom viđenju, teškoće kroz koje prolazi društvo ne predstavljaju samo izvor problema, već i mogućnost da se uoče slabosti koje su ranije bile skrivene. On veruje da čovek često mora prvo da vidi šta ne funkcioniše kako bi mogao da pronađe način da to promeni.
Svaka prepreka ima svoju svrhu
Prema rečima Gari Vimer, sve u našem svetu ima uzročno-posledičnu vezu kako bi ljudi mogli da rastu i uče. Zbog toga, smatra on, postoje iskušenja i prepreke koje se pojavljuju u različitim fazama života.
Njihov smisao često postaje jasan tek mnogo godina kasnije, kada se čovek osvrne na ono što je preživeo i shvati da su ga upravo te situacije oblikovale.
Vimer veruje da postoje trenuci kada čovek može da pogleda unazad i kaže: "Hvala ti što si prošao kroz obmanu i izdaju. To me je učinilo onim što sam danas."
Duhovni rast upoređuje sa odlaskom u teretanu
Gari Vimer duhovni razvoj poredi sa fizičkim treningom. Kada čovek istu vežbu ponavlja desetine puta, mišići počinju da bole. Sam osećaj nije prijatan, ali rezultat dolazi upravo kroz napor.
Na sličan način, smatra Vimer, i životne teškoće mogu da čoveka učine snažnijim.
"Čitav naš svet trenutno prolazi kroz takvu transformaciju. Ova decenija je bila teška, ali imamo još nekoliko takvih decenija ispred sebe. Tako jednostavno jeste. Moramo videti sve rupe u našem 'čamcu'. Upravo to sada dobijamo. Možete to nazvati karmom čovečanstva. Uprkos turobnosti ovih reči, nije važno šta se dešava, već kako se njime krećete", kaže Gari Vimer.
Budućnost možda ne može da se promeni, ali čovek može da bira
Prema Vimeru, malo je verovatno da će se neki budući događaji promeniti jer se, kako tvrdi, sva svetska energija kreće u tom pravcu. Ipak, istovremeno smatra da svaki čovek ima slobodnu volju.
Zbog toga, po njegovom mišljenju, ljudi moraju da vode računa o životnoj sredini, ali i jedni o drugima. Upravo odgovorno ponašanje pojedinca može uticati na to kako će čovečanstvo odgovoriti na izazove koji dolaze.
"Znate, Bog neće sići i čitati nam psalme. On nam daje mudrost da bismo mogli sve da popravimo. Već nam je dao najveći dar života — slobodnu volju. I možete je iskoristiti", napominje Gari Vimer.
Nakon iskustva završio je u psihijatrijskoj bolnici
Gari Vimer opisuje i ono što se dogodilo nakon što se vratio u život. Tvrdi da ga je automobil udario, ali da nakon nesreće nije imao nijednu ogrebotinu.
Po povratku je uzbuđeno govorio o tome da je bio u raju, što je kod lekara izazvalo sumnju u njegovo psihičko stanje. Zbog toga je poslat u psihijatrijsku bolnicu, gde je trebalo da provede deset dana.
Čuvši tu odluku, Gari je rekao:
"U redu, nije me briga šta ćete mi raditi. Upravo sam otišao u raj."
Svoj boravak u bolnici opisuje kao teško iskušenje, ali tvrdi da ga je doživeo samo kao još jedno poglavlje u svom životu. Umesto da se prepusti očaju i beznađu, pokušavao je da zadrži vedar duh i da zabavlja lekare. Zbog toga je, kako navodi, dobio nadimak "Gospodin Osmeh".
Pet psihijatara odlučivalo je o njegovom povratku kući
"Posle deset dana u bolnici, pet psihijatara i pet drugih specijalista koji su radili na odeljenju su me intervjuisali. Želeli su da utvrde da li lečenje treba nastaviti još deset dana. Među njima je bio i jedan verski lekar, sa kojim sam dugo razgovarao. Moje priče su ga šokirale na mnogo načina, ali je znao da sam u pravu. U nekim aspektima, čak sam promenio i njegovu stvarnost. I na kraju desetodnevnog perioda, on je bio jedan od onih koji su odlučivali o mojoj sudbini. I rekao je: "Gari je dobro. Može da ide kući. Potpuno je sposoban."
U prvoj godini nakon incidenta Gari Vimer se postepeno oporavljao. Više nije imao potrebu da svima govori o tome da je bio u raju. O svom iskustvu počeo je da govori uglavnom ljudima koji su prošli kroz nešto slično.
"Možemo promeniti svoj stav i svoju percepciju"
"Ne verujem u slučajnost ili slučajnost. Ono kroz šta sam prošao bilo je neophodno. Nešto mi je pokazano. Proživeo sam svoj deo straha, anksioznosti i sumnje. Sada sam potpuni optimista. Tako morate gledati na život. Mnogo toga ne možemo promeniti, ali možemo promeniti najvažnije stvari: naš stav, našu percepciju, naše namere. Nije bitna situacija, već uvek kako na nju gledamo. Jer to je ono što određuje kako reagujemo na nju i kako se ponašamo", kaže Gari Vimer.
Vimer smatra da čovek ne može uvek da bira okolnosti koje će ga zadesiti, ali može da bira način na koji će ih doživeti. Upravo u tome vidi jednu od najvećih mogućnosti koju ljudima pruža slobodna volja.
"Najveća zabluda čovečanstva je osećaj odvojenosti"
Gari Vimer kaže da je tokom svog iskustva razumeo još jednu stvar koju smatra posebno važnom. On je naziva najvećom zabludom čovečanstva.
Uveren je da je svako od nas deo Beskonačnog Uma, ali da to ne razumemo zato što živimo u iluziji odvojenosti. Prema njegovom tumačenju, ljudi su samo fragmenti Beskonačnog Uma, obdareni slobodnom voljom.
To, međutim, ne znači da možemo da kontrolišemo baš sve što nam se događa. Slobodna volja, smatra Vimer, pre svega znači da možemo drugačije da doživljavamo sebe, druge ljude i sopstveni život.
"Moramo naučiti da budemo zahvalni"
Na kraju svog iskustva, Vimer kao jednu od najvažnijih životnih lekcija izdvaja zahvalnost.
"Prvo, moramo naučiti da budemo zahvalni. Zahvalni što smo živi, što imamo priliku da učimo i iskustvujemo. To je izbor, to je naš najmoćniji dar. Ako pravilno koristimo svoju slobodnu volju, možemo prevazići mnoge probleme i učiniti budući svet boljim mestom", kaže Gari Vimer.
