Doživela sam kliničku smrt i završila u paklu gde je smrdelo na spavljeno meso, a Bog mi je poručio: "Svi ljudi treba što pre ovo da izbace iz kuće"

"Zamislite osećaj osobe koja je u jednom trenutku izgubila celu porodicu i sve prijatelje, a zatim taj osećaj pomnožite sa hiljadu. Tada ćete možda moći da naslutite šta ljudi osećaju kada se nađu u paklu. Bila sam tamo, na njegovoj ivici. Mesto je izgledalo kao napušteni rudnik uglja. Prvo što sam osetila bio je potpuni očaj, a zatim i užasan miris trulog mesa. Strah me je pritiskao toliko snažno da sam imala utisak da mogu fizički da ga dodirnem. Međutim, trenutak kasnije zaboravila sam na sve to jer sam ugledala svetlost u zidu pećine. U paklu je trebalo da sretnem nekoga koga nikada nisam očekivala da ću tamo videti", prepričava Nensi Vilson.

"Recite ljudima da je ovo mesto stvarno. Ne želim da završe ovde."

"Nije bila vizija niti san. Zaista sam bila tamo. Desilo se pre nekoliko godina. Kada sam legla u krevet, Gospod me je jednostavno preneo na obod pakla. Shvatila sam da se nalazim u pećini. Čim sam stigla, osetila sam bolan, slomljen osećaj u srcu. Bio je nepodnošljiv. Htela sam da vrištim kako bi me neko čuo. Onda sam osetila miris koji me je gušio. Nisam razumela šta se dešava, ali sam sa sigurnošću znala da sam u paklu", kaže Nensi.

U jednom trenutku primetila je svetlost koja je dopirala iz zida pećine. Bez razmišljanja je potrčala prema njoj i ugledala Isusa, koji je, prema njenom opisu, zračio snažnom svetlošću. Krenula je ka njemu poput deteta koje traži sigurnost u zagrljaju roditelja. Isus se sagnuo da je zagrli, a Nensi tvrdi da je tada doživela ljubav kakvu nikada ranije nije osetila.

Kako objašnjava, takva ljubav ne postoji na Zemlji i može poticati samo iz jednog izvora – od Boga.

Nakon toga, Isus joj je pokazao vagone sa ugljem, dajući joj do znanja da treba da pogleda šta se nalazi u njima. Kada im se približila, najpre je pomislila da vidi ljudske skelete, ali je ubrzo shvatila da se oni pomeraju. Na kostima su se nalazili ostaci mesa, a Nensi tvrdi da je mogla da čuje njihove misli.

Ipak, nije ih bilo mnogo. Bića koja su nekada bila ljudi, prema njenom svedočenju, nisu mogla da razmišljaju ni o čemu drugom osim o tome kako da pobegnu sa tog mesta. Bila su toliko iscrpljena i slaba da su jedva uspevala da izgovore nekoliko reči: „Pomozi mi.“

"Neki od njih su mi govorili da ih uništim. Želela sam da izvučem one koji su se nalazili na dnu vagona, ali me je Isus zaustavio. Rekao je da su dobili priliku za prilikom, ali da su ih sve odbacili. Objasnio mi je da se za njih sada ništa ne može učiniti i da će zauvek ostati tamo. Ne znam šta me je obuzelo, ali sam ipak zavukla ruku u vagon. U sledećem trenutku našla sam se vezana za zid pećine", priseća se Nensi.

Ubrzo je začula zveckanje metala i shvatila da joj se približavaju demoni. Prošli su pored nje, ali nisu izgledali onako kako ih je zamišljala. Umesto odvratnih stvorenja sa rogovima, videla je prilike koje su podsećale na ljude, ali su im tela bila obavijena vatrom.

Dok su prolazili, njena odeća se zapalila, a koža je počela da joj se topi.

"Bog mi je dozvolio da osetim strah, ali ne i bol. Zato sam sa užasom posmatrala kako mi se koža topi. Bilo je zastrašujuće. Onda su okovi pali i videla sam kako koža i odeća počinju da mi zarastaju. Ponovo sam potrčala ka Isusu, a on me je zagrlio. Videla sam kako Isus plače u paklu. Nije to bio tih, jedva čujan plač. Plakao je veoma glasno. Zatim me je pogledao i telepatski mi poručio: 'Vrati se i reci ljudima da je ovo mesto stvarno. Ne želim da idu ovde'", kaže Nensi.

Ovaj susret, kako tvrdi, potpuno je promenio njeno shvatanje Božje ljubavi i odnosa prema ljudima. Shvatila je da je svaki čovek važan i da Bog, bez obzira na ljudske greške i slabosti, ne želi da bilo ko završi u paklu.

"Shvatila sam da on voli svakog od nas i da mu je svako važan. Ne želi da bilo ko ode u pakao. Ljudi sami sebe šalju tamo, a da pritom nisu ni svesni koliko su važni Bogu. I dalje me zadivljuje činjenica da može toliko da nas voli, iako vidi sve ono što radimo. Voli svakoga od nas kao da smo mu jedino dete. Ta ljubav me je potpuno obuzela. Najgore što bi moglo da mi se dogodi jeste da umrem i da mi Bog kaže: 'Idi od mene.' Upravo to će se dogoditi mnogim ljudima."

"Bog mi je rekao čega treba da se rešim u svojoj kući"

Nakon iskustva koje opisuje kao susret sa paklom, Nensi se, prema sopstvenim rečima, vratila u svoje telo. Kaže da je otvorila oči i pokušavala da dođe do daha, kao da su joj pluća ostala bez vazduha.

"Posle toga su me vratili. Otvorila sam oči. Pluća su mi bila prazna i mnogo puta sam brzo udahnula dok se nisu ponovo napunila vazduhom. Imala sam osećaj kao da je moje telo održavano u životu dok sam bila tamo. Ujutru sam sve ispričala ćerki i ona mi je poverovala. Naravno, bilo je i onih koji su sumnjali u moju priču. Mnogi su smatrali da je sve to previše neverovatno. Ipak, ljudi koji me dugo poznaju nisu dovodili u pitanje moje reči jer znaju da sam iskrena osoba", objašnjava Nensi.

Tvrdi da joj je Isus tokom tog iskustva otkrio stvari koje ranije nije razumela, a deo tog saznanja, kako kaže, ostao je sa njom i nakon povratka u svakodnevni život. Jedna od najvažnijih spoznaja bila je da je Bogu stalo do svakog čoveka, a ne samo do onih koje ljudi smatraju svecima.

Nensi kaže da je promenila i način na koji posmatra demone. Prema njenom tumačenju, oni nemaju ni trunku saosećanja i ne pokazuju milost prema onima koji se nađu u njihovoj blizini.

"Postoje ljudi koji se bave vračanjem i veruju da će im đavo obezbediti posebno mesto u paklu. Međutim, to nije istina. Biće mučeni kao i svi ostali. Tamo nema povlašćenih. Dok je čovek na Zemlji, obmanut je i naveden da veruje kako se takva sudbina njemu nikada neće dogoditi. Demoni nemaju savest ni milost. U njima nema ni trunke ljubavi. Rado bi uništili svakoga do koga mogu da dođu. Čak i pre ovog iskustva znala sam koliko su lukavi", objašnjava Nensi.

Prvo natprirodno iskustvo imala je sa 32 godine

Nensi tvrdi da njeni neobični doživljaji nisu počeli tek u poznim godinama. Prvo iskustvo koje je povezala sa natprirodnim dogodilo se kada je imala 32 godine, u periodu kada je prolazila kroz ozbiljne porodične probleme.

Imala je sina tinejdžera sa kojim nije uspevala da pronađe zajednički jezik, dok su se nesuglasice sa suprugom sve češće pretvarale u svađe. U takvim okolnostima počela je intenzivno da se moli Bogu, tražeći da joj pokaže na koji način đavo, kako je verovala, pokušava da uništi njenu porodicu.

Prema njenim rečima, u jednoj viziji dobila je odgovor da je đavolja strategija nalik šahovskoj partiji koja se odvija u 15 poteza. Svaki potez pažljivo je isplaniran, a protivnik je, kako joj je navodno objašnjeno, izuzetno vešt i lukav.

Nensi tvrdi da joj je tada pokazano i kako takav uticaj počinje još u najranijem detinjstvu – kroz sadržaje koje deca gledaju i kojima se zabavljaju.

U jednoj od vizija, kako prepričava, videla je veliku i poznatu kompaniju koja proizvodi crtane filmove. Njeni rukovodioci angažovali su najbolje umetnike kako bi stvorili privlačne likove i slike koje bi lako osvojile dečju pažnju.

Nakon toga, Nensi je počela pažljivije da posmatra crtane filmove uz koje je odrastao njen sin. U jednom od njih primetila je dečaka sa amajlijom koji izgovara reči: „Prizivam moć.“

To ju je navelo da se zapita kakvu poruku takav sadržaj šalje deci i kakvu vrstu moći dečak zapravo priziva, ako se ne obraća Bogu.

Posebno su joj smetali crtani filmovi u kojima se veštice predstavljaju kao simpatični likovi koji kuvaju napitke i izvode čini. Smatrala je da takvi sadržaji kod dece mogu da stvore interesovanje za okultno i da ih udalje od vere.

"Bog mi je rekao čega treba da se rešim u svojoj kući. Kada sam bila mlada i neuka, svi smo slavili 31. oktobar. U kući nam je od tada ostala i čarobnjačka odora. Izbacila sam je u dvorište, a zatim sam otišla u sinovljevu sobu. Skinula sam sa zida poster rok benda na kojem je bila obrnuta zvezda i iznela ga iz kuće. Moj muž i sin su sve posmatrali. Sećam se da je moj muž rekao: 'Tvoja mama je ovog puta stvarno poludela.' Ipak, znala sam da radim pravu stvar jer mi je Bog rekao da sve to izbacim", priseća se Nensi.

Susret sa pokojnim bratom u raju

Nensi tvrdi da je imala još jedno iskustvo koje je zauvek promenilo njen pogled na život i smrt. Ovog puta radilo se o susretu sa mlađim bratom, koji je preminuo kada je imao samo 18 godina.

Kako objašnjava, njihovo detinjstvo obeležilo je teško porodično okruženje. Njihov otac je mnogo pio, a brat je, prema njenim rečima, vremenom usvojio slične navike. Na dan svog 18. rođendana proslavljao je sa prijateljima, nakon čega je seo u automobil sa njima i nestao.

Nensi je bila slomljena od bola. Molila se i postila, tražeći od Boga da joj otkrije gde se njen brat nalazi i šta se dogodilo sa njim. Iako je verovala da je voleo Boga, istovremeno je bila svesna njegovih grešaka i mladosti.

"Bog je pripremio još jedan susret za mene. Imala sam mlađeg brata. Dok smo odrastali, gledali smo loš primer. Naš otac je pio i dozvolio je mom bratu da razvije istu naviku. Tog dana brat je proslavljao svoj 18. rođendan sa prijateljima, a zatim je seo u automobil sa njima i nestao. Bila sam potpuno slomljena. Molila sam se i postila. Rekla sam Bogu da moram da znam gde je moj brat. Voleo je Boga, ali je imao i grehe, jer je bio mlad i neiskusan."

Jedne noći, kako tvrdi, ponovo je napustila svoje telo i našla se u raju. Pred njom se prostirala livada, a u daljini je videla potok. Nešto se kretalo iznad vode, pa je poželela da priđe i bolje pogleda.

Ispostavilo se da je reč o ribi koja je plivala ispod površine, ali je voda bila toliko bistra da je delovalo kao da se njena dubina preslikava iznad nje. Nensi opisuje prizor kao nešto što nikada ranije nije videla.

"Ribe koje su plivale iznad vode izgledale su kao hologrami. Zatim sam ugledala most. Popela sam se na njega i odatle sam mogla da vidim krovove grada na nebu. Na tom mostu srela sam svog brata. Izgledao je dobro. Želela sam da ga zagrlim, ali sam znala da to ne bi trebalo da uradim. Možda zato što je on bio čist, a ja nisam, ako je to uopšte bilo važno. Možda nije trebalo da ga dodirujem iz nekog drugog razloga. Ne znam", kaže Nensi.

Brat joj je, prema njenim rečima, poručio da treba da očisti svoju dušu, a ona mu je obećala da će to učiniti. Nakon toga se okrenuo i udaljio.

Nensi tvrdi da su je zatim podigli anđeli i da je ugledala grad koji je izgledao kao da je sazdan od tečnog zlata. U njemu se nalazila kula sa tri strane, za koju joj je, kako kaže, objašnjeno da predstavlja mesto na kojem se Sveti Duh ponekad uzdiže.

Kada se vratila, želela je da razume zašto joj je Bog omogućio da vidi brata, uprkos tome što ga je smatrala grešnim čovekom. Odgovor koji je, kako tvrdi, dobila, odnosio se na odgovornost roditelja i uticaj koji njihovo ponašanje ima na decu.

"Nakon što sam se vratila, pitala sam Boga zašto je dozvolio mom bratu da dođe kod mene, pošto je bio grešnik. Bog mi je rekao da je moj otac kriv za ono što se dogodilo mom bratu. Mi smo primer svojoj deci. Ona od nas usvajaju različite navike, a one nisu uvek dobre. Bog nam poverava decu dok su na Zemlji. Sada razumem da je moj otac na neki način snosio posledice zbog onoga što se dogodilo mom bratu", kaže Nensi.

Kako Nensi opisuje Isusa?

Ljudi je često pitaju da opiše Isusa kojeg je, prema svom svedočenju, videla tokom neobičnih iskustava. Posebno se seća njegovog lica, za koje kaže da nije imalo nijednu boru.

Ističe da je njegov izgled bio drugačiji od prikaza koji se često mogu videti na religijskim slikama. Umesto upalih obraza i strogog izraza, opisuje ga kao mladolikog muškarca sa punijim obrazima i izduženim licem.

Njegove oči su joj, kako tvrdi, najpre izgledale plavo, zatim su poprimile zelenkastoplavu nijansu, a potom postale tamnozlatne. Smatra da je bio veoma zgodan, ali ne i toliko savršenog izgleda koliko ga pojedini umetnički prikazi predstavljaju.

Na kraju, Nensi se osvrće i na verovanje da će Isus ponovo doći na Zemlju. Uverena je da se to neće dogoditi bez razloga i da Bog, uprkos svemu što se dešava u svetu, ljudima i dalje ostavlja mogućnost da promene svoj život.

"Godinama ljudi govore da će Isus uskoro doći. Ja verujem u to. Bog nikada nije dozvolio da zlo traje predugo. Mnogo puta je okončao jednu epohu – potopom, uništenjem Sodome i Gomore. Ipak, Bog je strpljiv. Za sada nam daje priliku da krenemo putem pobožnijeg života. Na to nas podseća kroz različite ljude. Ne želi da nam se dogodi najgore, već želi da svakoga od nas vidi na nebu", tvrdi Nensi.