U ljudskim odnosima ponekad se najteže istine otkrivaju tek onda kada odlučimo da postavimo granicu. Dok smo spremni da pomažemo, izlazimo u susret, pozajmljujemo novac i odričemo se sopstvenog vremena kako bismo drugima olakšali život, mnogi nas doživljavaju kao oslonac. Međutim, dovoljno je da jednom kažemo "ne" pa da se pokaže koliko je nekome zaista stalo do nas.
Nekome ste pomagali kada mu je bilo najteže, slušali ga kada niko drugi nije imao strpljenja, davali novac čak i onda kada ste sami morali da štedite i odustajali od svojih planova kako biste rešili njegove probleme. A onda ste jednog dana odbili jednu jedinu molbu i odjednom postali loša osoba. Sebični, bezosećajni, nezahvalni i nedovoljno dobri.
Kao da je sve što ste prethodnih godina učinili izbrisano jednim potezom.
Upravo zato ponekad je dovoljno samo jednom odbiti nekoga da biste saznali šta zaista misli o vama.
"Dok nosite nekoga na svojim ramenima, možda će misliti da ste divni. Ali čim ga spustite, počeće da se žali koliko mu je teško da hoda."
Ovakve situacije posebno dobro poznaju ljudi koji su čitavog života navikli da budu oslonac drugima. Oni su uvek dostupni, ne odbijaju rođake, ne ostavljaju prijatelje na cedilu i trude se da sa svima održe dobre odnose. Na prvi pogled, to su osobine koje bi trebalo ceniti, ali upravo takvi ljudi često postaju najumorniji, najrazočaraniji i najusamljeniji.
Nije problem u tome što nekome pružate dobrotu. Problem nastaje onda kada vaša dobrota postane neplaćena obaveza za drugu osobu, a vaša spremnost da pomognete nešto što se podrazumeva.
Postoje ljudi pored kojih postepeno gubite novac, energiju, duševni mir, pa čak i samopoštovanje. Što ranije prepoznate određene obrasce njihovog ponašanja, manje ćete neprijatnih lekcija morati da naučite na sopstvenom iskustvu.
1. Ljudi koji vas se sete samo kada im nešto treba
Zamislite ženu koju ćemo nazvati Valentina Petrovna. Ima 63 godine, čitav život je radila, podigla porodicu i navikla da se oslanja prvenstveno na sebe. Ima mlađu sestru kojoj je godinama pomagala kad god bi se našla u nevolji.
Kada sestri zatreba da obavi neki posao, pozove Valentinu. Kada treba pričuvati unuke, ponovo se seti nje. Kada joj ponestane novca pred penziju, zna kome može da se obrati. A Valentina uglavnom pristaje. Ne zato što ima mnogo slobodnog vremena ili novca, već zato što smatra da je prirodno da pomogne rođenoj sestri.
Međutim, jednog dana Valentina je dobila visoku temperaturu. Osećala se toliko loše da joj je čak i odlazak do prodavnice predstavljao napor. Pozvala je sestru i zamolila je da joj donese nekoliko namirnica, uz napomenu da će joj odmah prebaciti novac.
Sa druge strane čula je samo kratak odgovor: "Jao, danas sam toliko zauzeta! Možda mogu neki drugi put."
Zatim je sestra prekinula vezu.
Naizgled beznačajna situacija navela je Valentinu da se zapita kada ju je sestra poslednji put pozvala samo da je pita kako je. Shvatila je da se tokom prethodnih deset godina gotovo svaki njihov razgovor svodio na neku molbu, pozajmicu ili žalbu.
To ne znači da treba da zamrzite nekoga ko vam nije uzvratio istom merom, ali važno je da razlikujete bliskost od koristi koju neko ima od vas.
Osoba kojoj je zaista stalo do vas interesuje se za vaš život čak i kada joj ništa ne treba.
Osoba kojoj odgovara ono što joj pružate uglavnom se pojavljuje onda kada joj je potrebna vaša pomoć.
Ponekad je dovoljno da prestanete prvi da zovete, nudite pomoć i podsećate druge na sebe. Posmatrajte da li će se neko javiti i kada od vas nema nikakve koristi.
2. Ljudi koji vas čine odgovornim za sve svoje probleme
Postoje ljudi koji sopstveni život pretvaraju u neprekidan niz tuđih grešaka. Za malu platu kriv je šef, za neuspeh roditelji, za nesrećan brak partner, a za sve što im ne polazi za rukom uvek je odgovoran neko drugi.
Možete takvoj osobi bezbroj puta ponuditi konkretno rešenje: pomoći joj da napiše biografiju, pronaći kontakte, preporučiti je za posao ili joj zakazati razgovor za zaposlenje. Međutim, ako ona sama nije spremna da napravi bilo kakav korak, vaša pomoć vremenom postaje dodatna obaveza.
Još je teže kada se odgovornost za neuspeh na kraju prebaci upravo na vas. Ako predložite rešenje koje osoba ne želi da prihvati, proglašava vas nerazumevanjem. Ako prestanete da pomažete, postajete sebični. Ako nastavite, preuzimate teret koji nikada nije ni trebalo da bude vaš.
"Saosećati sa tuđom nesrećom jedno je, a preuzeti odgovornost za čitav nečiji život nešto sasvim drugo."
Ako neko godinama odbija da promeni bilo šta u svom ponašanju, a od vas očekuje da stalno popravljate posledice njegovih odluka, zapitajte se gde se završava vaša podrška, a počinje njegova odgovornost.
3. Ljudi koji ne mogu da podnesu kada vam dobro ide
Ovo je jedan od najneprijatnijih oblika odnosa jer se neprijateljstvo retko pokazuje otvoreno. Takva osoba može da vam se osmehuje, sedi sa vama za istim stolom i ponaša se kao da vam želi sve najbolje. Ipak, svaki vaš uspeh ili razlog za radost nekako uspe da pokvari.
Kupili ste novi nameštaj? Odmah ćete čuti da se takve stvari danas prave nekvalitetno i da će se raspasti za dve godine.
Vratili ste se sa lepog odmora? Neko će vas podsetiti da je bilo pametnije da taj novac ostavite sa strane i mislite na budućnost.
Počeli ste da se bavite nečim novim? Odgovor će verovatno biti da vam to nije potrebno i da je za takve stvari odavno kasno.
Jedna žena je, na primer, nakon odlaska u penziju odlučila da konačno nauči da slika. Oduvek je želela da se bavi umetnošću, ali je tokom života uvek imala preča posla. Kada je svoju prvu sliku pokazala dugogodišnjoj prijateljici, umesto podrške dobila je komentar: "Izgleda kao crtež iz vrtića. Bolje bi bilo da se baviš baštovanstvom, bar bi imala neku korist."
Žena je sakrila blok za crtanje i nekoliko nedelja nije uzela četkicu u ruke. A onda je shvatila nešto važno: "Imam 67 godina. Koliko još nameravam da živim čekajući tuđe odobrenje?"
Naravno, nije svaka kritika znak ljubomore, niti svako ko se ne slaže sa vama želi da vam pokvari sreću. Ipak, osoba koja uporno umanjuje vaše uspehe i oduševljenje ne bi trebalo da ima presudan uticaj na vaše odluke.
Neke želje najbolje je sačuvati za sebe dok ne postanu dovoljno snažne da ih tuđi komentari ne mogu pokolebati.
4. Ljudi koji zahtevaju poštovanje, ali ga sami ne pružaju
Neko može čitavog života da se trudi da bude dobar roditelj, supružnik ili prijatelj, a da tek u poznijim godinama shvati da se njegovo mišljenje gotovo ništa ne pita. Drugi odlučuju umesto njega gde će ići, šta će kupiti, kako će trošiti novac i na koji način će provoditi slobodno vreme.
Naravno, članovi porodice mogu iskreno da brinu jedni o drugima, posebno kada je reč o starijim osobama. Međutim, postoji velika razlika između brige i potrebe za kontrolom. Briga čuva nečije dostojanstvo, dok kontrola podrazumeva da druga osoba mora da sluša i postupa onako kako joj je naređeno.
Zamislite starijeg čoveka koji je, nakon smrti supruge, poželeo da kupi manji automobil kako bi mogao sam da odlazi do svoje kuće na selu. Sin se odmah usprotivio, smatrajući da mu takva kupovina nije potrebna.
"Već si vozio automobil, zašto sada da trošiš novac na novi?", upitao ga je.
Otac ga je pogledao i mirno rekao: "Sine, reci mi, kada sam prestao da budem gospodar svog života?"
Poštovanje starijih ne znači da oni treba da ćute i prihvataju svaku odluku svoje dece. Isto tako, ljubav prema deci ne podrazumeva da roditelji moraju potpuno da se odreknu sopstvenih želja, potreba i prava da odlučuju o sebi.
5. Ljudi koji se vraćaju baš kada naučite da živite bez njih
Ponekad se osoba koja vas je nekada povredila ponovo pojavi upravo onda kada ste konačno uspeli da nastavite dalje. Možda vas je prevarila, napustila kada vam je bila najpotrebnija ili se godinama ponašala kao da ne primećuje koliko se trudite oko tog odnosa.
Dugo ste pokušavali da razumete šta se dogodilo, tražili opravdanja i čekali da se stvari promene. A onda je vreme učinilo svoje. Prestali ste da očekujete poziv, naučili ste da živite bez te osobe i ponovo pronašli mir u svakodnevnim stvarima.
I baš tada stiže poruka: "Zdravo, kako si? Dugo se nismo čuli."
Razgovor može početi sasvim bezazleno, uz prisećanje na stare dane, ali se na kraju često pojavi poznata molba – pozajmica novca, usluga ili pomoć oko nekog problema.
Naravno, nije svaki povratak loša namera. Ljudi ponekad zaista shvate svoje greške, promene se i požele da poprave odnose. Ipak, važno je zapamtiti da pomirenje ne mora da znači i povratak nekadašnjoj bliskosti.
Možete nekome oprostiti, a da ga ne vratite u svoj život. Možete prihvatiti izvinjenje, ali ne morate ponovo da mu poveravate svoje tajne. Možete želeti nekome sve najbolje, a ipak odlučiti da više ne bude deo vaše svakodnevice.
Najveća zamka: odricanje od sebe zarad tuđeg mira
Ljudi koji su navikli da budu dobri prema drugima često imaju jednu osobinu koja ih skupo košta: mnogo lakše podnose ono što nikada ne bi dozvolili da se dogodi nekome koga vole.
Kada je njihovo dete povređeno, umeju da budu odlučni i zaštitnički nastrojeni. Kada neko ponizi njihovog prijatelja, odmah reaguju. Ali kada se sami nađu u sličnoj situaciji, često samo slegnu ramenima i kažu: "Nema veze, izdržaću."
I tako godine prolaze, a ono što je trebalo da bude privremeno trpljenje postaje način života.
Zato je važno da se ponekad zapitate šta bi se dogodilo kada biste jednostavno odbili nečiju molbu. Ne morate da podižete glas, ulazite u raspravu ili nabrajate sve što ste prethodno učinili. Dovoljno je da mirno kažete: "Žao mi je, danas ne mogu."
Neko će se možda naljutiti, ali će vremenom naučiti da poštuje vaše vreme i odluke. A možda će se neki odnosi upravo tada završiti. U tom slučaju, koliko god istina bila bolna, možda ćete shvatiti da vas uz tu osobu nije držala ljubav, već činjenica da joj je odgovaralo sve što ste bili spremni da učinite za nju.
"Celog života sam se plašio da će ljudi okrenuti leđa meni. Tek u starosti sam shvatio da sam, pokušavajući da nikoga ne izgubim, skoro izgubio samog sebe", rekao je jednom jedan mudrac.
Briga o sebi ne znači postati hladan, sebičan ili ravnodušan prema tuđim problemima. Ona podrazumeva da naučite da prepoznate granicu između iskrene bliskosti i odnosa u kojem se od vas neprestano nešto očekuje.
Prava bliskost ne meri se samo time koliko je neko spreman da uzme od vas, već i načinom na koji reaguje kada mu prvi put kažete "ne".
Da li će ostati uz vas? Hoće li poštovati vašu odluku ili će odmah početi da vas podseća na sve što mu navodno dugujete?
Odgovor na to pitanje ponekad može da otkrije više nego godine provedene u jednom prijateljstvu ili odnosu.
