Pre 30 godina voditeljka je nestala par minuta pre početka programa: Uredniku se javila na telefon, a ono što se kasnije dogodilo izazvalo je mučninu

Nestanak mlade televizijske novinarke Džodi Hajzentruit i danas se smatra jednom od najvećih nerešenih misterija u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Više od tri decenije nakon njenog iznenadnog nestanka, istražitelji i dalje pokušavaju da pronađu odgovor na pitanje koje godinama muči njenu porodicu, prijatelje i javnost – šta se dogodilo sa ambicioznom voditeljkom koja je jednog jutra jednostavno nestala bez traga?

Amina (21) iz Sanskog Mosta otišla je u hotel na posao sa kojeg se nikad nije vratila: Prizor koji je njen otac zatekao u blizini groblja ledi krv.

Međutim, njeni planovi i snovi naglo su prekinuti 27. juna 1995. godine, kada je nestala svega nekoliko sati pre početka jutarnjeg programa koji je trebalo da vodi.

Jutro koje je zauvek promenilo sve

Kada se Džodi tog jutra nije pojavila u redakciji televizijske stanice KIMT-TV u Mejson Sitiju, njene kolege u početku nisu bile previše zabrinute. Poznato je da je posao jutarnjeg voditelja izuzetno zahtevan i da se smena često završava veoma kasno, pa su pretpostavili da je jednostavno prespavala alarm.

Urednik jutarnjeg programa odlučio je da je pozove telefonom. Džodi se javila, zvučala je pospano i kratko se izvinila zbog kašnjenja, rekavši da je zaspala i da će uskoro krenuti prema televizijskoj stanici.

Međutim, to je bio poslednji put da je iko iz njenog profesionalnog okruženja razgovarao sa njom.

Darija je sa ulice uzela devojčicu koja prosi: Kad ju je skinula da je okupa shvatila je da nju traži cela država

Džodi se nikada nije pojavila na poslu.

Kako su minuti prolazili, a od mlade novinarke nije bilo ni traga ni glasa, zabrinutost među zaposlenima počela je da raste. Nakon što se nije javljala na telefon, iz televizijske stanice pozvana je policija kako bi proverila da li je sve u redu.

Prizor koji su policajci zatekli ispred zgrade u kojoj je živela ukazivao je na to da se dogodilo nešto ozbiljno i uznemirujuće.

Zastrašujući tragovi na parkingu

Ispred stambene zgrade u kojoj je živela, istražitelji su pronašli njen automobil, ali i brojne predmete razbacane po parkingu. Na zemlji su se nalazili njeni lični predmeti, uključujući cipele, fen za kosu, minđuše i druge sitnice koje su ukazivale na mogućnost da je došlo do nasilne borbe.

Na mestu događaja pronađeni su i tragovi koji su sugerisali da je Džodi možda napadnuta upravo dok je pokušavala da uđe u svoj automobil i krene na posao.

Od tog trenutka započela je jedna od najopsežnijih istraga u istoriji države Ajova.

Ipak, uprkos ogromnim naporima policije, stotinama obavljenih razgovora, brojnim pretresima i hiljadama prikupljenih tragova, sudbina mlade novinarke ostala je nepoznata.

Šta se dogodilo Džodi Hajzentruit?

Da li ju je oteo nepoznati obožavalac opsednut njenim televizijskim nastupima? Da li je postala žrtva serijskog predatora koji je vrebao žene na tom području? Ili je, možda, osoba iz njenog najbližeg okruženja imala veze sa njenim nestankom?

Odgovori na ova pitanja nikada nisu pronađeni.

Džodi Sju Hajzentruit rođena je 5. juna 1968. godine u gradiću Long Preri u Minesoti. Još tokom školskih dana pokazivala je veliku ambiciju i želju da jednog dana postane televizijska novinarka.

Njena najbolja prijateljica iz srednje škole, Kim Fajst, kasnije je u dokumentarnoj emisiji „48 sati“ izjavila da je Džodi još kao tinejdžerka znala čime želi da se bavi.

„Želela je da bude poznata. Još u srednjoj školi govorila je da će jednog dana raditi na televiziji i voditi vesti“, prisetila se prijateljica.

Pored interesovanja za novinarstvo, Džodi je bila aktivna sportistkinja i igrala je golf za srednjoškolski tim. Nakon završetka škole upisala je Državni univerzitet Sent Klaud, gde je nastavila da razvija svoju strast prema medijima radeći na studentskoj televizijskoj stanici.

Po završetku studija radila je na nekoliko lokalnih televizija, postepeno gradeći karijeru i stičući iskustvo pred kamerama.

Kada je dobila posao jutarnje voditeljke na KIMT-TV u Mejson Sitiju, činilo se da joj se ostvario veliki san.

Novi grad, novi prijatelji i obećavajuća budućnost

Mejson Siti nalazio se svega nekoliko sati vožnje od njenog rodnog mesta, zbog čega joj prilagođavanje novoj sredini nije teško palo. Kolege su je opisivale kao izuzetno vedru, energičnu i harizmatičnu osobu koja je uvek širila pozitivnu energiju.

Uprkos tome što je zbog posla ustajala usred noći kako bi stigla na jutarnje emitovanje, Džodi je retko pokazivala umor. Ubrzo je stekla veliki broj prijatelja i potpuno se uklopila u novu zajednicu.

Irena je 2 decenije spavala sa najboljim prijateljem svog muža: Tog jutra dobila je pismo njegove žene i otišla sa decom iz grada

Ništa nije ukazivalo na to da bi mogla da se nađe u opasnosti.

U danima koji su prethodili njenom nestanku, Džodi je provodila vreme sa prijateljima, uživala u sportskim aktivnostima i planirala buduće profesionalne korake.

Samo nekoliko dana pre nestanka otišla je na skijanje na vodi sa grupom prijatelja. Među njima je bio i Džon Vansis, stariji prijatelj sa kojim je često provodila vreme.

Veče pre nestanka Džodi je nakratko svratila u njegovu kuću kako bi pogledala video-snimak sa svoje rođendanske proslave održane ranije tog meseca.

Niko nije mogao ni da nasluti da će to biti jedno od poslednjih mesta na kojima je viđena.

A onda je svanulo jutro 27. juna 1995. godine.

Džodi Hajzentruit nikada nije stigla na posao.

I više nikada nije viđena.

Jutro kada je Džodi nestala bez traga

Džodi Hajzentruit bila je poznata po svojoj profesionalnosti i predanosti poslu. Kao voditeljka jutarnjeg programa na televizijskoj stanici KIMT-TV, svakodnevno je ustajala usred noći kako bi se na vreme pripremila za emitovanje jutarnjih vesti.

Njena rutina bila je gotovo nepromenljiva. U redakciju je najčešće stizala oko tri sata ujutru, što joj je ostavljalo dovoljno vremena da pregleda najvažnije vesti, pripremi priloge i organizuje se za početak programa koji je počinjao tačno u šest časova.

Međutim, jutro 27. juna 1995. godine bilo je drugačije.

Kada Džodi nije stigla na posao u uobičajeno vreme, njena producentkinja Ejmi Kuns u početku nije posumnjala da se dogodilo nešto ozbiljno. Pretpostavila je da je voditeljka jednostavno prespavala alarm, što se povremeno može dogoditi svakome, naročito osobama koje rade u veoma zahtevnim jutarnjim smenama.

Bojan je nestao pre 13 godina i proglasili su ga mrtvim, izdali umrlicu i prežalili ga: Kad se pojavio na vratima majka nije mogla da veruje svojim očima

Kako su minuti prolazili, a Džodi se i dalje nije pojavljivala, Kuns je odlučila da je pozove telefonom nešto posle četiri sata ujutru.

Kasnije je opisala taj razgovor kao potpuno običan.

„Pozvala sam je dva puta. Prvi put sam je probudila i tada sam razgovarala sa njom. Pitala me je koliko je sati. Rekla sam joj. Odgovorila je da odmah kreće i da uskoro stiže. Kada sam je pozvala drugi put, telefon je samo zvonio i zvonio“, ispričala je Kuns godinama kasnije.

To je bio poslednji potvrđeni razgovor koji je Džodi vodila.

Iako je obećala da dolazi, mlada novinarka nikada nije stigla u televizijsku stanicu.

Nakon što je postalo jasno da se neće pojaviti, Ejmi Kuns je, vidno uznemirena i pomalo ljuta zbog neodgovornosti za koju je tada verovala da je u pitanju, sama preuzela vođenje jutarnjeg programa.

Međutim, kako je vreme odmicalo, zabrinutost je postajala sve veća.

Pretpostavljajući da je Džodi možda doživela nezgodu u stanu ili joj je iznenada pozlilo, zaposleni na televiziji odlučili su da kontaktiraju policiju i zatraže proveru njenog stanja.

Nisu ni slutili da će taj poziv označiti početak jedne od najvećih nerešenih misterija u istoriji Ajove.

Jezivi prizor ispred stambene zgrade

Kada su policijski službenici oko sedam sati ujutru stigli do Džodinog stana u Mejson Sitiju, odmah su shvatili da nešto nije u redu.

Njena crvena „Mazda Mijata“ i dalje je bila parkirana ispred zgrade, što je bilo neobično jer je Džodi odavno trebalo da bude na poslu.

Ali ono što su policajci pronašli oko automobila bilo je još uznemirujuće.

Na parkingu su bili razbacani brojni lični predmeti mlade voditeljke. Ključ od automobila ležao je na zemlji, nedaleko od vozila. U blizini su pronađene i njene crvene cipele sa visokom potpeticom, minđuše, kao i fen za kosu.

Na mokrom trotoaru istražitelji su primetili tragove koji su ukazivali na mogućnost nasilne borbe. Pojedini tragovi sugerisali su da je neko možda silom odvukao Džodi sa mesta na kojem je napadnuta.

Timotije je poslednji put viđen kad ga je majka uzela iz škole: Posle 15 godina nalaze je u hotelskoj sobi sa krvavom porukom u ruci.

Vrlo brzo istražitelji su zaključili da je malo verovatno da je mlada novinarka svojevoljno napustila stan ili otišla bez objašnjenja.

Sve je ukazivalo na to da je oteta.

Dodatnu zabrinutost izazvala su i svedočenja komšija. Nekoliko stanara izjavilo je policiji da su tog jutra, oko 4.30 časova, čuli ženski vrisak koji je dopirao sa parkinga.

Jedan muškarac, koji je rano krenuo na posao, prisetio se da je u blizini zgrade video kombi svetle boje parkiran u neuobičajeno vreme.

Iako nijedan od ovih tragova nije bio dovoljan za identifikaciju osumnjičenog, istražitelji su posumnjali da je Džodi napadnuta upravo u trenutku kada je pokušavala da otključa automobil i krene na posao.

Malo dokaza, mnogo pitanja

Uprkos dramatičnim okolnostima, policija je raspolagala sa izuzetno malo materijalnih dokaza.

Detaljna pretraga šireg područja oko zgrade nije dala gotovo nikakve rezultate. Nisu pronađeni dodatni tragovi koji bi ukazali na pravac u kojem je Džodi odvedena, niti je pronađen bilo kakav predmet koji bi mogao da odvede istražitelje do počinioca.

Među retkim fizičkim dokazima nalazio se otisak dlana pronađen na vetrobranskom staklu njenog automobila, kao i jedan pramen kose pronađen u neposrednoj blizini vozila.

Međutim, ni jedan ni drugi trag nisu bili dovoljni da se identifikuje odgovorna osoba.

„Nažalost, u ovom slučaju nema mnogo dokaza. Zapravo, gotovo da ih nema“, izjavio je svojevremeno poručnik Ron Vande Vird iz policijske uprave Mejson Sitija.

Uprkos tome, tokom godina pojavile su se brojne teorije i potencijalni osumnjičeni.

Ko je poslednji video Džodi živu?

Jedna od prvih osoba koja se našla pod lupom istražitelja bio je Džon Vansis, Džodin blizak prijatelj i, prema dostupnim informacijama, verovatno poslednja osoba koja ju je videla pre nestanka.

Njih dvoje upoznali su se u jednom lokalnom baru, gde je Džodi bila sa prijateljicom Eni. Iako je Vansis bio čak 22 godine stariji od nje, ubrzo su razvili blisko prijateljstvo.

Ipak, pojedini Džodini prijatelji s vremenom su počeli da sumnjaju da Džon prema mladoj voditeljki gaji dublja osećanja.

Poznato je da je upravo on organizovao proslavu njenog 27. rođendana, a jednom prilikom navodno je izjavio i da želi da svoj brod nazove po njoj.

Spekulacije da je možda bio opsednut Džodi dodatno su pojačale sumnje javnosti.

Međutim, Vansis je odlučno odbacivao takve tvrdnje.

„Bila mi je kao ćerka. Voleo sam je kao svoje dete“, rekao je u intervjuu za KIMT-TV neposredno nakon njenog nestanka.

Tokom istrage pristao je da se podvrgne poligrafskom testiranju, dao je uzorke DNK, kao i otiske dlanova. Prema navodima policije, imao je i čvrst alibi za vreme kada je Džodi nestala.

Kasnije se preselio u Arizonu i godinama odbija da razgovara sa medijima o ovom slučaju.

Da li je Džodi imala uhodu?

Druga teorija, koja se među istražiteljima zadržala godinama, jeste mogućnost da je Džodi postala žrtva osobe koja ju je pratila i opsesivno posmatrala putem televizije.

Takva pretpostavka nije bila bez osnova.

Kao lokalna televizijska zvezda, Džodi je bila prepoznatljivo lice u zajednici. Njena kućna adresa, broj telefona i podaci o mestu stanovanja nalazili su se u javnom telefonskom imeniku Mejson Sitija, što je potencijalnom progonitelju znatno olakšavalo pristup informacijama.

Pored toga, njen radni raspored bio je gotovo identičan svakog dana, a tokom televizijskih uključenja često je govorila o svojim planovima, mestima koja posećuje i aktivnostima kojima se bavi.

Sve to moglo je omogućiti nekome da detaljno prati njeno kretanje.

Posebno zabrinjava činjenica da je Džodi još u oktobru 1994. godine policiji prijavila incident u kojem ju je muškarac u belom kamionetu, prema njenim rečima, učinio veoma nervoznom.

Kasnije je prijateljima priznala da ima osećaj da je neko prati i da je zbog toga zabrinuta.

Upravo zbog tih izjava, tokom istrage pojavila su se najmanje dvojica muškaraca koji nisu bili deo njenog privatnog života, ali su se našli na listi potencijalnih osumnjičenih.

Ipak, uprkos brojnim teorijama, ispitivanjima i decenijama istrage, nijedna od njih do danas nije konačno potvrđena.

Sudbina Džodi Hajzentruit i dalje ostaje jedna od najvećih američkih misterija.

Osumnjičeni, priznanja i tragovi koji nikada nisu doveli do odgovora

Tokom više od tri decenije istrage o nestanku Džodi Hajzentruit, policija je proverila na desetine osoba, analizirala bezbroj dojava i istražila veliki broj potencijalnih tragova. Neki od njih činili su se veoma obećavajućim, dok su drugi, uprkos velikoj medijskoj pažnji, na kraju odbačeni zbog nedostatka dokaza.

Jedan od najpoznatijih osumnjičenih bio je Toni Džekson, serijski silovatelj koji je u vreme Džodinog nestanka živeo svega nekoliko blokova od televizijske stanice KIMT-TV, na kojoj je radila mlada novinarka.

Džekson je godinama kasnije, tačnije 1997. godine, uhapšen i osuđen za silovanje četiri žene. Zbog težine počinjenih zločina osuđen je na doživotnu kaznu zatvora, a upravo tokom izdržavanja kazne pojavile su se tvrdnje koje su ponovo usmerile pažnju istražitelja na njega.

Prema navodima pojedinih zatvorenika, Džekson se iza rešetaka navodno hvalio da je upravo on odgovoran za nestanak i smrt Džodi Hajzentruit. Jedan od zatvorenika tvrdio je da mu je Džekson priznao kako je silovao i ubio mladu voditeljku, a potom njeno telo zakopao „u žitaricama“.

Ova izjava izazvala je veliku pažnju istražitelja, koji su odlučili da provere navode. Policija je zbog toga organizovala pretragu silosa u mestu Tifin, udaljenom oko dva sata vožnje od Mejson Sitija.

Ipak, uprkos detaljnoj pretrazi, istražitelji nisu pronašli nikakve dokaze koji bi potvrdili Džeksonove navode. Nijedan fizički trag nije povezao osuđenog silovatelja sa Džodinim nestankom, zbog čega je policija 1999. godine zvanično saopštila da se Toni Džekson više ne smatra relevantnim osumnjičenim u ovom slučaju.

Da li je serijski ubica povezan sa nestankom mlade novinarke?

Još jedno ime koje se tokom godina često dovodilo u vezu sa ovim slučajem jeste Džeri Berns.

Berns je decenijama izbegavao pravdu, sve dok savremene DNK analize nisu dovele do njegovog hapšenja 2018. godine zbog ubistva osamnaestogodišnje Mišel Martinko, mlade devojke iz Ajove koja je brutalno ubijena još 1979. godine.

Istražitelji i javnost odmah su primetili određene sličnosti između Mišel i Džodi. Obe su bile mlade, plavokose žene, a oba slučaja godinama su ostala nerešena i obavijena velom misterije.

Dodatnu sumnju izazvala je činjenica da je Berns, prema navodima američkih medija, tokom jednog policijskog ispitivanja sam pomenuo Džodino ime, iako ga istražitelji u tom trenutku navodno nisu pitali o nestaloj novinarki.

Međutim, uprkos spekulacijama i velikom interesovanju javnosti, ni protiv Bernsa nikada nisu pronađeni čvrsti dokazi koji bi ga direktno povezali sa Džodinim nestankom.

Teorije zavere koje godinama intrigiraju javnost

Pored zvaničnih istraga, tokom godina pojavile su se i brojne alternativne teorije koje pokušavaju da objasne šta se dogodilo mladoj novinarki.

Jedna od najintrigantnijih teorija sugeriše da je Džodi možda nestala zbog profesionalnog angažmana na istraživanju određenih kriminalnih aktivnosti u regionu.

Prema toj teoriji, Džodi je navodno radila na priči povezanoj sa ubistvom Bilija Pruina, lokalnog farmera iz Mejson Sitija koji je ubijen nakon što se žalio na aktivnosti osoba povezanih sa proizvodnjom metamfetamina.

Zagovornici ove teorije smatraju da je novinarka možda došla do osetljivih informacija zbog kojih je postala meta kriminalnih grupa.

Ipak, policija nikada nije pronašla konkretne dokaze koji bi potvrdili ovakve tvrdnje.

Još kontroverznija teorija pojavila se nakon izjava policajke Marije Ol iz Policijske uprave Mejson Sitija.

Naime, prema navodima američkih medija, ona je tvrdila da joj je jedan poverljivi izvor rekao kako bi određeni pripadnici lokalne policije mogli imati veze sa Džodinim nestankom.

Ove tvrdnje izazvale su ogromnu pažnju javnosti, ali ni one nikada nisu bile zvanično potvrđene.

Vandalizovani bilbord i nove sumnje

Godinama nakon Džodinog nestanka, internet stranica FindJodi.com finansirala je postavljanje nekoliko bilborda širom Ajove sa ciljem da se slučaj vrati u fokus javnosti i podstaknu građani da prijave eventualne informacije.

Na jednom od tih bilborda dogodio se neobičan incident.

Nepoznati počinilac vandalizovao je reklamu i na njoj ispisao ime Frenka Sternsa, penzionisanog istražitelja Policijske uprave Mejson Sitija.

Ovaj događaj dodatno je podstakao brojne spekulacije i teorije zavere.

Međutim, policija nikada nije uspela da utvrdi ko je ispisao Sternsovo ime, niti šta je bila stvarna namera osobe koja je to učinila.

Misterija koja traje više od tri decenije

Uprkos brojnim osumnjičenima, stotinama intervjua, hiljadama analiziranih tragova i decenijama istrage, sudbina Džodi Hajzentruit ostala je nepoznata.

Godine 2001. sud je Džodi zvanično proglasio pravno mrtvom. Ipak, za njenu porodicu, prijatelje i istražitelje slučaj nikada nije završen.

Policija Mejson Sitija i danas insistira na tome da istraga ostaje otvorena.

„Nikada nismo zatvorili ovaj slučaj. Za nas on nikada nije postao zaboravljen ili zastareo predmet. Reč je o aktivnoj istrazi još od dana kada je Džodi nestala“, izjavio je šef policije Džef Brikli.

I dok godine prolaze, jedno pitanje i dalje ostaje bez odgovora – šta se zaista dogodilo Džodi Hajzentruit tog kobnog jutra 27. juna 1995. godine?

Kao što je godinama pisalo na bilbordima postavljenim širom Ajove:

„Neko zna istinu. Da li ste to upravo vi?“