Čuveni predsednik Francuske Žak Širak, godinama je skrivao svoju mentalno obolelu ćerku od očiju javnosti.
Njegova mlađa ćerka Klod, bila je poznata po svojoj eleganciji i prisutnosti na mnogim javnim događajima. Kao redovan gost očevih prijema, Kloda je bila smatrana jednim od najomiljenijih članova porodice, a njen uspeh i inteligencija često su bili tema razgovora. Nije bilo sumnje da je njen otac bio izuzetno ponosan na nju.
Međutim, život njene starije sestre Lorens bio je daleko teži. Lorens je godinama vodila bitku sa mentalnim bolestima i čak je 15 puta pokušala da sebi oduzme život.
U medijima je tragično i bezosećajno nazvana "Devojkom sa gvozdenom maskom", što je dodatno oslikavalo težinu njene patnje.
Godinama su kružile glasine da je Lorens, starija ćerka Žaka Širaka, "skrivena" od javnosti. Njen izostanak s društvenih događaja izazvao je mnoge spekulacije, a u retkim intervjuima je izjavila kako veruje da je njeno postojanje njenim roditeljima bolno. Smatrala je da se oni stide njenog mentalnog poremećaja i toga što se nije uklapala u sliku uspeha koju je utelovljavala njena mlađa sestra Klod.
Lorens se na kraju nije ubila, ali je preminula nakon dugogodišnje borbe s akutnom depresijom i anoreksijom, od kojih je patila više od četiri decenije. Kao dete bila je odlična učenica, ali je kasnije veći deo svog života provela u izolaciji, živeći povučeno u maloj kućici na porodičnom imanju u jugozapadnoj Francuskoj. Žak Širak je njenu bolest jednom prilikom nazvao "najvećom tragedijom svog života". Teško mu je padala patnja njegove ćerke.
Njena majka, Bernadet Širak, verovala je da je Lorens razvila anoreksiju i suicidalne misli nakon što je pretrpela meningitis tokom porodičnog odmora na Korzici. Bernadet je 2002. godine, pred predsedničke izbore, izjavila kako su na Lorens negativno uticala i česta odsustva njenog oca tokom rane faze njegove političke karijere.
Žak Širak je 2007. godine, nakon što je napustio Jelisejsku palatu, priznao novinaru Pjeru Panu: "Možda sam kao otac mogao više da učinim za Lorens, barem u psihološkom smislu."
Tokom 12 godina dok je njen otac bio predsednik, Lorens se retko pojavljivala u javnosti. Kada je 1995. godine Žak Širak prvi put položio predsedničku zakletvu, njegova starija ćerka se povukla u senku, skrivajući se iza stuba u Jelisejskoj palati. Na porodičnim fotografijama gotovo da je nema, osim na nekoliko izuzetaka, uključujući porodični portret objavljen u listu "Pariz meč" povodom 80. rođendana njenog oca.
Njen otac i majka redovno su je posećivali u mentalnoj bolnici ili u skrovištu u jugozapadnoj Francuskoj. Kada je postao premijer, sredinom 70-ih godina, Žak Širak je dva puta išao na ručak gde je medijski bio ispraćen- jednom poslovno, a drugi put sa svojom bolesnom ćerkom.
Prema navodima francuskih medija, pokušala je da se ubije 15 puta. Dok su njeni roditelji sa sestrom bili na odmoru, skočila je sa četvrtog sprata. Pretrpela je ozbiljne povrede.
Ipak, uprkos svojoj bolesti, upisala je medicinu krajem sedamdesetih. Njena majka je krajem 80-ih vodila kampanju za prikupljanje novca za istraživanje anoreksije, koja je bila tad nepoznanica u Francuskoj. Kao prva dama Francuske, iskoristila je svoj uticaj da pomogne u otvaranju prve specijalizovane klinike za anoreksiju.
Ko je bila mentalno bolesna ćerka Žaka Širaka?
Laurens Širak, rođena 4. marta 1958. godine, suočavala se sa poremećajem ishrane, anoreksijom, od 1974. godine, a tokom života je više puta pokušala samoubistvo.
Bernadet Širak, supruga bivšeg predsednika Francuske, govorila je o "patnji" svoje ćerke i "usamljenosti" koju osećaju porodice pogođene ovim poremećajem tokom jednog televizijskog intervjua 2004. godine. Bernadet je takođe bila aktivno uključena u osnivanje "Maison de Solenn" u Parizu, centra posvećenog pomoći adolescentima koji se suočavaju s mentalnim i emocionalnim izazovima.
Tokom mandata njenog oca, Laurens je retko bila prisutna na brojnim fotografijama porodice Širak. U svojim memoarima, objavljenim 2009. godine, Žak Širak je priznao da je zbog krhkog zdravlja svoje starije ćerke bio primoran da joj posveti manje pažnje, dok je njenoj mlađoj sestri Klod dodelio ključnu ulogu u svom timu za komunikaciju.
Sam Žak Širak je takođe imao zdravstvenih problema, doživeo je blagi moždani udar 2005. godine dok je bio na funkciji. Nakon toga se retko pojavljivao u javnosti, a pred kraj života bio je vezan za invalidska kolica.
Pred kraj svog predsedničkog mandata, navodno je počeo da pati od degenerativnog neurološkog poremećaja, zbog čega je bio pošteđen poniženja prisustva na suđenju za korupciju 2011. godine, kada su tužioci odlučili da ga ne izlažu javnom saslušanju.
Supruga predsednika Žaka Širaka je prekinula tridesetogodišnju tišinu kako bi javno govorila o anoreksiji i mentalnom poremećaju koji su njihovu stariju ćerku naveli da više puta pokuša da izvrši samoubistvo.
"Majka koja ne uspeva da pomogne bolesnom detetu, koja ne može da mu pomogne da ozdravi, uvek se oseća krivom", rekla je Bernadet Širak na francuskoj televiziji. "I otac takođe."
Lorens Širak je bila perspektivna studentkinja medicine, rođena je kao zdravo i normalno dete i kratko vreme je radila nakon studija u Samuu, službi hitne medicinske pomoći, u Parizu.
Ali patila je od akutnog oblika poremećaja ishrane još od svoje 15. godine, što je dovelo do nekoliko boravaka u bolnicama i klinikama.
Kad je u nekom momentu bolest uzela maha, završila je u mentalnoj bolnici i to je poremetilo celu porodicu.
"Biti poznat može biti štetno kada se suočite sa bolešću", rekla je gospođa Širak. "Susrećući se s ovakvim teškoćama, jednostavno želite da se sakrijete od tuđih pogleda. Nismo želeli da joj otežavamo na svu njenu muku, hteli smo da je zaštitimo od očiju javnosti i upuiranja prsima, a ljudi su to protumačili kao da je skrivamo jer je se stidimo".
Lorens, čija je mlađa sestra Klod igrala ključnu ulogu u timu predsednika u Jelisejskoj palati, nastavila je da pati od ovog stanja. Godine 1990. pokušala je da izvrši samoubistvo skočivši kroz prozor svog stana na četvrtom spratu.
Medicinska sestra koja je negovala i čuvala tokom 24 sata dnevno nije uspela da zaustavi gospođicu Širak, koja je preživela sa slomljenim karlicom i povredama glave.
O njoj se malo čulo od tada, a gospođa Širak je samo rekla da uvek čuva nadu i da se moli da će njena ćerka ozdraviti.
Njena majka, gospođa Širak je od 1994. godine predsednica fondacije koja se bavi poboljšanjem uslova za decu i tinejdžere u bolnici, omogućavajući im da slušaju ili sviraju muziku i bave se sportom. Pristala je da govori o svojoj kćerki u emisiji "Ne možete zadovoljiti svakoga" na France 3, kako bi pomogla promociju nove klinike za adolescente, La Maison de Solenn, koju finansira njena fondacija.
"Ova deca trebaju malo radosti u svom životu, da mogu da vide sunce", rekla je gospođa Širak.
Uporedila je uslove u kojima žive deca sa poremećajem sa uslovima u kojima je njena kćerka ponekad bila tretirana, "zatvorena iza zidova u sobi sa malim prozorom". Dodala je: "Zato ova majka želi da stvori ustanovu specifičnu za potrebe adolescentima i decom kojoj je potreban poseban tretman. Na početku bolesti naše ćerke pretraživali smo Francusku, ostatak Evrope i Ameriku, ali su postojale zatvorene ustanove u kojima je mlada osoba bila odsečena od porodice i prijatelja."
"Dešavalo se da pronađemo klinike ili ustanove za koje smo smatrali da bi mogle da joj pomognu, ali nismo mogli razgovarati s njom. Sigurnost je nalazila u svojoj sobi sa jednim prozorom. Bilo mi je žao što je njen izbor takav, ali bi silom napravili kontraefekat. Prihvatili smo njen izbor."
U posebnom intervjuu, gospođa Širak je rekla magazinu Madame Figaro: "Probali smo sve, ali je bilo niz pokušaja samoubistva i hospitalizacija. Bili smo u mimohodu. Ona nije dozvoljavala da joj priđemo i pomognemo. Iz tog razloga sam htela da drugim porodicama uštedim ono što smo mi prošli."
