Da je srpski jezik prepun turcizama već je dobro poznata činjenica. To su reči koje su preuzete iz turskog jezika i karakteristične su za jezike naroda koji su bili pod vlašću Osmanskog carstva, kao što su grčki, bugarski, makedonski, jermenski i naravno, srpski.
Smatra se da je nakon 500 godina pod njihovom vladavinom srpski jezik "nasledio" od turaka preko šest hiljada reči. Neke od njih su zastarele, neke potpuno nestale iz upotrebe, ali i dalje svakodnevno koristimo barem tri hiljde reči koje su nam stigle iz turskog jezika.
Burek, budala, bašta, ćup, džep, džem, džin, majmun, pamuk, papuče, pare, pita, rakija, sanduk, torba, top, zanat… samo su neke od njih. Međutim, nisu samo Srbi „pozajmljivali“ reči.
Viševekovno mešanje naroda dovelo je do toga da i Turci usvoje i počnu da koriste neke slovenske reči. Neki domaći stručnjaci smatraju da je takvih reči u turskom čak 1000, ali u stvarnosti se većina njih više ne koristi ili se koristi veoma retko.
Interesantno je da je najviše ostalo izraza koji se odnose na administrativne nazive, zakonske norme, kao i rudarstvo. U svakodnevnom govoru Turaka može se pronaći tek nekoliko reči slovenskog porekla, kao što su kralj/kraljica, četa, višnja, kosa (alatka)…
Međutim, samo za jednu reč se sa sigurnošću može reći da je srpska, a to je Božić. Turci ovaj srbizam izgovaraju kao „Bodžuk“. Kada kažu „Bodžuk“ misle na praznik rođenja Hrista koji proslavljamo 7. januara.
Stil / magazin.novosti.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
