Anka Radaković (rođena 1967.) je američka autorka i kolumnista , koja je sama sebe opisala kao prvu modernu kolumnistkinju o seksu. Pisala je kroz svoju kolumnu u časopisu "Details", koja je izlazila od 1990. do 1999.
Ko je bila Anka Radaković?
Anka, rođena 1967. godine, ponosno nosi srpsko poreklo, kao ćerka korporativnog direktora i bivše operske pevačice. Njeno odrastanje je proteklo u Hagerstaunu, Merilend, gde je završila srednju školu, a potom je upisala studije književnosti i likovne umetnosti na Univerzitetu Merilend.
Anka živi u Njujorku, a inspirisana njenim kolumnama, Kendis Bušnel počela je da piše kolumnu „Seks i grad“. Ostalo je istorija pop-kulture, prenosi Zadovoljna.
Godine 1985. preselila se u Njujork, gde je uskoro postala poznata zahvaljujući svojoj kolumni u magazinu "Details". Njeno pisanje otvorilo je novo polje u javnoj raspravi o seksu i seksualnosti, a kasnije su je pratili drugi kolumnisti poput Kendis Bušnel i Den Sevidž. Sa hrabrošću da istražuje nepoznato, posetila je svingerske i gej klubove, angažovala mušku prostitutku i otvoreno pisala o svojim iskustvima, hrabro suočavajući se s javnošću kroz Glosi magazin.
Proslavila se kao autorka provokativnih kolumni
Anka, autorka provokativnih kolumni, stekla je značajan broj sledbenika kroz tri knjige, uključujući "The Wild Girls Club" (1994), "Sexplorations" (1997) i "The Wild Girls Club, Part 2" (2014). Tokom devedesetih godina često se pojavljivala na radio i televiziji, gostujući u raznim talk-show emisijama, poput "Late Night with Conan O’Brien", i bila je prisutna na programima ABC, CNN, E! i MTV.
Njeni članci su se pojavljivali u poznatim časopisima poput CosmoGirl, Harper’s Bazaar, Marie Claire i Playboy.
Danas je ova fantastična žena na Univerzitetima širom SAD, gde uspešno obrazuje i zabavlja publiku, pišući otvoreno o temema koje se tiču seksa, ljubavi i veza.
Kroz svoje kolumne, Anka je delila lične savete o oralnom seksu, ohrabrujući otvoren razgovor o intimnim temama. Njeno duhovito otkrivanje svojih genitalija kao "komada dlakavog rostbifa" oslikava njen jedinstveni stil pisanja.
Pišući o svom iskustvu, delila je i lične savete o oralnom seksu: „Šta god da radiš, drži jezik u pokretu… povremeno neke žene vole prst ili dva u ljubavnom gnezdu”.
Seks-kolumna Anke Radaković je više od običnog novinarstva. To je intimna ispovest koja otkriva svaku krivinu i pukotinu njenog uma, pružajući čitaocima uvid u autorkinu psihičku stvarnost. Njeno pisanje o seksu novog doba osvaja srca i umove, predstavljajući izazovni spoj provokacije i iskrenosti u najintimnijem obliku novinarstva.
Anka je bila prva iz tog novog soja. Njena razmišljanja evoluirala su u mesečnu kolumnu, uz Ankine fotografije u različitim fazama skidanja. Nekoliko godina kasnije, svoj klitoris opisivala je kao „malu ružičastu stvar na vrhu koja ne uzvraća poljubac, ali ti se zaista sviđa“.
Ona, takođe, tvrdi da je malo zbunjena pometnjom koju su njeni tekstovi izazvali.
Pojedinci su joj nametali da treba da oseća sram i stid zbog tekstova koje plasira publici. Pitali su je da li je se roditelji stide jer otvoreno piše o tim stvarima. Način na koji oni formulišu pitanje, pokazuju da ih je sramota zbog toga.
"Nikada se nisam plašila da pišem ili pričam o seksu. Većinu ljudi je sramota zbog toga. Govorim o svojim dejtovima, o mom seksualnom životu i iskustvu, o onome što mi se dogodilo. Nisam znala da će to toliko da dirne ljude."
Anka je očigledno svojim rečima dotakla univerzalne teme koje su dirnule svakoga. Njene kolumne postale su međunarodni fenomen, objavljene na desetinama jezika u knjizi "Klub divljih devojaka: Priče ispod pojasa" (The Wild Girls Club: Tales from Below the Belt). Njena autentičnost privukla je pažnju filmske industrije, pa je tako Paramount otkupio filmska prava, a Anka trenutno radi na scenariju.
Njeni iskreni ispovedni tekstovi naišli su na otpor američke desnice, koja ju je optuživala da utiče na američku omladinu negativno. Međutim, Dejvid Kips, Ankin urednik u magazinu, ističe da je takav otpor očekivan, jer neki ljudi sužavaju svoj pogled na sadržaj i skidaju s polica sve što pokaže više kože.
No, postavlja se pitanje - da li Ankina kolumna predstavlja zreliji pristup seksualnosti, prožet duhom otvorenosti i informisanosti? Ili se možda u glamuroznim modnim reklamama provlači meka pornografija koja nam promiče?
Anka Radaković ističe da se oseća uvređeno kada je nazivaju porno spisateljicom i naglašava da njeno pisanje nije eksplicitno seksualno. Ona se ne zanima za ideju da se "uprlja" i ne piše o takvim temama. Ipak, i pored otvorenosti u pisanju o seksualnosti, postoje neke teme koje čak ni zagovornici seksualne otvorenosti ne žele da istražuju.
Otvoreno žensko pisanje o seksu ima za cilj i da pomogne muškarcima da bolje razumeju žensku perspektivu. Autorke kao što je Anka demistifikuju seksualnost i pružaju bolje razumevanje o tome šta žene zaista misle. Njene kolumne postaju prijateljske nekima od čitalaca, posebno onima koji se još uvek formiraju u pogledu svog seksualnog identiteta, pružajući im iskrene uvide i perspektive.
