Srpski manastir koji se nalazi u severnom delu Svete gore Atonske, države pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina, Hilandar, smešten je na Atosu, trećem kraku poluostrva Halkidiki u severnoj Grčkoj, na 2,5 kilometara od mora.
Manastir Hilandar predstavlja jedno od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. Kroz vekove, relativno zaštićen od napada i pljačkanja, u sigurnosti Svete gore Atonske i njene autonomije, bio je pošteđen sudbine koja je zadesila skoro sve druge srpske manastire. U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona, fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte.
Po jednoj legendi, ime srpske carske lavre Hilandar nastalo je po reči hili – hiljadu ili mnoštvo i andara – magla, nakon što je Bogorodica čudom spasla Hilandar, koji joj je posvećen, od najezde krstaša koji su 1204. godine spalili i opljačkali Konstantinopolj.
Po predanju, kad su dve grupe napadača počele da nadiru sa severa i juga prema manastiru, Bogorodica je poslala magle iz šuma Mileja da ih okruže. Dezorijentisani razbojnici su naleteli jedni na druge i počeli da se ubijaju međusobno.
Trojica latinskih krstaša koji su preživeli napad predali su se i zatražili da ostanu kao pravoslavni monasi u Hilandaru.
Međutim, mnogo godina kasnije u martu 2004. godine manastir Hilandar na Svetoj Gori zahvatio je razorni požar u kome su potpuno uništene gostoprimnica, igumanske prostorije, deo monaških kelija, Beli konak iz 17. veka, mala crkva iz 17. veka i administrativne prostorije.
Bratstvu koje se borilo protiv vatre prvi su u pomoć pritekli Svetogorci iz susednih manastira. Narednog dana je stigla pomoć iz Kareje, potom i na državnom nivou, vojska, ali i naših ljudi i njihovih prijatelja iz Soluna i okoline. Vatra nije zahvatila riznicu, manastirsku biblioteku, pa su i pored velike materijalne štete spašene najvrednije relikvije.
Najstarija stvar koja je izgorela i najveći gubitak bio je jedan antimins (liturgijsko platno na kojem su predstavljena stradanja Hristova i polaganje u grob, koje se polaže na časnu trapezu, u oltaru Crkve) iz 14. veka. zatim dvadesetak ikona iz, uglavnom 17. i 18. veka, a izgorela je i svima nama poznata kompozicija Paje Jovanovića "Krunisanje cara Dušana".
Požar je počeo nešto nakon 1 sat po ponoći u jednom od dimnjaka severozapadnog konaka koji se naziva Igumenarija, odnosno Dohija. Vatra se, zahvativši suvu drvenu krovnu konstrukciju pokrivenu kamenim pokrivačem, brzo proširila i na celu severnu stranu manastirskog kompleksa sve do crkve Svetih Arhangela i pirga Svetog Save.
Do trenutka kada je požar ugašen, u plamenu koji je izbio u noći između 3. i 4. marta 2004. godine nestalo je više od polovine zgrada srpske carske lavre.
Ipak ispostavilo se da su svete mošti koje su se nalazile u prostorijama zahvaćenim požarom nekim čudom ostale netaknute.
Zanimljivo je da je procedura za ulazak na Svetu Goru i posetu njenim manastirima, naročito onome ko prvi put dolazi, bila izuzetno komplikovana. Posete Svetoj Gori su ograničene i manastir Hilandar je dužan da se pridržava odgovarajuće procedure. Međutim, danas je ona znatno lakša i jednostavnija nego što je bila ranije. O tome svedoči i sve veći broj poklonika koji tokom cele godine, a posebno leti, posećuju Svetu Goru.
Sveta Gora je u sastavu grčke države, ali ima autonomiju u okviru nje, zagarantovanu Ustavom Republike Grčke.
Igumanijom ovog svetog mesta se smatra sama Bogorodica Djeva. Po drevnoj tradiciji na Svetoj Gori je na snazi AVATON ("ne kročiti"). U muške manastire u kojima važi "avaton" ne može da kroči ženska noga.
Ne samo ženska noga, nego niko ko nije najavljen za ulazak na Svetu Goru. Onima koji nisu pravoslavne vere treba posebna dozvola za posetu.
Na Svetu Goru se ulazi brodom, iz pristaništa koja se nalaze u Jerisosu i Uranupolisu. Da bi se došlo na Svetu Goru, potrebno je da prethodno tražite i dobijete blagoslov za posetu i boravak u manastiru, a zatim na dan dolaska preuzmete dozvolu za boravak na Svetoj Gori - diamonitrion (ΔΙΑΜΟΝΗΤΉΡΙΟN).
Ono što je veoma značajno za posetu Svetoj gori je da morate da dugo planirate put. Da budete toliko spremni i odlučni da posetite ovo sveto mesto da na kraju kada dođete tamo u potpunosti osetite svrhu svog puta i molitve.
Cilj je da istrajete u svojoj odluci da odete na Hilandar. Takav put se dešava samo jednom u životu.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
