Henri VIII Tjudor, koji je vladao nešto više od 37 godina, bio je jedan od najvažnijih vladara Evrope XVI veka, u jednom od najburnijih perioda kontinenta. Međutim, u istoriji je najpoznatiji po svom burnom privatnom životu. Ženio se šest puta, a osim što se razvodio, čak dve svoje kraljice je lično skratio za glavu. Ipak, kraljica "broj šest" bila je nešto posebno!
Ketrin Par je spadala u osobe koje su uvek bile u blizini dvora, ali ne kao devojka za zabavu. Moglo bi se više reći da je bila devojka/žena, za udaju. Ostala je upamćena kao kraljica koja je imala najviše muževa, a Henri joj je bio treći, ne i poslednji.
Nakon dva braka u kojima je ostala udovica, Ketrin Par se udala za Henrija VIII 12. jula 1543. u palati Hempton.
Međutim, bračni život nije dugo potrajao, jer je Henri bio potpuno posvećen ratovanju sa Francuskom. U septembru 1544. otišao je na svoje poslednje ratno putovanje, a nakon poraza vratio se izuzetno narušenog zdravlja.
Dok je kralj bio odsutan, u ratnim pohodima, kraljevstvom je, kao regent, upravljala upravo Ketrin.
Tokom svoje vladavine, stekla je nekoliko uticajnih neprijatelja, koji su po povratku kralja želeli da naplate stare račune. Ketrin je bila optužena za jeres.
Kraljica na optuženičkoj klupi
Engleska pod Henrijem nije postala klasična protestantska zemlja, kakav je slučaj bio u nekim kontinentalnim državama, ali naravno nije bila ni katolička. Uz kralja koji je religiju shvatao kao produženje sopstvene moći i volje, dve struje su se konstantno borile za kraljevu podršku i uticaj nad drugom strujom.
U tom previranju, kao žrtva se našla Katrin, posvećena protestantkinja, koju su plemići iz Norfolka opužili da je jeretik.
Ubrzo se kraljica našla na kolenima pred kraljem, pregojaznim i mučenim bolestima, potpuno utonulom u paranoju, koji je jedini mogao da odluči o njenoj sudbini. Pojavila se i priča da je kralj bacio oko na novu potencijalnu nevestu, vojvotkinju od Safolka, što bi za Ketrin bilo kobno.
Međutim, Ketrin je imala i jednu veliku prednost. Bila je veoma brižljiva prema Henrijevoj deci – Edvardu, Meri, a naročito Elizabeti, a uspela je i da ga pomiri sa ćerkama. Verovatno je to bio jedan od glavnih razloga zašto ju je Henri, izuzetno neosetljiv na patnju drugih, poštedeo.
Ketrin je jedna od retkih koji su u to doba mogli da prežive optužbe za jeres ili izdaju, i to joj je uspelo na jedini mogući način – obraćanjem lično kralju. Mnogi koji nisu imali taj luksuz skončali su u nekoj od brojnih tamnica širom Engleske, obešeni ili zapaljeni na nekom trgu.
Sreća se ubrzo okrenula, pa su žrtve kraljevog gneva postali vladari oblasti Norfolk, čija je skoro cela porodica stradala pod optužbom za izdaju. Da li je u pitanju bila kraljičina osveta, nije lako reći, mada postoje osnove za takve tvrdnje, ali je činjenica da je kralj bio na samrti, a da mu je Ketrin bila najbliža u tim momentima.
Krajem januara 1547. godine, na devedeseti rođendan svog oca, u dvorcu Vajthol, kralj Henri VIII je umro u 55. godini. Kraj njega je bila kraljica Ketrin, čija je sudbina postala neizvesna.
Međutim, sukcesija krune je obavljena bez turbulencija, maloletni Henrijev sin Edvard je postao kralj Edvard VI, a Ketrin je zadržala i bogatsvo i titule koje je imala kao bivša kraljica Engleske.
Nekoliko meseci nakon Henrijeve smrti, Ketrin Par se udala za Tomasa Sejmura, njenog četvrtog i poslednjeg supruga, inače brata treće Henrijeve žene. Međutim, brak nije trajao dugo. Ketrin je umrla već sledeće godine, od komplikacija pri porođaju, nakon 35 godina života.
