Iako često nisu bile medijski propraćene, strahote koje podsećaju na najjezivije horor filmove dešavale su se i u socijalističkoj Jugoslaviji. Predstavljamo vam najveće monstrume bivše Jugoslavije – od Vardara do Triglava!
Metod Trobec: Silovatelj i davitelj
Trobec je osuđen je za psihopatska ubistva najmanje pet žena koja je počinio u roku od nekoliko meseci 1978. godine. Usamljene žene koje je upoznavao u lokalima dovodio je u svoju kuću u Gorenja Vasi u Sloveniji, gde ih je silovao, a onda davio.
NE PROPUSTITE
Ugljenisani ostaci pet žena bili su pronađeni u pekarskoj peći, a za vreme suđenja iznosile su se pretpostavke da je kriv i za ubistvo nekih drugih žena koje su u to vreme nestale bez traga.
Zloglasni serijski ubica uhapšen je sasvim slučajno 1979. kad je policija sprovela pretres njegove kuće nakon što je bezuspešno pokušao da opljačka jednog nemačkog turistu koji je zapamtio broj tablica njegovog automobila.
Po ovom ubici se ‘80-ih godina nazvao zagrebački pank bend “Trobecove krušne peći”. Što se Metoda tiče, on je osuđen prvo na smrt, pa na 20 godina zatvora, pa na dodatnih 15 (zbog pokušaja ubistva drugog zatvorenika). Izvršio je samoubistvo u zatvoru 2006, nakon 27 godina provedenih iza rešetaka.
Junuz Kečo: Kuduz
Stravično ubistvo, koje je potreslo celu bivšu Jugoslaviju, desilo se u selu Gornja Bioča kod Hadžića u Bosni i Hercegovini, u kući Halila Džambasa, 21. marta 1985. Junuz Kečo je, u nastupu ljubomore, nožem na smrt izbo svoju ženu Rasemu Fazlibašić.
Kažu da se uspešno od policijske hajke krio po šumama uz pomoć seljana i rodbine, koji su kačili bela platna na tarabe, kako bi Junuza obavestili da u blizini nema policije i da može da dođe u izme hranu i čistu odeću.
Kečo je 1986. uhapšen u Budvi. Najčudnije od svega je, što ga na suđenju tašta, majka nesrećne žene, nije teretila za ubistvo i o njemu je imala samo reči hvale. Poslat je na zatvorsko odsluženje kazne ali je uoči rata pobegao. Bio je aktivan učesnik u sukobima u Bosni 90-ih i poginuo je 1993. zajedno sa pastorkom Sanelom (ćerkom žene koju je ubio) o kojoj se do kraja života brinuo i koja je bila izuzetno vezana za njega.
O Raseminom ubistvu, Kečinom bežanju od policije, kao i hapšenju, prema scenariju Abdulaha Sidrana reditelj Ademir Kenović snimio je kultni film „Kuduz”.
Višnja Pavlović i Dušan Bajčeta: Tražili krvnu osvetu Nakon stradanja pastorka u saobraćajnoj nesreći, Crnogorka Višnja Pavlović platila je 500.000 dinara Dušanu Bajčeti da ubije jedanaestogodišnjeg dečaka, sina vozača koji je usmrtio njenog pastorka, i na taj način da ostvari “krvnu osvetu”.
Dečak Bruno Čalić je ubijen sa devet uboda nožem. Višnja Pavlović uhapšena je u Pljevljima 42 sata nakon ubistva, a Bajčeta u jednoj kafani u Nikšiću.
Četrnaest meseci nakon ubistva, avgusta 1973. streljani su Višnja i Dušan, negde kod Sarajeva. Treći saučesnik, Višnjin muž i otac deteta stradalog u saobraćaju Rajko Pavlović, osuđen je na 20 godina zatvora.
Aziz Keljmendi: Presudio drugovima iz vojske
Azis Keljmendi je bio vojnik Jugoslovenske narodne armije albanske nacionalnosti poznat po tome što je 3. septembra 1987. naoružan automatskom puškom ubio četvoricu regruta JNA - Safeta Dudakovića, Hazima Dženanovića, Gorana Begića i Srđana Simića i ranio još pet osoba. Taj je događaj poznat kao Paraćinski masakr.
Ubistva su se dogodila u kasarni “Branko Krsmanović” u Paraćinu nekoliko nedelja pre nego što je Keljmendi trebalo da završi služenje vojnog roka.
Nakon ubistava, Keljmendi je iz kasarne pobegao na obližnje Karađorđevo brdo. Za njim je u poteru krenula vojna policija te ga opkolila. Tada je, po zvaničnoj verziji, izvršio samoubistvo.
Vojna policija je posle ovog događaja sprovela istragu, ali nikada nisu otkriveni motivi ovog masakra. Neki izvori spominju nalaze lekara, prema kojima je Keljmendi bio mentalno rastrojena osoba.
Vinko Pintarić: Ubijao zbog sitnice Zagorac Vinko Pintarić rodio se 1941. godine. Prvo ubistvo počinio je u Zaboku sa 32 godine, aprilu 1973. kada je u naletu ljubomore ubio komšiju za kog je umislio da je ljubavnik njegove žene Katice. Inicijalno je pobegao, ali se predao policiji posle 18 dana.
Sudija je odredio da ode na psihijatrijsko ispitivanje u Zagreb. Tri meseca kasnije pobegao je iz bolnice da bi čim je došao kući ubio suprugu. Opet se dao u beg i tri meseca se uspešno krio od policije.
Ponovo se predao i tada ga je sud zbog dva ubistva, jednog pokušaja ubistva i pucanja po kućama osudio na smrt. Kazna mu je preinačena na 20 godina robije koju je služio u Staroj Gradišci sve dok, nakon osam godina, nije opet uspeo da pobegne.
Narednih osam godina skrivao se po zagorskim selima i u tom periodu ubio još najmanje tri osobe.
Uhapšen je 1991. godine u kući svoje ljubavnice gde se skrivao. Specijalci su opkolili kuću, a Pintarić nije hteo da izađe iz nje. Mislivši da ga je njegova tetka izdala, ranio ju je u stomak, a njegov pohod zaustavio je policajac koji ga je metkom pogodio u glavu.
Dušan Prodić: Udavio rođenog sina
Dušan Prodić, pružni radnik iz Doboja se, nakon što je ostao udovac, ponovo oženio i sa novom suprugom dobio dvoje dece. Ipak, sin iz prvog braka bio je taj koji je naslednik majčine imovine, pa je Dušan, na nagovor nove supruge 1976. ubio sopstvenog sina zbog nasledstva.
Prodić je nesrećnog dečaka gurnuo u reku, ali je on uspeo da ispliva. Prodić je potom jednom rukom držao sinovljevu glavu ispod vode, a u drugoj ruci je nosio tranzistor koji nije želeo da pokvasi. Prema rečima upućenih u ovaj slučaj, to je i bila odlučujuća stvar u određivanju smrtne kazne za ovog monstruma.
I maćeha je osućena na smrt, ali joj je kazna kasnije preinačena na 20 godina robije. Njihova deca data su na usvajanje.
Johan Drozdek: Poslednja smrtna kazna u Srbiji
Dana 14. februara 1992. u Somboru je streljan Johan Drozdek, osuđen na smrt 1988. godine zbog silovanja i ubistva šestogodišnje devojčice.
O Johanu se pre ovog strašnog zločina znalo samo da je poreklom Poljak, da nema zanimanje i zaposlenje. Devojčicu je ubio kako bi se osvetio njenom ocu koji mu nije dao stari bicikl.
Osim po svom jezivom zločinu, ovaj monstrum je ušao u istoriju kao poslednji čovek nad kojim je izvršena smrtna kazna u Srbiji. Narodna skupština Srbije je 26. februara 2002. izmenila Krivični zakon tako što je iz njega izbrisala smrtnu kaznu.
