testirajte

3 KONCEPTA DONOŠENJA ODLUKA VELIKIH MISLIOCA: Ovo je ključ njihovog uspeha!

Ukoliko imate poteškoća sa donošenjem odluka, ovaj tekst će vam biti od koristi

Lifestyle
Autor:
Foto: Shutterstock

Ljudi koji razmišljaju inteligentno i uvek donose dobre odluke uzimaju u obzir nekoliko važnih pitanja. Najpre, razmišljaju šire, procenjuju koristi i vode se mudrošću.

 

Postoje tri koncepta koja u istoj situaciji koriste filozofi i mislioci koji donose dobre odluke.

 

Šire razmišljanje


Kada inteligentna osoba donosi odluku, ona razmatra problem u punoj dimenziji, tako što uzima u obzir sve relevantne faktore.

 

Konkretno, ako da ste menadžer koji razmišlja o otkazu određenog dela  zaposlenih zbog ekonomske krize zbog pandemije korona virusa, svakako treba razmotriti koliko bi ta odluka mogla koristiti firmi u ovoj situaciji.

 

Treba sagledati odmah posledice odluke, odnosno zapitati se da li imate dovoljno radnika da obavljaju posao koji su ti radnici radili.

 

Svakako treba uzeti u obzir i rast ili pad prihoda firme na dugoročne staze u oba slučaja (ako otpustite te radnike ili ne), te proveriti zaposlenje otpuštenih radnika ako vam naknadno budu potrebni, pa razmisliti kako će to uticati na radni moral preostalih radnika.

Inteligencija
foto: Shutterstock

Nikako ne smete zanemariti kakav će to uticaj imati na ugled organizacije, pa i na širu zajednicu.


Donosimo vam primer iz psihologije: 

 

Vi ste psihoterapeut koji u široj dimenziji razmišlja da li vaše sledeće reči treba da budu klijentu podržavajuće ili izazivajuće, treba li postaviti pitanje ili dati komentar, da li je dobro da budete fokusirani na budućnost, ili na ponovno razmatranje trauma kroz koje su vaši klijenti prošli.

 

Ako je ovo drugo, procenjujete da li celu seansu u potpunosti treba posvetiti traumi, ili samo prikupiti nove informacije o tome kako se pacijent oseća u skladu s tim.

 

Procena isplativosti


Moguća isplativost je složen pojam. Vratimo se na primer psihoterapeuta:

 

Koristeći taj koncept, možete razmotriti koliko bi vraćanje na određene teme mogle doprineti izgradnji samopouzdanja kod klijenta, a do koje mere može dovesti do razgovora koji mu u tom trenutku neće pomoći.

inteligencija
foto: Shutterstock

Još jedan primer.

 

Recimo da razmišljate o tome da se uhvatite u koštac sa željom da zaključate svoje dete u podrum zbog informacije da konzumira drogu. Pametni roditelj razmotriće ova pitanja: Kolika je verovatnoća da će se dete iskrasti?

 

Kolika je verovatnoća da će neće koristiti drogu nakon što provede neko vreme zaključan? Kada otvorite vrata podruma, hoće li to dovesti do pobune  koja će rezultirati konzumiranju droga?

 

A tu se postavlja i filozofsko pitanje: Koliko roditelj treba da ograničava slobodu tinejdžera da živi život onako kako on ili ona žele.


Mudrost kod odlučivanja


To nas dovodi do mudrosti, koja sepreklapa s druga dva pristupa, ali njena centralna uloga opravdava činjenicu da je izvlačimo kao poseban alat.

 

Zamislite da odlučujete hoćete li biti prodavač nekog proizvoda, ili njegova neprofitna suprotnost: Neko ko nagovara ljude da doniraju sredstva za neki humanitarni projekat.

 

Osim pitanja od kojeg biste posla imali veće finansijske koristi, mudra osoba  razmišlja i o prednostima svake od tih uloga, odnosno koja u većoj meri poboljšava kvalitet života u zajednici.

 

Na primer: Da li bi potrošnja tog proizvoda donela veću neto korist za društvo u odnosu na doniranje neprofitnoj organizaciji?

 

Mogli biste zaključiti da bi neprofitna organizacija imala više koristi, jer je verovatnije da će pomoći siromašnijima i slabijima.

 

Međutim, možete zaključiti i suprotno: Da je verovatnije da bi kupci - na prmer pametnog telefona trajno poboljšali kvalitet svog života.

 

Obe pozicije se mogu braniti i znatno su mudrije od donošenja odluke koja se bazira uglavnom na tome koji se posao više plaća.


Zaključak


Kako biste mogla kombinovati sva tri koncepta u donošenju odluke.

 

Zamislite da ste istraživač koji proučava ideju da obavi istraživanje u jednoj sesiji s ljudima koji su pretrpeli srčani udar. Onda biste procenili situaciju u široj dimenziji: Dakle, zapitajte se koliko bi nastavak tog istraživanja doprineo čovečanstvu, uključujući i vas, u u poređenju s manjim istraživanjem (recimo studijom ljudi koji su na primer ostali bez posla.

 

Takođe, trebate proceniti verovatnu isplativost većeg istraživanja: Dakle, razmislite možete li saznati sve što vam treba kroz jedno savetovanje, ili će biti ptorebno više njih, piše Psihology Today.

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...